Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Ja bih želeo još malo da polemišem sa ministrom oko toga zašto mi danas raspravljamo o ovom zakonu i da li je činjenica da 155 meseci, kako je on rekao, ništa nije rađeno, razlog za to što mi danas 17 meseci, pošto je zakon usvojen, raspravljamo i konstatujemo da ono na šta se ova poslanička većina obavezala da će usvojiti u roku od šest meseci, nije uspela da uradi za 17 meseci i sada traži novo vreme i produženje zakona.
Ministar bi mogao da zna da nije istina da je ova Vlada pisala ovaj zakon otpočetka na belom papiru, kako je to neko. Dakle, 22. oktobra 2010. godine državni sekretar, gospodin Todorović, odnosno sekretar ministarstva, koji je tu danas pored vas, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, kako se zvao tada skupštinski odbor, rekao je da je završen Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju. Zašto taj zakon nije usvojen? Pa pitajte vašeg koalicionog partnera. Gospodin Dačić je bio ministar unutrašnjih poslova u tom trenutku. Gospođa Slavica Đukić Dejanović je bila predsednik parlamenta. Zašto to nije bilo na dnevnom redu Skupštine, pitajte vaše koalicione partnere, a ne da pričate 155 meseci kako ništa nije rađeno, a onda ste vi došli i nešto uradili.
Vi niste uradili ništa, odnosno kako ste radili? Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, jedan od pravilnika koji je trebao da bude usvojen. Usvojen je 29. oktobra 2014. godine, 11 meseci posle usvajanja zakona, a ne šest, koliko je bilo predviđeno. On ima 10 članova, znači pisali ste jedan član mesečno.
Koliko vam je trebalo da napišete ovaj član, član 1: „Ovim pravilnikom propisuju se program i način sprovođenja stručne obuke službenika obezbeđenja – za vršenje poslova privatnog obezbeđenja (u daljem tekstu: stručna obuka)“. Za to vam je trebalo mesec dana, pa narednih mesec dana recimo da napišete ovakav član pravilnika: „Stručna obuka planira se i organizuje prema zahtevima pravnih lica i preduzetnika, odnosno fizičkih lica koja obavljaju delatnost privatnog obezbeđenja uz koje se prilažu dokazi o ispunjavanju uslova za pohađanje obuke. Stručna obuka sprovodi se putem predavanja, vežbi, kurseva, radionica i drugih oblika učenja i obrazovanja po utvrđenim programima, a izvodi se teoretski, praktičnim radom, konsultativno-instruktivnim radom i na drugi primeren način i prema planovima i u terminima koje utvrđuju izvođači obuke. Stručna obuka službenika obezbeđenja sprovodi se na način da čas obuke traje 45 minuta, a broj časova obuke ne sme biti veći od šest časova na dan. Časovi mogu biti povezani u dvočas, sa odmorom između dvočasa od najmanje deset minuta. Kandidati koji imaju uverenje o položenom stručnom ispitu za zaštitu od požara, ne moraju pohađati deo obuke iz programa obuke i iz teme koja se odnosi na zaštitu od požara“.
Znači, mesec dana za ovako komplikovan tekst. Verujem, naravno, karikirao sam, i da ovo nije istina i da su ljudi u ministarstvu radili svoj posao, ali nije bilo nekoga da ih malo pogura, da im kaže – hajde da usvojimo to u roku od šest meseci, zašto 11 meseci, zašto 13, zašto 17 meseci. O toj odgovornosti mi ovde vama danas govorimo. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Moram da kažem ono što je potpuna činjenica, znam da to boli, ali rezultat i brutalna neodgovornost Vlade koja je vladala u to vreme Srbijom i koja je za 155 meseci donela nula članova, ni jedan nije usvojen u tom periodu, možete da zamislite koliko su oni sporo radili, prosto ni jedan član ne biste mogli da pročitate. Ni jedan član za tolike godine nisu mogli da sednu da napišu, ni jedan član. Makar da su napisali jedan. Razumem, nisu svi istih mogućnosti, ali jedan da su napisali, jedan pravilnik, pa da kažu – stali smo kod jednog pravilnika, nismo mogli više, naravno nisu oni doneli ni zakon niti ih je to zanimalo, naročito pošto je stajao u skupštinskoj proceduri. Mogao je da stoji što se njih tiče, da se kiseli još jedno deset godina, apsolutna nezainteresovanost, apsolutna neodgovornost. Ta reč postala je potpuno nepoznata u rečniku tih ljudi koji su imali 650 sednica Vlade, od čega 500 telefonskih. Mrzelo ih je da dolaze i na sednice Vlade. To govori o odgovornosti, kako se naporno radilo i mnogo se tada stručno razmišljalo i donosili su se rezultati koji su doveli do toga da pola Srbije ostane bez posla.
