Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Istini za volju, plate je smanjivala ona Vlada koja je neodgovornom politikom dovela do ogromnog zaduženja, ogromnog budžetskog deficita koji je bio i po dve i po milijarde evra godišnje. Naravno, nakon takve politike, šta očekivati, nego da ljudi budu dovedeni u užasnu situaciju, u ogromne dugove. U ovu situaciju kada jedini kapital koji je ulazio je bio dokapitalizacija banaka, izgradnja od strane Šarića i slično. Tada je bezbednost bila na vrhunskom nivou. Imali ste sve one kriminalce koje niko nije smeo da pomene u Skupštini. Nije smeo niko da ih pomene od strane organa koji su se bavili tim poslom. Niko nije smeo da izgovori, da prošapuće njihova imena. U snu, kada su sanjali njihova imena, oni su se trzali iz sna, budili se, samo da ih ne sanjaju više. Tada je bezbednost građana bila divna kada su nam narko karteli vladali Srbijom. Valjda su građani tada bili najsrećniji i bilo im je najbolje kada se plenilo po pet kilograma droge godišnje, ukupno. To je bilo divno vreme, prosto fantastično za bezbednost.
Ovde je izrečena jedna interesantna stvar. Kaže – ozbiljna Vlada kada predlaže neki zakon trebala bi već da pripremi i da ima podzakonske akte…
(Janko Veselinović, s mesta: Nacrt.)
… nacrte, a onda iz iste Vlade čujemo da je taj zakon bio 2011. godine u proceduri, da ga je Vlada usvojila i poslala u proceduru. Dakle, tada vrlo neozbiljna Vlada nije imala nacrte, ako ćemo tako da posmatramo, nije imala čak ni ideju, pošto se to sada mora uzeti u istoj ravni, ili je ta Vlada bila vrlo neozbiljna i nije pripremala nikakve nacrte, pa smo to morali da uradimo mi, ili je ta Vlada mislila da treba prvo da sačeka usvajanje zakona, što nije uspela da uradi, pa da onda uz potpun zakon, koji će imati svoju finalnu pravnu formu, da uredi podzakonske akte u saradnji sa nekim drugim. To što su neke vlade uspešnije, pa to urade, a neke ostave u domenu šta bi bilo kad bi bilo, i to će građani ocenjivati i videti ko je efikasniji, sposobniji da nešto uradi.
Što se tiče sportskih klubova, Ministarstvo unutrašnjih poslova radi na sprečavanju svih narušavanja javnog reda i mira, a naročito kada se to radi u većem obimu, vi biste videli, i to su svi stručnjaci rekli, da je reakcija žandarmerije bila pravovremena i brza. Ograničili smo dejstvo na takav način da niko nije ozbiljnije povređen. Žandarmerija je to mogla da uradi oštro, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali nismo želeli da povredimo bilo koga. Uradili smo tako da niko ne bude ozbiljno povređen, da svi oni koji su krivi i podnete su krivične prijave protiv svih koji su odgovorni na napad na policiju, što smo potpuno žestoko osudili. Kažem vam da se neću smiriti dok svi oni koji misle da mogu da se iživljavaju nad policijom ne budu tamo gde im je mesto.
Što se tiče, naravno, redarskih službi i privatnih obezbeđenja, oni po zakonu imaju svoju ulogu u sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama. To prosto ne može da se prenebregne. Više puta sam izlazio sa predlozima, ako su oni nesposobni, nemaju kapacitet ili ne mogu to da urade, hajde da menjamo zakon, da taj novac ide Ministarstvu unutrašnjih poslova, da se umesto redarskim službama uplaćuje MUP-u, MUP će obavljati te dužnosti i imaćemo to tako. Ali, to mora da se uradi zakonski.
Ako ćemo abolirati da svi oni koji učestvuju dobijaju novac, neke redarske službe budu postavljene a onda imamo baklje, pošto policija ne kontroliše unošenje baklji na teren. Mi to ne radimo, to rade redarske službe. Ako oni dozvole unošenje baklji, šta tu policija da radi? Da uđemo na tribinu sa pet ili 10 hiljada ljudi i da izazivamo incident velikih razmera, da im oduzimamo to, potpuno je nemoguće. Da praznimo stadione, da igramo pred praznim stadionima, mislim da to nije ni u interesu naše zemlje, ni našeg sporta.
