Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Stefanoviću i poštovane gošće i gosti iz ministarstva, povređena su tri člana gospodine Arsenoviću, članovi 96, 98. i 108. Poslovnika.
Malo pre sam dobio redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč kojim je ponovo, po ko zna koji put prekršen Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću. Pošto mi sada prelazimo na diskusiju po redosledu narodnih poslanika, molim vas da promenite redosled prijava po ovom spisku, jer u članu 108, gospodine Arsenoviću, piše – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, dakle predsedavajući u ovom slučaju. U članu 98. u stavu 2. piše – ako su za raspravu prijavljeni narodni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori narodni poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, gospodine Arsenoviću.
Mi ovde imamo slučaj da nakon gospodina Živkovića, koji je u prijavi za reč stavio ni za, ni protiv, umesto da nakon njega prema Poslovniku govori član poslaničke grupe koja je sledeća po brojnosti, a to je gospodin Dejan Nikolić iz DS, govori neko iz SNS, gospodine Arsenoviću.
Ako ne intervenišete, doprinećete tome da se favorizuju narodni poslanici SNS, čime ćemo svi mi, poslanici drugih stranaka u ovoj Narodnoj skupštini biti diskriminisani, poštovani gospodine Arsenoviću, stavljeni u neravnopravan položaj. Insistiram da se promeni ovaj redosled i da se držimo Poslovnika Narodne skupštine, poštovana gospodo. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, delom ste u pravu, s tim što još niste samo dodali da se taj redosled odnosi na poslanike koji se jasno izjasne da li su za ili protiv, a da se na kraju ređaju poslanici koji se nisu izjasnili, znači neopredeljeni su. To je tako, koliko ja vidim, ispoštovano.
Da li je trebala Branka Karavidić, izvinjavam se gospođo Karavidić, da govori recimo pre nekog drugog, sada stvarno ne bih u te detalje da ulazim. Uopšte ne vidim da je to toliko bitno, da se ova rasprava vodi stručno. Smatram da nije došlo do povrede Poslovnika, ali učiniću ovo i zamoliti stručnu službu da ubuduće vodi računa i da strogo ispoštuje i taj segment koji je predviđen Poslovnikom.
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika prijavljenih za reč.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo kolege poslanici, moram iskoristiti prvih tridesetak sekundi vremena koje imam da se u potpunosti složim sa koleginicom koja je malopre govorila, koja inače sjajno vodi i Odbor za bezbednost.
Želim da vam se obratim i lično, gospodine predsedavajući, jer vas izuzetno poštujem i uvažavam kao možda i najvrednijeg i najvažnije potpredsednika u našem parlamentu, da ne dozvolite da se koristi vaša dobra narav i vaša dobra volja da bi se maksimalno koristilo za demagogiju i populizam koji nas ubiše do sada, kao što nas ubiše i pozivi na odgovornost, a od odgovornosti, bar kada smo sami u pitanju, ni traga ni glasa.
Naravno, ja ću iskoristiti ovo vreme da se što brže vratim na temu, jer mislim da danas nije vreme ni za demagogiju, ni za populizam, već je vreme da ovaj posao koji imao odradimo što pre. Uostalom, i građani koji su nas birali zato su nas i birali ovde, a ne da gledaju cirkus koji pojedinci pokušavaju da naprave.
Danas govorimo o složenoj materiji koja se prvi put stavlja u ozbiljne zakonske okvire. Ovim zakonom će se smanjiti poslovanje u takozvanoj sivoj zoni poslovanja uvođenjem finansijske discipline i prijavljivanjem na obavezno socijalno osiguranje angažovane radne snage, čime se smanjuje mogućnost rada na crno ili zaključivanje ugovora o stručnom osposobljavanju, jer zakon predviđa da poslove privatnog obezbeđenja mogu da vrše samo lica koja su licencirana od strane Ministarstva za ove poslove, kao i obavezu pravnih lica i preduzetnika da imaju određeni broj zaposlenih na ovim poslovima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju ne stvara nove obaveze za građane i privredu, pošto je o tome bilo reči. Treba jasno reći da je o ovome bilo reči i na odboru i da su posle obrazloženja jednoglasno svi glasali za predlog ovog zakona. Znači, neke nedoumice su razrešene na odboru, a onda se ponovo dolazi na sednicu da bi se govorilo o tome. Smatram to poprilično neozbiljno. Propisana taksa bi se svakako naplaćivala kroz sistem republičkih administrativnih taksi, tako da se njenim predviđanjem ne stvara nova do sada nepostojeća obaveza za privatni sektor bezbednosti i to treba jasno reći.