Međutim, ono što nije rečeno ovde, a to je da su sastavni delovi npr. ovog pravilnika bili programi obuke. Programi obuke su sastavni delovi pravilnika. Pravilnik ima 10 članova, ali svaki je praćen programima obuke koji su rađeni na osnovu toga što su ljudi koji su ozbiljni, stručni, sedeli, pisali, doveli do toga da ljudi koji se sutra obučavaju imaju kako da se obuče, imaju gde da se obuče i način kojim je to precizno definisano prati ovaj pravilnik. Naravno, i za to je potrebno znanje da biste to znali, da biste bili stručni za to, da biste imali kako da diskutujete o nečemu što je materija koju ne može se reći da puno ljudi u ovom parlamentu veoma dobro poznaje.
Dakle, ozbiljno je rađeno na ovome. Žao mi je što nismo radili još brže, ali za razliku od nula rezultata za 155 meseci, znam da to ne prija da se čuje, ali rezultat je zaista bio jedna velika nula, od te nule došli smo do toga da je oblast konačno uređena, da imamo novi zakon, da imamo uređen pravilnik i da ćemo završiti ovaj posao i naredne godine imati punu primenu zakona, a naravno, uveren sam, i menjati ovaj zakon u budućnosti kada sve ono što bude u praksi pokazano kao nedostatak ili manjkavost budemo otklanjali, nadam se što manje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović, a neka se pripremi narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iz diskusija mojih prethodnika povodom izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju nameće se jedna osnovna primedba, a to je da MUP u predviđenom roku nije izvršilo implementaciju ovog zakona. To što je ključna primedba rekao bih da je ključna prednost ministra i njegovog ministarstva i čestitam im, jer u ovom parlamentu od 2000. do 2012. godine donešeno je mnogo zakona, za proteklih dve i po godine takođe mnogo zakona, ali nisam primetio da se kao u ovom slučaju pratio tok implementacije u praksi donetih zakona.
Upravo zato što MUP traži produžetak roka da bi se sve ključne odredbe ovog Zakona o privatnom obezbeđenju sprovele u praksi govori da ministarstvo odgovorno pristupa realizaciji već usvojenog Zakona o privatnom obezbeđenju. Kritike dolaze upravo od onih koji u proteklih 12 godina recimo se nisu usudili da donesu nikakav zakon o privatnom obezbeđenju.
Šta se traži izmenama ovog zakona? Traži se da se objekti od posebnog značaja za odbranu i bezbednost zemlje, čije je fizičko obezbeđenje regulisano nekim drugim zakonima koji regulišu rad Ministarstva odbrane, izuzmu iz obaveznog fizičkog obezbeđenja predviđenog ovim zakonom. To je logično i normalno. Kolegi Kovačeviću sam zahvalan što je mnoga pitanja pokrenuo kao čovek iz struke koji to dobro poznaje, jer ako prepustimo obezbeđenje takvih objekata firmama koje se bave fizičkim i tehničkim obezbeđenjem, bojim se da mnoge ne bi osnovne bezbednosne uslove ispunjavali da bi mogli da štite takve objekte od posebnog značaja za odbranu i bezbednost zemlje.
Druga primedba odnosi se na obavezne takse. Ono što para oči opozicionih poslanika jeste odredba o predloženim izmenama koja reguliše da će ministar odrediti visinu takse za dobijanje dozvole za lica koja se bave fizičkim obezbeđenjem. Taj strah je neopravdan, jer uredba o načinu određivanja taksi precizno reguliše način utvrđivanja taksi, tako da strah od toga da će MUP dodatne prihode ubirati, da će to biti novi namet na vilajet i na građane je neopravdan.