Ali, da li se slažem da nešto treba preduzeti, da ne mislite da sam neko ko ne vidi da ti problemi postoje, potpuno se slažem. Ja sam prvi koji je o tome više puta govorio, evo i sada kažem otvoreno, potpuno sam spreman da preuzmem i svoj deo tereta, pa i tereta onih drugih koji to možda ne mogu da urade iz tih sportskih klubova i manifestacija.
Razgovaraću sa ljudima iz FS i sa ljudima iz klubova da vidimo šta možemo da preduzmemo. Ako mi treba da zapečatimo sve prolaze, otvore, kancelarije i prostorije iz kojih se, suštinski svi to znaju, odakle se unosi pirotehnika, ne pada sa neba nego se to radi u saradnji sa klubovima, u saradnji sa upravama, sa navijačima, sa ovima i sa onima. Dakle, kako se unosi ta pirotehnika, to treba reći potpuno otvoreno ljudima, ne pada ona sa neba.
Jednostavno, šta god da je potrebno ja ću pokušati, nije samo pirotehnika u pitanju, moramo da pošaljemo jasnu poruku, a to mora da uradi i srpsko pravosuđe. Onaj ko napadne policajca mora da dobije žestoku, oštru kaznu. Onaj ko upadne na stadion, uđe na teren, onaj ko napravi bilo šta što nije dolično i ono što ugrožava bezbednost građana Srbije apsolutno treba žestoko da odgovara za to i onda onom sledećem neće pasti napamet.
Svi moramo da se uključimo u to. Policija može samo da privede te ljude, može da podnese krivične prijave. Ne možemo, naravno, ni da presuđujemo, ni da odlučujemo o kvalifikaciji njihovih dela, to rade drugi organi. Ja se nadam da će i oni podržati napore policije da se ovo zlo, moram tako da kažem, suzbije. Jer, ono što sam ja gledao na derbiju i ono što ste vi gledali, ne samo tada nego i u mnogim godinama unazad, prosto, nije dobra slika za Republiku Srbiju. Nažalost, šaka pojedinaca ili manjih organizovanih grupa nanese veliku štetu celom ugledu srpskog fudbala i čestitim ljudima koji dođu na stadion da se raduju sa svojim klubom i da navijaju za svoj klub.
Dakle, to je posao za koji ćemo se svakako dobro pripremiti i ubuduće raditi sa svima. Nadam se da, celo društvo ako se uključi u to, možemo da napravimo rezultat. Samo policija, ne može samo policija ni da vaspita te mlade ljude kod kuće, niti može da kontroliše apsolutno svaku prostoriju na stadionu. Morali bismo da imamo 24 časa obezbeđenje svih stadiona, a onda bi to neko morao da plati. Mi, prosto, u ovom trenutku sa budžetom MUP-a nismo u mogućnosti da igramo, da kažem, da toliki broj ljudi angažujemo na tim poslovima.
U svakom slučaju, mislim da ćemo imati u budućnosti mnogo više razumevanja. Pošto su ljudi videli šta se sve dešava, imaćemo razumevanja kada budemo i oštrije primenjivali policijska ovlašćenja. Samo da se tada priča ne okrene, kao što znate, kada nekad odgovara, onda šta radi policija a kada primenite policijska ovlašćenja, onda kažu eto, vidite, policijska brutalnost, pogledajte šta policija radi.
Policija ne može da dozvoli da ugrozite život tim ljudima, da ih gađate kamenom kockom, od kojih neki od tih ljudi ostaju invalidi, prebacuju se u bolnice i njihove porodice ostaju bez funkcionalno sposobnih članova porodice.
To je nešto sa čim moramo da se obračunamo i ja vas za to molim za podršku u tom smislu i za podršku pripadnicima policije.

Zahvaljujem.
Po kom osnovu gospodine Veselinoviću.
(Janko Veselinović, s mesta: Samo da doprinesem raspravi. )
Izvolite.

