Hvala vam predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege iz ministarstva, pred nama su danas predlozi dva zakona koja mogu da kažem da jesu rezultat rada Ministarstva unutrašnjih poslova u prethodnim godinama.
Kada je u pitanju privatno obezbeđenje, ja bih se osvrnula na važnost ovog zakona. Bilo je reči o tome da decenijama jeste sektor privatnog obezbeđenja bio razvijen u Srbiji, ali ne i uređen i Ministarstvo unutrašnjih poslova je godinama pripremalo, ne samo ovaj zakon, već i Zakon o detektivskoj delatnosti. Mi smo 2013. godine usvojili oba ova zakona kao krovne zakone iz oblasti privatne bezbednosti.
Jedan od ključnih ciljeva zakona jeste bilo dalje razvijanje koncepta javno-privatnog partnerstva i to jeste bio od razloga zašto je i usvajanje ova dva zakona izazvalo zainteresovanje javnosti.
Kada su u pitanju izmene Zakona o privatnom obezbeđenju, poslanička grupa SPS saglasna je sa svim izmenama zakona. Razlozi za produženje roka za usaglašavanje sa odredbama zakona su jasni. Time se omogućava, kao što ste rekli, prilagođavanje obavezama za sve učesnike u procesu, prevashodno za privatne subjekte. U suprotnom ministarstvo bi bilo u obavezi da sprovodi nadzor nad primenom zakona i izriče sankcije u skladu sa zakonom, a da prethodno samo nije stvorilo uslove za usklađivanje privatnog sektora sa novim pravnim okvirom.
Govorili ste o predloženoj dopuni člana 4. koji definiše obavezno obezbeđene objekte, tiče se same formulacije na način da se iz definicije obavezno obezbeđenih objekata koji se štite po Zakonu o privatnom obezbeđenju izuzmu objekti čiju zaštitu obavljaju državni organi, odnosno čija je zaštita uređena propisima iz oblasti odbrane. Ova izmena omogućava donošenje podzakonskog akta, budući da se podzakonskim aktom ne mogu izuzeti ovi predmetni objekti.
Kada smo usvajali zakon te 2013. godine propustili smo odredbu koja propisuje obavezu plaćanja takse za izdavanje legitimacija, kojom bi se nadoknadili troškovi i njene izrade i samog izdavanja. Saglasno propisima kojima je uređen budžetski sistem RS taksu je moguće propisati jedino zakonom, a visinu podzakonskim aktom i saglasni smo takođe da ministar bude taj koji će propisati visinu takse.
Za državu u ovom slučaju, za ministarstvo je važno da se obezbedi pravni osnov za naplatu odgovarajućih taksi za usluge i tu ništa nije sporno.
U svakom slučaju, svaka izmena zakona koja ima za cilj efikasniju primenu, unapređenje i obezbeđivanje kapaciteta za nas je prihvatljiva. Ne postoji savršen sistem pa ne postoji ni savršen zakon. Svako unapređenje i izmena govori da se zakon i primenjuje.
Za državu u ovom smislu važno je, kao što sam rekla na početku, unapređenje javno-privatnog partnerstva jer sve veću odgovornost u sprovođenju politike unutrašnje bezbednosti imaju i subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja.
Kada je u pitanju drugi zakon o potvrđivanju sporazuma, u cilju unapređenja bilateralne saradnje Republike Srbije i Republike Albanije potpisan je Sporazum o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola. Taj sporazum je potpisan u decembru mesecu prošle godine i još jedan je u nizu ovih bilateralnih sporazuma kojima se reguliše ova oblast.
Ja ću podsetiti da je preduslov za stvaranje ovakvih vrsta sporazuma koji regulišu međusobno priznavanje dokumenata izrada novih dokumenata usklađenih sa propisima i standardima EU koje MUP počelo da primenjuje još 2008. godine.
Parlament je do sada ratifikovao bilateralne sporazume o priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Španijom, Italijom i Makedonijom i time smo omogućili našim državljanima da bez posebne procedure prolaze kroz te države. Istovremeno želim da napomenem da i državljani država potpisnica takođe ostvaruju isto pravo, čime se omogućava olakšan boravak i smanjenje nepotrebne birokratije.
Činjenica da još uvek ne postoje međudržavni sporazumi sa većino evropskih zemalja kako bi srpske vozačke dozvole bile priznate u tim zemljama, ovo je veliki problem za naše građane, ne samo fizička lica koja rade u inostranstvu, već i za pravna lica, odnosno privredne subjekte, posebno one koji se bave autoprevozom i drumskim transportom.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova da bi upravljali automobilom, kamionom ili autobusom u Nemačkoj ili Francuskoj potrebno je da uz srpsku vozačku dozvolu posedujete i međunarodnu vozačku dozvolu, što iziskuje i troškove. Upravo iz ovih razloga postoje inicijative za potpisivanje sličnih sporazuma sa Švedskom, Holandijom, čak i Australijom i nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da ove sporazume ratifikujemo.
Na samom kraju želela bih da iskoristim priliku da čestitam MUP na broju izdatih dokumenata za sve ove godine, ne samo vozačkih i saobraćajnih dozvola, već svih ličnih dokumenata, a posebno Upravi za upravne poslove koja je iznela najveći deo posla i praktično postavila temelj za ove i slične sporazume.
Želim da istaknem i činjenicu da naša lična dokumenta i dokumenta koja izdaje MUP ponovo dobijaju na važnosti i verujem da će u narednom periodu dobiti istu onu važnost koju je nekada ima dokument bivše SFRJ, ali ovoga puta jedino moguće doći do našeg ličnog dokumenta jeste legalnim putem, s obzirom da nije zabeležen za sve ove godine ni jedan falsifikat. Hvala.