Iskoristio bih ovu priliku kada govorim o privatnom obezbeđenju da ministru i njegovim saradnicima skrenem pažnju, da pokušamo da ovu oblast na neki način unapredimo.
Zamolio bih da nadležne službe Uprave kriminalističke policije provere, pre svega kod većih javnih preduzeća, da li se poštuje zakonska odredba da se svake godine raspisuju tenderi za fizičko tehničko obezbeđenje tih firmi? Odmah ću vam reći, recimo EPS, neke druge firme, „Telekom“, ne poštuje se ta zakonska odredba, već se po automatizmu firmama koje već vrše fizičko tehničko obezbeđenje produžava na godinu, pa na godinu i to traje već desetak godina. Ako bi dalje zagrebali iza toga šta se krije, možda bi pronašli neku korupciju vezano za rukovodioce tih javnih preduzeća i rukovodioce firmi koje se bave fizičkim tehničkim obezbeđenjem.
Zamolio bih,i iskoristio bih ovu priliku i da javnost upoznam, da provere i videćete da u mnogim velikim javnim preduzećima se ne poštuje zakonska odredba da se svake godine raspisuje tender za fizičko tehničko obezbeđenje.
Zamolio bih MUP i da pokuša da razradi kriterijume angažovanja firmi za fizičko tehničko obezbeđenje, kao i da utvrdi institucije, privredna društva koja je ne moguće obezbeđivati, sem objekata koje uređuje uredba o fizičko tehničkom i kontraobaveštajnom obezbeđenju objekata od posebnog značaja za bezbednost i odbranu zemlje, da se predvide neki drugi privredni subjekti koje je ne moguće obezbeđivati privatnim fizičko tehničkim obezbeđenjem.
Zašto? Ako bi izvršili razmenu informacija sa službama bezbednosti i sa svim institucijama u sektoru bezbednosti, mogli biste da utvrdite da iza pojedinih moćnih firmi koje rade na našem tržištu stoje moćni obaveštajno-bezbednosni sistemi nekih zemalja. Ja to ne govorim bez razloga. Da li je sa aspekta očuvanja poslovne politike, zaštita licenci, zaštita poslovne politike, da li je prihvatljivo angažovanje takvih firmi za fizičko-tehničko obezbeđenje?
I, uzgred da kažem, ne radi se ovde samo o fizičko-tehničkom obezbeđenju, radi se i o higijenskim uslovima, o kancelarijskom poslovanju, o monterskim radovima. Proširuje se delatnost tih firmi koje se u osnovi bave fizičkim i tehničkim obezbeđenjem, a proširenje tih delatnosti i te kako u bezbednosnom smislu ugrožava neke naše vitalne sisteme, kao što su „Telekom“, EPS i da ne govorim neke važne sisteme koji su važni za funkcionisanje države. Zato je potrebno zatražiti mišljenje od stručnih službi iz sektora bezbednosti prilikom izdavanja licenci angažovanja takvih firmi na obezbeđenju takvih sistema.
Ovde su opozicioni poslanici pričali o svemu i svačemu. Bilo je tu i mudrosti, od toga da kada dođete na vlast shvatite da vam polako rejting opada i da ćete jednog dana biti opozicija. Sudeći po broju poslanika koji okuplja poslanička grupa Srpske napredne stranke, moraće da prođe mnogo vremena da se izgubi toliko poverenje građana da bi neke opozicione stranke imale većinu u ovom parlamentu.
Bilo je tu i procena i pretnji da će javnost ubrzo saznati o moći i snazi nekih opozicionih stranaka i da će one jednoga dana vršiti vlast, a Srpska napredna stranka biti u opoziciji. Pa, ja bih građanima poručio - ukoliko ocene da loše radimo, ukoliko jednog dana odluče da nas zamene nekim drugim, nemoj to da rade sa ovima koji su im od 2000. do 2012. godine zagorčavali život, neka se opredele makar za neko bolje rešenje.