Zakonom o privatnom obezbeđenju se uređuje vršenje poslova privatnog obezbeđenja na teritoriji Republike Srbije, stimuliše se pojava novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija suzbija nelojalnu konkurenciju.
Gospodine ministre, ja bih ipak ovde, kada govorimo o nelojalnoj konkurenciji, morao napomenuti da poslovi transporta novca ne idu na javne tendere, već su do sada to radile samo određene firme. One su na tome zarađivale veliki novac, pa su onda mogle da na drugoj strani nude nerealno niske cene koje su često bile ispod minimalne i na taj način izbacivale laku konkurenciju. Nadam se ipak da će ova materija u podzakonskim aktima ili putem uredbi biti regulisana.
Čuli smo ovde i neke, naravno, dobre predloge kada se govorilo o temi, koji su dolazili od strane opozicije. Koliko sam uspeo da vidim, ti predlozi su bukvalno prepisani od reči do reči kada je u pitanju stručna javnost koja se izjašnjavala u javnim raspravama i smatram da to jeste dobro i ne sumnjam da će stručni timovi koji postoje u Ministarstvu ozbiljno razmotriti.
Dobro je to da je Ministarstvo unutrašnjih poslova pripremilo Predlog uredbe kojom će se regulisati obezbeđivanje objekata od značaja za Republiku Srbiju, da će se propisati izgled i sadržina obrasca legitimacije službenog privatnog obezbeđenja, kao i saglasno tome visina takse za njeno izdavanje primenom metodologije za izračunavanje taksi, saglasno Zakonu o budžetskom sistemu i uz pribavljanje pozitivnog mišljenja Ministarstva finansija. Ja bih ovde još dodao - uz ispitivanje zahteva tržišta, jer mislim da je to neophodno da bismo imali realnu sliku i predstavu šta to sve od nas iziskuje.
Efikasnost ispitnih komisija treba da bude neupitna i to je ocenila i stručna javnost, jer one predstavljaju kontrolni organ koji izdaje sertifikate o kvalitetnim službenicima obezbeđenja. Ozbiljno ispitivanje jeste garant kvaliteta, ali to iziskuje vreme, te MUP treba da obrazuje dovoljno veliki broj komisija kako bi ispitao sve službenike obezbeđenja na dosledan način. Smatram da je to izuzetno važno, jer jedno od rešenja koje se nameće jeste redukovano vreme za ispitivanje kako bi se poboljšala učinkovitost rada ovih komisija.
Plus, dodao bih nešto što takođe smatram izuzetno važnim, a to je konstantna kontrola. To je izuzetno važno, jer imali smo prilike u prošlosti da vidimo šta se sve dešavalo po raznim splavovima i noćnim klubovima, gde su često to bila stecišta mračnih događaja. Zato je neophodna kvalitetna bezbednosna procena lica iz ovog sektora, ali i lica iz MUP-a koja su do sada radila i koja će raditi kao obezbeđenje.
Posebno značajan problem je to da do sada nije bilo bezbednosne provere vlasnika i odgovornih lica firmi za privatno obezbeđenje, što je po mom mišljenju jedan od glavnih uzročnika tragedija i ubistava koja su se dešavala u prošlosti. Naročito opet napominjem kada su u pitanju noćni klubovi i splavovi, koji su nekako učestali kada su ovakvi događaji u pitanju. To nas je konstantno dovodilo u situaciju da se bavimo posledicama, a ne preventivnom, što je nažalost bio čest slučaj kada se propuste neke šanse iz prošlosti.
Koliko sam uspeo da vidim iz same rasprave, ne postoje neke velike zamerke kada su u pitanju izmene ovog zakona, osim kada želimo da iskoristimo ovu priliku da pređemo na neke druge teme koje nisu tema današnje rasprave. Vidim da je dobro i to da postoji saglasnost u Ministarstvu za produženje rokova, koje će pretpostavljam ići kroz amandmane. Smatram, naravno, to više nego korisnim.
