Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključenja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, ja moram na početku rasprave da primetim da ste vi postali jedan ozbiljno duhovit čovek i da ste danas zaista uspeli da parirate jednoj duhovitoj, odnosno komičnoj Vladi…

Vi me inspirišete, gospodine Veselinoviću.

… sa sve ministrima koji se takmiče u tome ko će više pokisnuti ili ko će više stajati na suncu, umesto da se takmiče u rezultatima u radu. Postali ste ozbiljna konkurencija i predsedniku Republike po svojim komičnim scenama…

Nisam ja tema, gospodine Veselinoviću, nego vi.

… žutim ljudima i drugim sličnim komičnim scenama, ali mislim da nećete uspeti da dostignete njihove domete i da će se vaše mesto zaželeti gospodina Arsića, jer verovatno od sutra, već posle slavlja, tu će doći gospođa Gojković i drugi… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Veselinoviću, zamolio bih vas da pričate o zakonu koji je na dnevnom redu. Jedan minut ste potrošili.
Ne znam čemu sve to. Što se tiče toga da li sam ja duhovit ili ne, to nije zbog Vlade, nego me vi inspirišete sa vašim diskusijama. Samo nastavite.

Prosto nisam mogao da ne primetim.
Sa druge strane, jasan je naš stav u ovom pogledu da nećemo podržati zakon koji govori o neefikasnoj Vladi, neefikasnom Ministarstvu, kojim se kao i mnogo puta do sada produžavaju rokovi, što znači da se u ministarstvima ne radi adekvatno, što znači da podzakonski akti nisu pripremani na vreme, da se nije radilo dovoljno. Znate šta, gospodo, odgovoran rad Vlade bi značio da vi podzakonske akte u nekom nacrtu već imate prilikom donošenja zakona. Tačno je da podzakonski akti tek posle donošenja konačnog teksta zakona mogu da dobiju svoju konačnu formu. Međutim, ozbiljna Vlada, ozbiljno ministarstvo, koje se ozbiljno odnosi prema pitanjima koje želi da reši zahteva ozbiljan rad.
Nažalost, ovde se više pričalo o svim temama, osim o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju ili o Predlogu zakona o potvrđivanju vozačkih dozvola sa Republikom Albanijom, pa to zahteva nekoliko komentara.
Dobili smo malopre statističke podatke, naravno, bez prave i suštinske analize o tome da je država Srbija bezbednija. Pitajte građane na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, od severa do juga, da li se osećaju bezbednije? Ljudi više ne prijavljuju pojedina lakša krivična dela. Ljudi, moji sugrađani u Vojvodini, ali nije bolja situacija ni na jugu Srbije, čuvaju šunke, čuvaju kukuruz, čuvaju pšenicu, čuvaju piliće i kokoši. Vlasnici privatnih radnji, gospodine Stefanoviću, ne mogu da sačuvaju robu u svojim objektima ukoliko nemaju plaćeno privatno obezbeđenje, a pošto plate privatno obezbeđenje ne ostaje im ništa od profita, pa zatvaraju radnje. U Vojvodini se sada, verovatno je slična situacija i u Beogradu, otvaraju samo kockarnice. Zatvaraju se mali, sitni zanati, a otvaraju se kockarnice. Oni imaju dobar profit da bi mogli da plate obezbeđenje. Nažalost, ništa bolja situacija nije ni u drugim oblastima.
Bili smo svedoci scena na fudbalskoj utakmici Crvene zvezde i Partizana. Postavio sam i poslaničko pitanje – šta će Vlada, šta će Ministarstvo unutrašnjih poslova učiniti da ne rešavaju to privatna obezbeđenja, da se ovo ne pretvara u rat nekih privatnih obezbeđenja?

Vreme, gospodine Veselinoviću.

Završavam.
Dakle, za vas pitanje, gospodine ministre, da li ste sposobni, spremni ili ste odustali od toga da se obračunate sa ozbiljnom mafijom koja postoji u sportskim klubovima ili će se sve završiti na penzionerima i prosvetnim radnicima kojima ste imali hrabrosti da smanjite plate.