Jedna poslanica je rekla da ne počinje sve od nas. Tačno, ali sigurno sa vlašću Srpske napredne stranke počinje borba za reforme, borba protiv linka sa kriminalom, borba za bolji život građana i borba da se sopstveni narod ne laže. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, danas ponovo imamo pred sobom Zakon o privatnom obezbeđenju, zapravo njegove izmene i dopune.
Kao što već znamo, ovaj zakon je po prvi put donet 2013. godine, tačnije krajem 2013. godine, i njime je bilo propisano da su za izvršavanje i primenu ovog zadatka dati rokovi od šest meseci od dana stupanja na snagu, što je podrazumevalo donošenje određenih podzakonskih akata. Sa druge strane, da pravna lica, preduzetnici za privatno obezbeđenje, kao i fizička lica koja vrše poslove privatnog obezbeđenja, svoj rad moraju uskladiti sa odredbama zakona i podzakonskim aktima, a u skladu sa podzakonskim aktima u roku od 18 meseci.
Prilikom donošenja ovog zakona i tada smo bili možda svesni toga da je možda ovo prekratak rok, ali s obzirom na činjenicu da se dve decenije nije radilo na ovom planu, možda je i postojala opravdana ambicija da se može završiti u ovom propisanom roku, kako je zakonom tada doneto, svi ovi poslovi koji su bili predviđeni što se tiče donošenja podzakonskih akata i što se tiče onoga da su pravna lica, preduzetnici i fizička lica imala da svoj rad usklade i primere odredbama zakona. Moglo se pretpostaviti možda da će doći do probijanja.
I suviše dugo vremena je prošlo, a da se ovom materijom niko nije bavio. Naravno, jedna želja i jedna volja je postojala da se uradi u tom roku, ali možda nije bila dovoljno dobra procena, što nije strašno. To ne može da bude sada kamen spoticanja u odnosu na ono što treba danas da uradimo da to promenimo, da primerimo i da učinimo da se svi poslovi završe u budućem propisanom roku koji ćemo ovde doneti. U zakonu su dati ti rokovi i to je 1. januar 2016. godine, ali bih se saglasio i sa tim, ministar je već ovde i pomenuo, da možda treba razmišljati da za nekoliko meseci pomerimo taj rok kako bi to realnije bilo, da zaista zaživi u praksi.
Moramo reći da je pitanje privatnog obezbeđenja jedan sektor i jedna oblast koja je zapravo doživeli jednu ekspanziju u stvarnom životu i u praksi, a da pri tome ona nije bila regulisana na adekvatan način, zakonski i sa propisima ovde kod nas u našoj zemlji. Sa druge strane, da je ova oblast privatnog obezbeđenja zaista doživela ekspanziju, ali i na adekvatan način je uređena u širem okruženju, u drugim zemljama oko nas, pa i u EU, naravno.
Naravno da o ovome treba voditi računa, jer ta sfera privatnog obezbeđenja je zapravo jedan deo bezbednosnog sistema naše zemlje i on zajedno sa onim što je javni sektor obezbeđenja, odnosno bezbednosti, državni, kako bi ga nazvao, predstavlja jedinstveni sistem. To nisu stvari za igranje i samim tim to podrazumeva zaista detaljno propisivanje svih segmenata ove veoma složene oblasti, jer tu ne mogu i ne smeju biti nikakve improvizacije, uzimajući u obzir složenost i težinu ove oblasti i ovih poslova koji se obavljaju.
Kroz podzakonska akta je zaista potrebno mnogo toga urediti, a nešto od toga je već i završeno dobrim delom. To je sistem stručnog obrazovanja i osposobljavanja, donošenje programa obuke i normativi za izvođenje obuke. Treba propisati uniforme pripadnika privatnog obezbeđenja, propisati način upotrebe sredstava prinude, način izvođenja tehničke zaštite, izgled i sadržinu legitimacije službenika koji se bave privatnim obezbeđenjem, kriterije za obezbeđivanje obavezno obezbeđenih objekata, kao i minimalne tehničke uslove kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u nekim objektima kao što su banke, finansijske institucije itd.