Takođe je dobro, kada govorimo o ispitivanju tržišta, da su mogući problemi koji se iznose na takse, jer mislim da iznos tih taksi ne treba da se donosi podzakonskim aktima. Tu je mogućnost neke loše procene, ali je zato izuzetno važno da imamo dobro ispitivanje tržišta. Ove izmene zakona pretpostavljam da će doneti nešto dobro. Ono što možemo da apelujemo, to je samo konstantna kontrola kako se on i sprovodi.
Moram na kraju da kažem da je Ministarstvo pokazalo ozbiljnost, i to ne samo kada je u pitanju regulisanje ove materije, i naša poslanička grupa će u Danu za glasanje dati punu podršku usvajanju izmene ovog zakona, ali i dati punu podršku Ministarstvu na nesumnjivom reformskom putu koji je ovo Ministarstvo i sam ministar pokazao u proteklih godinu dana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić, a neka se pripremi narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Ja bih volela da bude i ministar prisutan. Da li mogu da govorim kasnije kada se ministar vrati?

Ministar je izašao samo na minut, ali ako baš insistirate, možemo da odredimo pauzu.
Hoćete pauzu? (Da.)
Određujem pauzu dok se ministar ne vrati.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa daljim radom. Kao što vidite, mi smo daleko demokratičniji nego što se to predstavlja, pogotovo ako se ima u vidu da su pojedini ministri iz Vlade DS bili u Americi i u Skupštini nije imao ko da brani njihove zakone, kao na primer Božidar Đelić.
Izvolite. Zatražite reč.

Gospodine predsedavajući, to što ste malo pre rekli je vrlo diskutabilno. Ja samo mogu na početku svoje diskusije da konstatujem da ministar Stefanović nema kapaciteta kao premijer i da ne može da bude od 8 do 14 sati u sali neprekidno. Ja to poštujem, naravno, i nemam ništa protiv pauze koja je data.
Da pređem na dnevni red, ukoliko mi omogućite.
Ovo je još jedan predlog izmena i dopuna zakona kojim se odlaže njegova primena. Ovoga puta odlaže se primena Zakona o privatnom obezbeđenju. Zakon je usvojen u Skupštini novembra 2013. godine. Ministarstvo je bilo u obavezi da usvoji podzakonske akte u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu, a pravna lica, preduzetnici za privatna obezbeđenja i fizička lica, da svoj rad usklade sa zakonom u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U obrazloženju predloženih izmena kažete: „Prvi cilj koji će se postići izmenama ovog zakona jeste omogućavanje privatnom sektoru bezbednosti adekvatnog roka da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona, budući da prvobitni rok propisanim zakonom nije moguće ispuniti jer Republika Srbija nije stvorila preduslove za to.“.
Ova rečenica čini suštinu ovog predloga zakona. Drugim rečima, Ministarstvo je bilo neodgovorno i ono ni do dana današnjeg nije donelo sve podzakonske akte ni posle 18 meseci, a bilo je u obavezi da ih donese u roku od šest meseci. Možda bi privatni sektor u oblasti obezbeđenja pokazao više spremnosti na svoju obavezu usklađivanja ovog rada sa zakonom, dok je Ministarstvo odgovorno i na vreme uradilo svoj deo posla.
Gospodine ministre, zakon je trebalo da počne da se primenjuje 6. maja 2015. godine, a mi smo još uvek na samom početku. I naravno, za loš rad uvek postoje i loša opravdanja, kao što su npr. - ispostavilo se kao suviše kratak rok za ispunjavanje navedenih obaveza. Misli se, naravno, na izradu podzakonskih akata. Ja ovo citiram delove obrazloženja. Ili recimo - jasno je koliko je posao njihove izrade bio kompleksan i zahtevan sa različitih aspekata itd.
Još je mnogo besmislenih opravdanja, bez jasne i jedne jedine rečenice - odgovornost za neispunjavanje obaveze snosi MUP. To bi bilo pošteno prema svima onima koji su zainteresovani da ovaj zakon profunkcioniše na vreme.
