Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ionako teško ukaljan ugled narodnih poslanika i srpskog parlamenta izgleda da teško da ćemo popraviti ako nastavimo sa ovakvim načinom komunikacije u parlamentu i ovakvim načinom rasprave o novim zakonima i o izmenama i dopunama već postojećih zakona.
U prethodna tri sata samo 15 minuta, ne računajući izlaganje ministra, mogli smo da čujemo o značaju zakona, o efektima koje ćemo imati na život građana u našoj zemlji koji će imati uticaj na privredu, na privatni sektor.
Lično mislim da to nije uredu i da je neophodno da se barem u nastavku dana vratimo na efekte zakona, na suštinu i da probamo da građanima osim onih negativnih stvari koje se mogu videti danas u parlamentu, a to su neki dnevno političi sukobi, da postoje i neke dobre stvari u ovom zakonu.
Zato ću se u svom izlaganju upravo okrenuti ka analizi efekata ovih zakona kojih i te kako ima pozitivnih i u velikom broju. Jer, nemoguće je da samo 15 minuta prethodnih 20 govornika je imalo šta da kažem o ovom zakonu, ako govorimo o argumentima. To znači da ili se nisu pažljivo pripremili ili nisu hteli pažljivo da se pripreme ili su hteli da zloupotrebe ovu sednicu kao i u prethodnim slučajevima. Nije tu ni samo do predsedavajućeg, ni vi ne možete da uradite, ukoliko tim ne želi sa vama da sarađuje i da svi konstruktivno govore o ovim zakonima. Zato još jednom apelujem da govorimo konkretno o zakonu, ukoliko je to moguće.
Najveći broj zamerki, koji je se danas čuo i koji je korišćen kao šlagvort za kasniju zloupotrebu vremena u ovom parlamentu, odnosila se na ne blagovremeno doneta podzakonska akta. Podsetiću vas da je predviđeno ovim zakonom da podzakonska akta potpuno urede sistem stručnog obrazovanja i osposobljavanja službenika privatnog obezbeđenja na osnovu izvršene analize obrazovne potrebe da se izrade programi obuke, da se propišu svi nužni uslovi koji pravna lica i preduzetnici moraju da zadovolje kako bi dobili ovlašćenje za izvođenje te obuke, da se propišu uniforme pripadnicima privatnog obezbeđenja, način upotrebe sredstava prinude, način izvođenja tehničke zaštite, izgled i sadržina legitimacija službenika privatnog obezbeđenja i propisati kriterijume za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i minimalne tehničke uslove kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim institucijama.
Iz ovih navedenih oblasti uređenja podzakonskih akata je jasno koliko je proces izrade ovih podzakonskih akata kompleksan. Ono što mogu da zamerim kolegama koji su nedovoljno govorili o ovom zakonu, po mojoj oceni, dakle lično i ograđujem se, je da nisu radili ono što je radilo ministarstvo u prethodnom periodu, a nisu se konsultovali, recimo sa stručnim nevladinim organizacijama, sa ljudima iz civilnog sektora, sa recimo građanima, jer svi članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, nisam sigurna i za ostale poslanike, su dobili na svoj mejl i komentare, primedbe i sugestije kako korigovati ovaj Zakon, nešto od toga će biti implementirano kroz amandmane, biće usvojeni, odnosno kako smo razgovarali, moći ćemo da postignemo dogovor oko usvajanja nekih amandmana opozicije oko pomeranja rokova, kao što je i ministar rekao. Ali, upravo to je radilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, vršilo je široke konsultacije, unutar MUP-a, stručne službe, Uprava policije, Sekretarijat kao nadležan za izradu predloga propisa, Uprava za obrazovanje, IT sektor za poslove tehničke zaštite.
Pored toga, potrebne konsultacije sa drugim organima državne uprave, sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo. Vršile su se konsultacije sa predstavnicima privatnog sektora i sve je to stvaralo nove verzije akata koje je trebalo usaglasiti i napraviti neki kompromis i najbolje rešenje.
I to su razlozi zbog čega nisu brzopleto donošena podzakonska akta. To što se danas upozorava da je trebalo mnogo brže raditi, da nekom prostom matematikom je pisan jedan član pravilnika nedeljno, mogu samo da ocenim neozbiljnim, jer takva matematika ne stoji kod donošenja i korekcije zakona. Na kraju primedba da nije uredu što menjamo ovaj Zakon, pa posao Skupštine je da donosi nove, ali da menja, odnosno radi izmene i dopune postojećih zakona i to radi na osnovu svoje kontrolne nadzorne uloge. Dakle, pratimo da li je potrebno određeno zakonsko rešenje korigovati, da li nas je svakodnevni život naterao da napravimo tu izmenu. Ne vidim ništa u tome čudno, nego ono što je u okviru poslova i nadležnosti narodnih poslanika i srpskog parlamenta.