Najveći deo ovoga je ipak završen, ali treba ostaviti pristojan rok i onima koji će se sutra baviti ovim poslovima da se usklade sa zakonom i sa svim onim propisima koji su ovde dati u podzakonskim aktima.
Osvrnuo bih se i na to politizovanje ovog pitanja i nije ništa strašno ako opozicija kritikuje aktuelnu vlast i aktuelnu koaliciju, to je i njen posao itd, ali pri tome mora da, ili bi bar trebalo, da tako kažem, ostane dostojanstvena i da na jedan argumentovan, uljudan i korektan način to čini. U protivnom onda imamo samo neke izjave i konstatacije koje dnevno-politički služe danas i koje zaista nemaju nikakvu političku težinu.
Ja bih rekao, na konstataciju da treba pitati vašeg koalicionog partnera, otprilike citiram, a to znači bivšeg nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića, zašto ovaj zakon nije donet ranije, kada je postojao Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju, u vreme kada je SPS bila u koaliciji sa DS na vlasti. Ne verujem da smo mi iz SPS mogli da se suprotstavimo tada političkoj moći i političkoj volji DS, po bilo kom pitanju. I da je bilo te političke volje, onda bi sigurno ovaj zakon bio na dnevnom redu još tada i bio bi donet. Ta politička volja se stvorila tek kasnije, kada smo mi iz SPS ušli u koaliciju sa SNS i zato je taj zakon donet krajem 2013. godine, a danas mi ovim zapravo moći ćemo učiniti da taj zakon ispravimo, da ga dopunimo i izmenimo.
Složio bih se sa kolegom poslanikom Kovačevićem iz PUPS da ćemo možda već sledeće godine biti u prilici ponovo da stavimo ovaj zakon na dnevni red. To uostalom jeste i pravilo. Zakon se ne donosi samo jednom za sva vremena. On mora da pretrpi i da doživi određenu proveru u praksi, da se uoče manjkavosti, a onda da se kroz izmene i dopune stvari isprave, kako bi bio u potpunosti primenljiv na jedan objektivan i realan način u životu i u praksi.
Naravno, ovde ovaj zakon predviđa i pitanje uređenja načina naplate taksi za izdavanje legitimacije službenika, s obzirom da Zakon o budžetskom sistemu predviđa i propisuje da se to može učiniti samo zakonom, a ne uredbom. Evo, kroz izmene i dopune ovog zakona i to pitanje na adekvatan način rešavamo, a kroz podzakonski akt će biti utvrđeno koja je to visina koja će biti za ovu taksu.
Mora se, naravno, uvažiti i ta činjenica da, s obzirom da je reč o jednom novom zakonu, o jednoj novoj oblasti a koja je veoma, veoma složena, to podrazumeva i drugačiju organizaciju MUP-a sa svojim odgovarajućim službama, sa svojim odgovarajućim komisijama itd. koje treba da odgovore svim zahtevima koje propisuje ovaj zakon i naravno da je zato potrebno vreme.
Dakle, lako je davati neke paušalne ocene, lako je kritikovati, ali je mnogo teže prionuti na rad, suočiti se sa stvarnim teškoćama, sa težinom zadatka i sa tim izaći na kraj. Mislim da zapravo ova koalicija SNS i SPS zapravo taj posao radi i iz tog razloga će naša poslanička grupa glasati za ovaj zakon.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, naravno, možemo konstatovati da se ovim činom zapravo unapređuje policijska saradnja, da je to jedan sporazum koji je zaključivan od strane naše zemlje i sa drugim državama u okruženju i što je najvažnije, važno je da kroz donošenje ovog zakona i kroz potvrđivanje ovog sporazuma mi sa svoje strane ukažemo da smo pristali na saradnju sa Republikom Albanijom, bez obzira koliko postojao animozitet ili neka distanca ili odbojnost u onome što je saradnja sa Republikom Albanije sa naše strane, odnosno sa njihove strane, kada je reč o njihovoj saradnji sa nama.