Znam šta će biti vaš odgovor, gospodine ministre. Da krivica nije do vas, da ste vi na čelu Ministarstva tek godinu dana. To jeste činjenica, ali je činjenica da ova Vlada traje u kontinuitetu tri godine. Ko nije valjano uradio svoj posao? Prethodni ministar je, izgleda, za svog mandata više vodio računa o svom muzičkom repertoaru nego o izradi podzakonskih akata, bitnih za primenu ovog zakona.
U jednom ćemo se sigurno složiti, ja se nadam. Ovoga puta nećete moći da krivite, kako svi vi volite da kažete, prethodni režim. Sadašnji režim je kriv što se neozbiljnim i neodgovornim radom primena ovog zakona odlaže za 1. januar 2016. godine i to građani Srbije treba da znaju. Vaše neprestano ponavljanje – krivi su oni bivši, ovoga puta gubi smisao. Ovo je trenutak kad građanima treba reći – sadašnji režim je sačinio predlog zakona, uputio ga Skupštini na usvajanje, sa rokovima koje nije mogao da ispuni i sada, ovim izmenama, predlaže odlaganje njegove primene za januar 2016. godine.
Kako možemo ovu praksu promeniti? Imam dva predloga. Prvi je – ili ćete u skupštinsku proceduru slati predloge zakona sa već urađenim podzakonskim aktima ili treba uvesti praksu određivanja realnih rokova za izradu podzakonskih akata, kao osnovni uslov za početak primene zakona, kako oni ne bi ostali mrtvo slovo na papiru, a naravno, u skladu sa tim, treba razmotriti i kaznenu politiku, usmerenu ka nadležnim državnim organima koji te rokove krše. Trećeg nam nema.
Navodite da je od 2007. godine privatni sektor bezbednosti beleži rast u kontinuitetu, te je svake godine taj rast u odnosu na prethodnu godinu, recimo, 10% 2007. u odnosu na 2006. godinu i, recimo, 20% 2010. u odnosu na 2009. godinu. Kažete da nam podaci ukazuju da je godišnji finansijski obrt u sektoru bezbednosti oko 180 miliona evra. Navodite da se ne zna tačan broj registrovanih kompanija, da je u tom sektoru zaposleno između 25 i 60 hiljada ljudi. Cifra od oko 180 miliona evra je samo deo zarade koji je prijavljen u zvaničnim finansijskim izveštajima koji se prilažu APR-u. Dakle, samo deo ukupne zarade kompanija koje se bave privatnim obezbeđenjem podleže oporezivanju od strane Republike Srbije. Zbog funkcionisanja ovog sektora u sivoj zoni poslovanja, prema procenama, budžet Republike Srbije godišnje gubi, kako rekoste, nekoliko desetina miliona evra. Taj novac je tu i samo treba na vreme učiniti napor, sačiniti podzakonske akte, omogućiti da zakon zaživi i tog gubitka u državnoj kasi neće biti.
Iz tih razloga, gospodine ministre, trebalo je dati sve od sebe da ovaj zakon počne sa primenom 5. juna 2015. godine. Uredila bi se cela jedna vrlo bitna oblast, a u budžet Republike Srbije slila bi se ne mala sredstva. Smanjila bi se mogućnost rada crno. Ujedno bi radnici obezbeđenja bili radnopravno zaštićeni, sa plaćenim doprinosima. Kažete dalje da je za punu implementaciju zakona, osim donošenja podzakonskih akata, potrebno izvršiti i druge promene u sistemu Republike Srbije, počevši od organizacionih promena u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova.
Da li je formirana komisija za sprovođenje stručnog ispita? Produženja roka omogućiće da se MUP organizaciono pripremi za punu implementaciju zakona. Zar to nije trebalo da uradi za ovih 18 meseci? Ovim neodgovornim ponašanjem pokazali ste da vam je cilj jedino donošenje zakona bez namere da ga sprovodite.
U svojoj analizi u kojoj tvrdite da je do kraja 2015. godine moguće izvršiti, odnosno sprovesti obuku 74.850 lica ukoliko ona počnu obuku u aprilu 2015. godine. Procenjujete da je broj onih koji mogu biti obučeni od 74.850 osoba duplo veći od broja lica koja trenutno radi u ovom sektoru. Da li je obuka počela u aprilu kao što stoji u vašem opisu ovih zakona?