Hvala na razumevanju, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre Stefanoviću, kada govorim o navijačkim grupama i huliganima na utakmicama ja ne mislim da su oni uzrok problema. Oni su izvršioci tih dela o kojima vi govorite. Nalogodavci sede na nekim drugim mestima, koji njima vešto manipulišu. Nalogodavci sede negde u upravama tih klubova koji imaju jasne zadatke za njih.
Govorim o tim strukturama o kojima je govorio i predsednik Vlade, gospodin Vučić, i rekao je da nema načina da izađe na kraj sa njima. da nema načina da izađe na kraj sa njima. Dakle, on je priznao da ne može da se obračuna sa njima.
Da li je Karadžić čovek čije ime ne sme da se izgovori? Da li su neki drugi ljudi, imena koja se sada ne smeju izgovoriti? Dakle, ne radi se o izmanipulisanim ljudima, naravno njihovu krivičnu i svaku drugu odgovornost ne treba zanemariti, ali mnogo je dublji problem srpskog fudbala u odnosu na navijačke grupe koje su istina, podelile pojedine krajeve grada, znate to dobro i u Novom Sadu i u Beogradu, na ovu i onu grupu.
Ne sme borba protiv njih krivični postupak da izostavi uzrok tog problema, a to je sređivanje stanja u našem sportu i to je posao i vašeg ministarstva i Ministarstva pravde i Ministarstva omladine i sporta, ali pre svega cele Vlade. Onda ćemo imati situaciju u kojoj će se striktno primenjivati zakoni i kojima ćemo verovatno jednog dana doći na poziciju nekih uređenih zemalja. Dakle, samo da ne zamenjujemo teze u tom slučaju.

Reč ima ministar.

Budite uvereni da premijer snažno podržava rešavanja ovog problema. Ja tu zaista iskreno verujem u lično odgovornost. Ne želim da generalizujem, ne mogu da kažem – kriva je navijačka grupa ova ili ona, ima tu ljudi koji su tu samo da bi navijali za svoj klub, koji vole svoj klub i koji navijaju za njega. Da li oni koji misle da će dilovanjem droge na tribinama, da li oni koji misle da će bavljenjem krivičnim delima i da će zavrnuvši sebi plašt bilo koji navijački, politički, neko ko se bavi politikom zato što je činio krivična da bude aboliran? Neće. Onda posle da kuka – mene je hapsio zato što sam član političke stranke. Ne, hapsite zato što si osumnjičen da si krao novac. Tebi hapse ne zato što si navijač, nego zato što si dilovao drogu na stadionu. Zato, kada to budemo raščistili, kada u društvu budemo imali potpuno podršku da se obračunamo sa onima koji krše zakon, onda nećemo imati problema.  Slažem se, apsolutnu posvećenost i Vlade i MUP-a ćete videti, ali za to tražimo i čvrstu podršku društva jer se u tako ozbiljnim zemljama rešava.
Danas sam razgovarao sa predstavnicima švedske policije dosta dugo o nečemu što se zove „policija u zajednici“ i na čemu insistira MUP, to je nekoliko segmenata, obaveštajno vođenje rada policije i policija u zajednici kao dva osnovna segmenta pretpostavki da imamo bezbedniju zemlju i društvo.
Oni kažu vrlo otvoreno – bez podrške zajednice, bez podrške opština, bez podrške lokalnih saveta za bezbednost, u Srbiji nažalost manje od 40% opština nije formiralo savet za bezbednost. To je nadležnost lokalnih samouprava, naravno ne policije. Mi ih ohrabrujemo da to urade. Bez podrške svakog prodavca u prodavnici koji će ozbiljno da prijavi taj kriminal koji će uticati na zajednicu. Nije samo policija represivni ogran, ni u jednoj zemlji nema dovoljno policajaca da mogu da čuvaju svaki ćošak u zemlji. Ni u jednoj zemlji ni u jednoj policiji. Ali, ako zajednica utiče na te ljude i ako njihovo okruženje i komšije i svi ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi se okrenu i kažu – ljudi nije dobro to što radite, rušite naš grad, cepate našu opštinu, rušite naše stadione.