Kada govorimo o podzakonskim aktima, želim da vam pročitam koji su pravilnici doneti, šta je do sada učinjeno, šta će vrlo brzo biti završeno. Dakle, podzakonski akti koji su doneti su Pravilnik o uslovima za dodelu ovlašćenja za sprovođenje obuke, Pravilnik o programima obuke, Pravilnik o načinu polaganju stručnog ispita, Pravilnik o upotrebi sredstava prinude, Pravilnik o vršenju tehničke zaštite, Pravilnik o uniformi. Dakle, bez obzira što ovo zvuči samo šest, kada neko kaže i samo nekoliko članova, mislim da tako ne razgovaramo kada donosimo zakone. Ne sabiramo proizvode na poljoprivrednoj pijaci. Vrlo kompleksan, ozbiljan rad.
Treba doneti uredbu o obavezi obezbeđenim objektima, što će omogućiti izmena ovog zakona, zatim uredbu minimalnim merama zaštite banke i finansijske institucije i pravilnik o svečanoj formi licence.
Ali, evo stvari koje su gotovo na izmaku i gotovo završene – stručni savet, predlog rešenja o obrazovanju ovog saveta je izrađen i nalazi se u Kabinetu ministra, ispitna komisija, predlog rešenja je izrađen, čekaju se poslednja imenovanja i biće dostavljen na potpis, pravilnik o sistematizaciji, izmenjen je 24. aprila, obrazovana je nova organizaciona jedinica u Upravi policije za praćenje i nadzor nad primenom zakona i potrebno je samo je učiniti operativnom, obrazovana je Komisija za rešavanje po žalbama pravnih lica na prvostepene odluke o dodeli ovlašćenja za sprovođenje odluke o licenci, izgrađeni su predlozi republičkih administrativnih taksi, dostavljeni su Ministarstvu finansija koje radi na izradi Nacrta zakona o izmeni zakona o republičkim administrativnim taksama, nastavljena je saradnja sa privatnim sektorom saglasno Memorandumu o saradnji sa Privrednom komorom Srbije kroz Komisiju za javno-privatno partnerstvo u Sektoru bezbednosti u Srbiji i aktivnim učešćem na različitim konferencijama, okruglim stolovima u vezi sa ovim temama.
Sve ovo što čitam moguće da vam je suvoparno, moguće da nije toliko zanimljivo za onu vrstu gledalaca direktnog prenosa srpskog parlamenta, koji ne žele zaista da naprave dobar pravni zakonski okvir u našoj državi, a to je naš jedini posao, nas koji smo ovde, a ne da zabavljamo javnost poput različitih rijalitija. Mislim da stručna javnost, posebno se zahvaljujem civilnom sektoru koji su dosta pomogli meni kao predsednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i članovima Odbora koji su hteli da se bave time svojim sugestijama, ali ovo nije prvi put, i da se ne shvati pogrešno, od kada je ministar Stefanović na čelu ovog ministarstva, mnogo je transparentniji, mnogo je aktivnija zakonodavna aktivnost, mnogo je življa zakonodavna aktivnost, izvinjavam se, a mnogo je transparentniji način pripreme Predloga zakona.
Zakon o policiji koji se trenutno priprema i javna rasprava koja je upravo završena ili je pri kraju je nešto čime možemo da se ponosimo. I to jedna nova vrsta prakse gde je zaista i stručnoj javnosti, ali i nama poslanicima prvi put predstavljen Predlog zakona pre nego što ode pred Vladu, pre nego što dođe pred parlament, kako bismo mogli da što više utičemo da onog trena kada Predlog zakona i stigne u parlament bude neki rezultat kompromisa i moguće ponuđeno rešenje. Mislim da je to jedini način rada koji treba da bude u srpskom parlamentu.
Hoću još nekoliko podataka da vam pročitam, koji mogu da zanimaju stručnu javnosti. Prema procenama, kada govorimo o analizi efekata ovog zakona, privatni sektor bezbednosti u Srbiji zapošljava između 25 hiljada i 60 hiljada ljudi. Tu ne uključujemo rukovodstvo, adminstrativno osoblje. Dakle, taj broj ljudi ima 47 hiljada komada oružja.