Interesuje me kako komentarišete procene privatnog sektora iz oblasti obezbeđenja koji su na okruglom stolu, održanom u aprilu mesecu, tvrdili da im je rok za implementaciju zakona koji je ministarstvo predložilo kratak, gde su predložili rok do 2018. godine. Koji su im bili argumenti? Da li su i oni imali analizu potkrepljenu brojkama? Mislim da je rok koji ste predložili prekratak. Ako je ministarstvu bilo neophodno 18 meseci, mislim da bi minimalan rok za privatni sektor koji svoj rad treba da uskladi sa zakonom ali po svim donetim podzakonskim aktima trebalo da bude 1. april 2016. godine. Što je naravno i naš predlog kroz amandmane.
Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije, podnela je amandmane i neki od njih se upravo odnose na ove rokove. Iz gore navedenih razloga naša poslanička grupe ne može podržati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Moramo da krenemo od početka, a to je od uređenja ove oblasti.
Potpuno sam siguran da ste se vi detaljno pripremali, da ste ušli u sve pravilnike, kao što je na primer Pravilnik o obuci, možemo da razgovaramo o obimu tog pravilnika koliko strana ima, koliko članova sve ćete videti. To je jedan ozbiljan pravilnik, veoma obiman na kome je radila grupa stručnjaka.
Trebalo bi da izračunamo u stvari kolika nam je izgubljena dobit od 2000-te godine, kao što ste vi rekli to me je navelo na to, do 2013. godine do donošenja ovog zakona za neuređenje oblasti od tih godina. Sve one vlade koje su bile neodgovorne, apsolutno neodgovorne, brutalno neodgovorne prema građanima Srbije, koji su učinili da država, građani i zaposleni u ovim kompanijama i te kompanije izgube dobit od 2000-te do 26. novembra 2011. godine. Dakle, koliko je izgubljena dobit, koliko su propatili radnici koji nisu imali radno pravnu zaštitu, koliko su propatili radnici koji u tom periodu nisu imali pravo na minimalnu zaradu, koliko su propatili oni ljudi koji u ovom periodu nisu imali pravo na minimum ljudskog dostojanstva jer su radili u neuređenoj oblasti u kojoj se prethodne vlasti nisu udostojile, ne da ne donesu zakone, apsolutno za 155 meseci nisu doneli jedan član zakona, ne pravilnik daleko bilo, nisu doneli apsolutno jednu tačku ovog zakona. Toliko o uređenju i o tome.
Moj prethodnik u MUP i ja smo radili na tome da se ovaj zakon donese, da se donesu pravilnici ali ne tako što ćemo mi sesti, doneti, napisati ono što bi ministar mogao da uradi, pošalje Narodnoj skupštini ako ima većinu, većina to usvoji i idemo dalje. Ne, konsultovali smo se sa Privrednom komorom, konsultovali smo se sa Ministarstvom finansija, sa civilnim društvom, konsultovali smo se sa predstavnicima privrednih kompanije koje su radile i na kraju naravno sa Ministarstvom finansija, sa našim zakonodavstvom koje je sve ovo moralo da usaglasi.
Privrednici su se žalili isto na tempo i njima je potrebno više vremena. Mi smo izdali 29 ovlašćenja za sprovođenje obuke, 29 kompanija je ovlašćeno da može da sprovodi obuku, u procesu još deset, dakle 40 kompanija će vrlo brzo biti u potpunom sistemu i sposobni da sprovode obuku, potpuno sposobni da sprovode obuku za sektor bezbednosti, odnosno za privatno obezbeđenje koje je ovom namenjeno.
Naravno, nije moguće donositi podzakonske akte pre nego što zakon bude usvojen, jer vi nikada ne znate koji će finalni oblik zakona biti, šta će biti sve izmene, pa zato pisanje podzakonskih akata unapred nema baš puno pravničkog smisla. Međutim, naravno da ono što treba da dođe kad se pišu podzakonski akti morate da sagledate čitav okviru u kome se društvo nalazi, u kome se ova oblast nalazi.