Ko profitira od toga što navijači nekog kluba ili mali deo navijača nekog kluba polomi stolice na tribinama i da bude još veći paradoks, na strani svog kluba lome stolice? Prosto, tada mora da bude uticaj tih ljudi koji imaju veći upliv do njih, oni koji mogu da utiču i na ličnoj osnovi na njih da im pokažu da je to pogrešno. Onda smo na pravom putu neke korekcije i prevencije.
Kao policija mi možemo uvek represivno da delujemo i to će policija da radi. Samo kažem da kada sudstvo pokaže ozbiljnu nameru da te počinioce žestoko kazni više te ljude neće zanimati da li u klubovima mu neko kaže da radi ovo ili ono, ako on zna da će ići u zatvor na veći broj godina. Onda će dobro razmisliti svaki čovek šta radi na stadionu, zbog čega se bavi tim poslom i zašto je dobro da se tim poslom ne bavi na takav način. Onda ćemo imati mirne stadione kao u Engleskoj posle godina tuča, sekira, lanaca i svega. Sada ko kroči stadion dobije pet godina zatvora i nikog ne interesuje zašto je on to radio. Da li je ovo ili ono, ne možete da uđete na teren, nemoguće je, ne gazite na travu, sledi ozbiljna žestoka zatvorska kazna. Nema tuča, nema oružja, nema pirotehnike.
Tako moramo i mi da uradimo to je jedini način. Ali, za to će biti potrebno da radimo sa svima. Prosto, predugo to traje da bi za noć moglo da se reši i problem je presložen da bi naivno mogli da zamislimo da će donošenjem neke pravne norme oni to od sutra ujutru prestati da rade. Moramo da se pobrinemo da to bude problem koji možemo, da kontrolišemo 24 sata, hajde da kažemo tako, da to sa stadiona ne bude u okolnim ulicama oko stadiona kada je to mnogo teže i sa moguće težim posledicama. Bolje da taj problem kontrolišemo na takav način.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam gospodine Arsiću, ja ću da dam završnu reč u ime poslaničke grupe SNS kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju zato što moja koleginica Marija Obradović, koja je bila ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, trenutno nije u sali.
Krenuću od onoga što je maločas izneto. Nije tačno da ne postoji rešenje za problem huliganstva na našim stadionima i rešenje za taj problem je izneo upravo gospodin Vučić, a to je privatizacija sportskih klubova i izbacivanje dnevne politike iz svih sportskih društava. To je recept koji je dao rezultate u mnogim evropskim zemljama i mislim da može da da rezultate i u Republici Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona, imam utisak da poslanici stranaka bivšeg režima uopšte nisu čitali šta u Predlogu zakona piše. Sve kritike koje su bile upućene, upućene su na račun gospodina Nebojše Stefanovića i MUP, zato što navodno na vreme nisu doneti odgovarajući podzakonski akti.
Međutim, ako pogledate ovaj Predlog zakona koji ima svega pet članova, videćete da se član 1. odnosi na to da se iz privatnog obezbeđenja izuzimaju objekti čiju zaštitu obavljaju državni organi, odnosno čija je zaštita uređena propisima iz oblasti odbrane.
Član 2. odnosi se na izdavanje legitimacije službenika, odnosno na taksu koja se tom prilikom plaća. Gospodin Marko Đurišić, koga trenutno ne vidim u sali, je rekao da je to neustavno. Nije tačno. Zakon o budžetskom sistemu dozvoljava ministru da odredi visinu takse, tako da sa tog aspekta ništa nije sporno.
U članu 3. rok od 18 meseci koji je predviđen za pravna lica i preduzetnike da se usklade sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju zamenjuje se novim rokom a to je 1. januar 2016. godine.
Član 4. isto govori o tom roku od 18. meseci koji se zamenjuje novim rokom, a to je 1. januar 2016. godine, odnosi se na fizička lica koja obavljaju poslove privatnog obezbeđenja, a koja treba da ispune uslove koji su propisani zakonom.