Usvajanjem ovog sporazuma i nekih drugih, mi zapravo relaksiramo te odnose i pokušavamo, naravno, da se približimo onome što jeste budućnost života i na Balkanu i u Evropi, Evropskoj uniji, da moramo sarađivati po svim pitanjima i da sve sporne stvari možemo rešavati kroz politički dijalog i kroz sporazumevanje i to je, eto, jedan od početaka i na tom planu.
Na kraju još da konstatujem da ćemo oba zakona podržati, kao SPS, odnosno kao poslanička grupa. U potpunosti podržavamo ovo što su izlaganja bila i gospodina ministra na ovom planu i uvek ćemo biti na tom kursu da unapređujemo sve zakone koji, naravno, vremenom traže određene izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Odustali ste.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine, Svrljig, u Srbiji i predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku sa liste SNS.
Želim danas da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju. Ali, pre nego što krenem da vam govorim o tom zakonu, podsetio bih sve naše poslanike da je danas veliki hrišćanski praznik Đurđevdan i da danas svi moramo da praštamo, da budemo u duhu tolerancije jer je stvarno i veliki broj naših ljudi u Srbiji slavi.
Ovaj zakon o privatnom obezbeđenju je donet u 2013. godini, krajem godine, i po prvi put je stavljena u zakonski okvir mogućnost da ljudi koji se bave privatnim obezbeđenjem firme koje to rade mogu u formalno-pravnom smislu imati i obaveze i prava, a i na način da to sve bude onako kako treba, za zaštitu svih građana u Srbiji.
Prvi put je predviđena i posebna stručna obuka za pripadnike privatnog obezbeđenja, tako da lica koja žele da se bave ovim poslom pohađaju obuku u specijalističkim centrima za obuku, centrima kojima pre toga normalno da Ministarstvo unutrašnjih poslova da saglasnost. Obuku za pripadnike privatnog obezbeđenja mogu vršiti lica koja ispunjavaju posebne kriterijume, da imaju radno iskustvo, da imaju određene kvalifikacije, to je sve u okviru pravilnika koji je donet od strane MUP-a, odnosno nadležnih službi u Ministarstvu.
Pripadnik privatnog obezbeđenja koji uspešno završi obuku i položi stručni ispit, da bi obavljao taj posao, mora da prođe bezbednosnu proveru koju vrši MUP. To do 2013. godine uopšte nije rađeno i pripadnici tih privatnih obezbeđenja radili su u tim službama, puno tih ljudi koji su imali neku lošu prošlost, da ne kažem kriminalnu prošlost. Posle ovog zakona to se menja, sve se proverava. Ljudi koji rade u tim privatnim obezbeđenjima imaju sada i obavezu da se radi psihofizički test da li su zdravi, pravi, da li mogu da rade bezbednosne provere i taj čovek je sutra spreman u svakom trenutku da izađe i da radi za ono što je dobio posao, a s druge strane, i uslovi koje firme koje rade ta privatna obezbeđenja, uslovi su mnogo drugačiji i sada se zna koliko ljudi radi i na koji način radi.
Zakon o privatnom obezbeđenju po prvi put se detaljno regulišu ovlašćenja pripadnika privatnog obezbeđenja. Tako radnik privatnog obezbeđenja mora da nosi odgovarajuću uniformu čiji je izgled i oznake propisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova posebnim pravilnikom. Može da u objektu koji obezbeđuje nosi službeno oružje, lisice i da koristi službene pse.
Sve su to stvari koje do 2013. godine uopšte nisu bile i rađeno je što se kaže slučaj do slučaja. Na ovaj način Zakon koji je donet 2013. godine doneo je red u privatnim službama obezbeđenja, ali sada ovaj zakon koji mi vršimo dopunu našeg Zakona da se sve ovo prolongira za period 1. januar 2016. godine, imaće mogućnosti da služba i policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova mogu da pripreme sve te pravilnike, jer svi znamo u kakvoj situaciji jeste naša Srbija, Ujedno mogu da kažem i da sam ja sin, moj otac je bio policajac i poseban akcenat stavljam na policajce, na ljude koji rade u uniformi, da su to ljudi koji stvarno rade za nas, za našu Srbiju i radili su i radiće još bolje nego što je bilo do sada.