Prema podacima Evropskog servisa za privatno obezbeđenje beleži se kontinuirani rad u okviru sektora bezbednosti i mi svake godine, ali svake godine imamo rast od 10 do 20% sektora privatnog obezbeđenja, što znači da zakonski akti koji su regulisali oblast privatne bezbednosti, što znači da je vrlo neophodno da uredimo zakonsku regulativu na način koji je sada predložen.
Zakonski akti koji su ranije regulisali oblast privatne bezbednosti, poput Zakona o društvenoj samozaštiti, su prestali da postoje 1993. godine i ono što smo mogli čuti, poslednjih dvadesetak godina nije bila uređena ova oblast i tek krajem 2013. godine u Srbiji je donet poseban i celovit zakonski akt kojim se reguliše oblast privatne bezbednosti.
Dakle, tako dug period od 20 godina i uz ove napomene, o kojima sam govorila, o širokim konsultacijama i ozbiljnim pripremama i velikom broju podzakonskih akata, zaista zahtevaju ozbiljan i posvećen rad.
Zašto je donošenje ovog zakona najbolje rešenje za probleme za do sada neregulisanu oblast privatnog obezbeđenja? Imajući u vidu da od svih zemalja u okruženju bivših republika SFRJ jedino Republika Srbija je imala diskontinuitet u ovoj oblasti u trajanju od 20 godina, prilikom donošenja ovog zakona su razmatrane i druge mogućnosti za rešavanje problema. bilo je zaključeno da se jedino donošenjem zakona kojim će se na celovit način regulisati ova oblast možemo da uredimo ovaj sektor bezbednosti.
I usled nepostojanja krovnog zakona kojim možemo precizno i sveobuhvatno da regulišemo celokupan sektor privatne bezbednosti, poslovanje privatnih kompanija u ovom sektoru je regulisano delimično sa više zakona koji uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa, oružje i municiju, poslovanje privrednih društava, zaštitu od požara, sprečavanje nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, krivična dela i slično.
Upravo donošenje ovog Zakona o privatnom obezbeđenju, odnosno izmenama i dopunama uređuje se privatni sektor bezbednosti na teritoriji Republike Srbije kao integralni deo sistema nacionalne bezbednosti.
Evo još jednog zanimljivog aspekta, da li ovaj zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju? To takođe može biti zanimljiv aspekt o kome danas nismo govorili. Zakonom o privatnom obezbeđenju uređuje se vršenje poslova privatnog obezbeđenja na teritoriji Srbije, stimuliše se pojava novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija, jer se suzbija nelojalna konkurencija. Na primer, analiza neuobičajeno niske cene koju je radila Privredna komora Srbije, a objavljena u aprilu 2013. godine, ukazuje na činjenicu da cena rada u pružanju usluga obezbeđenja na tržištu Srbije je najniža u poređenju sa 34 evropske države. Ponuđene cene su 1,5 evro po čoveku, odnosno po satu rada, a prosek u 34 evropske države je 8,9 evra po čoveku, odnosno satu rada, što za posledicu ima rizik bankrota poslodavca iz oblasti privatnog obezbeđenja, naravno, ne motivisanost radnika obezbeđenja, loš kvalitet usluga i time povećanje ranjivosti štićenih objekata, a sve to u uslovima porasta stope svih oblika kriminaliteta i proklamovanovih mera ekonomske politike o uvođenju reda na tržištu i suzbijanju sive zone poslovanja.
Dakle, zakonskim rešenjima, još važnije, efikasnim nadzorom od strane države ovi će se rizici smanjiti, unaprediće se rad i poslovanje privrednih subjekata na tržištu, stimulisaće se pojava novih privrednih subjekata.
O ovom zakonu, odnosno o efektima zakona bi se moglo još dosta govoriti. Prošlo je petnaestak minuta kako govorim i uz onih prethodnih petnaestak minuta, ne računajući izlaganje ministra, to vam je pola sata u toku današnjeg dana ozbiljnog bavljenja efektima ovog zakona. Pozivam i ostale kolege poslanike da se uključe i do kraja dana, kada će govoriti pojedinačno, da zaista razgovaramo o efektima ovog zakona, da vidimo gde su greške, a ona najjednostavnija matematika 2+2 su četiri i jedan član zakona je pisan nedeljno, to su zaista neozbiljni komentari i nije način na koji razgovaraju akademski građani Srbije.
Hvala vam još jednom i ministre poslanička grupa SNS glasaće u danu za glasanje za ovaj predlog zakona, kao i za ratifikaciju sporazuma sa Republikom Albanijom o priznavanju vozačkih dozvola. Hvala.