Član 5. odnosi se na stupanje Zakona na snagu. Dakle, MUP je u stvari, ovim Predlogom zakona htelo da izađe u susret fizičkim licima i preduzetnicima koji se bave poslovima privatnog obezbeđenja da bi mogli ispune uslove koji su prilično strogi. Ali, tako treba i da bude kada je u pitanju vršenje poslova privatnog obezbeđenja.
Dakle, nema nikakve krivice države. Nema nikakve krivice ministra, niti MUP, niti Vlade. Radi se o tome da Vlada pokušava da stvori ambijent da se fizička lica i preduzetnici prilagode uslovima koji su zakonom propisani da bi mogli da se bave poslovima fizičkog obezbeđenja. Mi u SNS u tome ne vidimo ništa loše.
Osim toga, ministar je rekao da ozbiljno razmišlja o tome da prihvati upravo jedan od amandmana da taj rok ne bude 1. januar 2016. godine, nego 1. april 2016. godine, i time je apsolutno pokazao dobru volju da se dodatno omogući vreme preduzetnicima i fizičkim licima da ispune zakonom propisane uslove za obavljanje poslova fizičkog obezbeđenja.
Što se tiče onoga što je rečeno u raspravi od strane poslanika bivšeg režima, moram da naglasim sledeće – za vreme dok su oni vršili vlast u Srbiji Šarić, Mišković, Milo Đurašković i drugi tajkuni i kriminalci su kreirali politiku ove države. Zaslugom i Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića Šarić je u zatvoru, protiv Miškovića, Đuraškovića i njima sličnih koji su opljačkali putarska preduzeća vode se sudski postupci, a moram da odam i jedno priznanje gospodinu Nebojši Stefanoviću. Trebalo je da Nebojša Stefanović postane ministar unutrašnjih poslova pa da se otkrije ko je ubio 2008. godine Ranka Panića i ja vam gospodine Stefanoviću na tome čestitam. Niko pre vas to nije uspeo da uradi i time ste pokazali veliku ličnu i političku hrabrost, kao što ste pokazali hrabrost i odlučnost u spašavanju otetog deteta, o kome je Marko Đurišić onako posmešljivo govorio i pitao – da li je to vaš posao? Naravno da jeste. Ja vam čestitam na toj akciji koja je sprovedena munjevito, brzo i ono što je najvažnije, efikasno, i jedna devojčica je praktično spašena od toga da bude žrtva trgovine ljudima i zaista ne vidim razloga da se poslanici bivšeg režima tome podsmevaju.
Ono što hoću takođe da kažem, gospodine Stefanoviću, i vi, dame i gospodo narodni poslanici, bivši režim nam ovde drži predavanje o tome kako Vlada, odnosno resorno ministarstvo na vreme nije donelo odgovarajuće podzakonske propise. Zarad istorije i zarad istine, ja ću da podsetim narodne poslanike i građane koji možda prate ovu sednicu kakve su bile obaveze Narodne skupštine kada je usvojen novi Ustav.
Novi Ustav je usvojen u novembru 2006. godine tj. važeći Ustav RS. U članu 5. Ustavnog zakona koji je donet istog dana kada i Ustav piše – novoizabrani sastav Narodne skupštine će u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade uskladiti sa Ustavnom zakone kojima se uređuju Zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost iz oblasti Zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, Guvernera Narodne banke Srbije i organe DRI, a u toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva i to zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, zatim funkcija predsednika sudova i sudija, VSS itd, itd, da ne citiram ceo tekst člana 5.
Pitanje je da li je poštovan član 5. Ustavnog zakona RS? Nije. Ko je za to kriv? Bivši režim. Zašto? Izbori su bili u januaru 2007. godine. Posle toga konstituisana je Vlada RS na čelu sa Vojislavom Koštunicom u kojoj je participirala i DS, i to nekih 20 minuta pred ponoć, pred istek onog roka od 90 dana koji je Ustavom propisan za formiranje Vlade i da nije bilo Tomislava Nikolića i njegovog džentlmenskog odnosa prema politici ta Vlada nikada ne bi ni bila formirana, što možda i ne bi bilo tako loše.