Pošto je ona bila neuređena, imali smo, kao što sam rekao danas prazan papir. Ništa, nulu, minus. Apsolutno neuređenje. Postojanje bezbednosnog sektora, ali bez uređenja, apsolutno i želje da se to uredi. E, onda smo mi to uredili, doneli zakon i sada je kritika na tome – izvinite, naša neodgovornost, mi nismo 13 godina šali za shodno da to uredimo, ali sada ovo odlaganje od šest meseci, to je užasno, to je najgore nešto na svetu i bolje da nismo donosili zakon, bolje da smo ostavili neuređeno, bolje da je to bilo devastirano, bolje nego da se, sada zamislite odlaže šest meseci i to na zahtev privrednika i na zahtev ljudi koji treba da prođu obuke i na zahtev onih koji su ustanovili da nam je potrebno više vremena da to uradimo na kvalitetan način.
Što? Trebalo je da zbrzamo, da uradimo kao što se radili kada smo ostali bez 400 hiljada radnih mesta, kada su kompanije odlazile u stečaj. Kada su nam obećavali da ćemo od krize još da profitiramo. Pa, se sećamo kako smo profitirali od krize 2008. godine. Jel tako trebalo da postupi Ministarstvo unutrašnjih poslova i ova Vlada.
Mi tako nećemo da radimo. Nećemo da radimo da obećavamo akcije od 1.000 evra da bi neko pobeđivao na izborima, na pada nam na pamet. Mi smo Vlada koja je došla do toga da od budžetskog deficita koje je bio enorman, rekordan u ovom delu Evrope, dođemo do toga da je on danas za 40% manji, gotovo upola manji od onoga što je MMF predvideo, optimističkim prognozama za ovu godinu. Dakle, mi smo došli do toga da MMF menja svoju procenu da ćemo danas već promenili sa minus 0,5 rasta BDP na nulu. Već očekujem da će do kraja godine prognozirati rast. Ova Vlada je pokazala da ume da vodi zemlju ekonomski. Ova Vlada je pokazala da ume da se brine i o građanima Srbije.
Nažalost u sektoru bezbednosti nije bilo ni dovoljno sluha u prethodnom periodu. Nije bilo dovoljno sluha i da se ovaj zakona donese, prosto niko nije brinuo o tome. Mi smo se potrudili. Ova vladajuća većina, ja sam tada bio predsednik parlamenta, ova vladajuća većina se potrudila da ovaj zakon vidi svetlo dana, da počnemo da uređujemo.
Da li je sve u Srbiji idealno i da li sve ide onom brzinom kojom bismo voleli? Siguran sam da ne. Apsolutno sam siguran da ne, ali je mnogo bolje. Znate, mnogo je bolje kada imate zakon koji nešto uređuje. Mnogo je bolje kada imate ljude koji su spremili 45 ispitivača kroz 10 komisija. Mnogo je bolje kada ste u stalnom kontaktu sa tim ljudima iz privrede koji mogu da zaposle ljude, koji mogu da obezbede i minimalne zarade i radno pravnu zaštitu nego za sve one godine kada je rezultat bio nula. Apsolutna nula i kada ti ljudi nisu imali čemu ni da se nadaju.
To je bio rezultat tada, a ovo je rezultat sada. E, to je bila neodgovornost i to vrhunska, brutalna neodgovornost vlasti i prema građanima i prema bezbednosnom sektoru i prema svim onim ljudima koji nisu imali ni radno pravnu zaštitu, ni minimalni način rada, ni kvalitetnu obuku, i izloženi rizicima, jer su nosili oružje i učestvovali u obavljanju posla koji je izuzetno težak.
Želim da kažem da su ovi ljudi i žao mi je što ovde to ljudi potcenjuju, neki ljudi koji su isticali ovde takve reči, ljudi iz MUP naporno rade. Uopšte nije važno ko je ministar. Ovi ljudi zaista naporno rade i trude se da profesionalno urade svoj posao, da stopa kriminala u Srbiji bude manja, da se obaveze prema državi obave. Pročitao sam malo pre i nije mi teško ponovo, sve zakone koje smo samo u poslednjih godinu dana doneli, a koji će pomoći da se zaštite životi, obezbedi bolji i sigurniji okvir za sve građane Srbije. Uveren sam da će ljudi videti, i ovi da kažem muškarci i žene u uniformi i ovi koji to rade van uniforme MUP, posvećeni ovom poslu i misle o građanima Srbije kada ih čuvaju svakoga dana.