Sa ovim zakonom koji je donesen 2014. godine i koji mi sada ne neki način dopunjujemo da ga stavimo u funkciju sa kompletnim stvarima do kraja 2015. godine, do početka 2016. godine. Imaće mogućnost da u službama u noćnim klubovima, u kladionicama, na utakmicama, ljudi koji rade u tim službama u privatnim službama obezbeđenja mogu da rade i da od tog svog rada mogu da žive.
Šta je najbitnije oko ovog zakona i to što je malo pre gospodin iz PUPS-a rekao, a i general Moma je o tome pričao da veći broj ljudi koji su sada prošli sve ove psihofizičke provere, koji su prošli bezbednosne provere, svi ti ljudi koji rade u tim firmama obezbeđenja imaju mogućnost sutra ukoliko dođemo u neku situaciju, to smo bili početkom maja prošle godine, kada smo imali vanrednu situaciju, kada su bile velike poplave, kada su bili veliki požari.
Dolazim iz opštine Svrljig gde smo imali veliki broj takvih situacija. Ti ljudi sutra mogu da pomognu, normalno uz sugestiju, uz nadgledanje MUP-a i ljudi koji za to budu određeni. Mislim da je to velika stvar da na ovaj način sa ovim zakonom i konačno sa svim tim pravilnicima koji treba da budu doneseni, da sve to rešimo. Mislim da će to doprineti bezbednosti svih naših građana u Republici Srbiji.
Ujedno, šta sam još hteo da kažem vezano za sve te ljude koji rade, koji će raditi, koji mogu od tog svog rada i da žive, a da to ne bude, kao što smo malopre čuli, od naše predsednice Odbora za bezbednost, koleginice Marije, da su ti ljudi primali veoma malu naknadu, a to je bilo u prethodnom periodu kada nismo imali zakon o privatnom obezbeđenju.
Šta je još bitno? Malopre sam rekao da sve ove stvari koje ti ljudi obezbeđuju, to su utakmice, firme i ostale stvari koje se nalaze u Beogradu, malopre sam rekao, kladionice, splavovi. To se kod nas u malim opštinama ne nalazi. Nadam se a i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke zalagaću se i sa mojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, zalagaćemo se da u malim opštinama, kao što ja dolazim, da se tamo stekne mogućnost da ljudi mogu više da zarađuju i da u našim selima naši ljudi mogu lakše i da bolje žive od svog rada i da u takvim našim selima, kao recimo moje selo odakle sam ja ili neka sela iz Bajine Bašte, da tamo ljudi obrađuju svoju imovinu, da imaju sutra mogućnosti da obezbede firmu koja će raditi i čuvati njihovu imovinu. To su nekad kod nas u tim našim malim opštinama bili ljudi koji su za to bili plaćeni od strane mesnih zajednica. Sada već imamo i zakon koji će to na neki način pomoći.
Šta sam još hteo da kažem kao čovek i kao pravi srpski domaćin. Hteo bih da se ponovo vratim na ono što nam je priroda dala. Venac od cveća, od bilja, venac koji se danas deli našim ukućanima da godina u narednom periodu bude rodna i blagorodna, da nam ljudi budu živi i zdravi, a svi znamo da je i Sveti Georgije, svetac koji je uspeo da pobedi loše i da pobedi ono što je zlo. Ja kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke siguran sam da će naša Vlada na čelu sa našim premijerom imati mogućnosti i snage da pobedi sve ono što je loše, a baš zbog budućnosti naše dece i dece naše dece.
Za kraj, iskoristio bih priliku, mislim da mi nećete zameriti ni vi kao predsedavajuća, ni kolege poslanici, ni građani Srbije, hteo bih da iskoristim priliku i da svim građanima koji danas slave Đurđevdan, čestitam slavu i da svima poželim da im godina bude rodna i blagorodna kako na njivi tako i kući. Još jednom, ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasaću za sve predloge zakona koje je podnela Vlada, jer sam siguran da ćemo imati mogućnost da obezbedimo bolju budućnost za našu porodicu, za naša sela i za naše građane Srbije.