Ono što hoću da naglasim to je da je predsednik Narodne skupštine bio gle čuda Oliver Dulić, istaknuti kadar DS, koji je kasnije postao ekspert za niskogradnju i sada se protiv njega vodi sudski postupak zato što je petljao sa nekim putarskim firmama i proneverio ogroman državni novac i onda oni koji nam drže predavanja o tome kako ministar navodno nije doneo neke podzakonske akte na vreme, SNS ih pita – a zašto DS nije donela ovako važne zakone na koje ih je obavezivao Ustavni zakon? Doneli su ih, ali mnogo kasnije nego što je Ustavni zakon to propisivao. Doneli su nakaradne zakone. Posledica tih zakona je između ostalih bila i seča sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca. Ceo pravosudni sistem u RS je nekoliko godina bio paralizovan i sve odluke Ustavnog suda da se te sudije, odnosno javni tužioci, zamenici javnih tužioca vrate na te funkcije, mi smo imali jedan problem na koji nam je ukazivao između ostalog i sama EU. Tako da lekcije onih koji su opljačkali Srbiju, oni koji nisu poštovali Ustavni zakon nam zaista nisu potrebne.
Ono što takođe želim da naglasim, a o tome je bilo reči u raspravi Marka Đurišića, nemoguće je da samo neki državni funkcioneri u Srbiji imaju status, neka me niko pogrešno ne shvati, svete krave, o kojima ne sme ništa da se kaže, pa čak ni da se iznose činjenice i da se iznose istinite informacije, kao što je na primer zaštitnik građana, ali da zato do mile volje možete da iznosite neistine, uvrede, da se bavite ličnim i privatnim životom i to na netačan način kada su u pitanju Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović, Tomislav Nikolić i drugi funkcioneri SNS.
Ovih dana je u toku, na primer, akcija, koju predvode samozvani pripadnici takozvane intelektualne elite u Srbiji, o tome da se zaštiti zaštitnik građana, navodno zato što ga progoni izvršna vlast i zato što ga progoni SNS. Sada je SNS, sada su Vučić i Nebojša Stefanović, Vladimir Đukanović, Zoran Babić ili Aleksandar Jovičić krivi zato što se utvrdilo da je u stanu Saše Jankovića 1. aprila 1993. godine jedan čovek, pod vrlo čudnim okolnostima, izgubio život. Sada se organizuje peticija zašto o tome uopšte sme da se priča.

Vreme, gospodine Martinoviću

Evo, završavam.
Ali zato, kada god nekome padne na pamet, može, na primer, da se bavi spinovanom i izmišljenom temom falsifikovanja doktorata Nebojše Stefanovića i mi sada treba na to da ćutimo, ali zato kada se spomene zaštitnik građana, odmah se postavi pitanje zašto spominjete zaštitnika građana i zašto spominjete navodno samoubistvo u njegovom stanu, a istovremeno pripadnici intelektualne elite su vršili takav pritisak na policiju da se samoubistvo novinarke Dade Vujasinović preimenuje u ubistvo do te mere da je taj pritisak bio prosto neizdrživ. Tu se vide dvostruki standardi. Dakle, postupajte isto u jednakim situacijama.
Evo, za kraj, pošto nemam više vremena, i hvala vam gospodine Arsiću na razumevanju, gospodine Stefanoviću, ja vas molim, mada mislim da nema potrebe da to činim, ali kao zamenik predsednika poslaničke grupe SNS hoću to da učinim, a između ostalog, zato što dolazim iz Vojvodine, molim vas da učinite sve što je do vas, kao ministra unutrašnjih poslova, da se do kraja rasvetle sve kriminalne afere u Razvojnoj banci Vojvodine, u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, u Fondu za razvoj Vojvodine, u svim pokrajinskim sekretarijatima, u svim javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač AP Vojvodina, jer tu ima mnogo kriminala i korupcije, ima mnogo pljački i bezakonja, a SNS će, naravno, zajedno sa vama, učiniti sve da one koji su odgovorni za to bezakonje i za tu pljačku politički kazni na izborima koji, kao što ste vi sami rekli, moraju da dođu pre ili kasnije, ma koliko da se ove velike pristalice demokratije plaše izbora.