Dame i gospodo narodni poslanici, ja takođe želim da čestitam svima onima koji slave Đurđevdan, da njima i njihovim gostima poželim sve najbolje, pre svega puno zdravlja.
Takođe želim da im kažem i njima i nama da treba da se prisetimo i one čuvene pesme „Đurđevdan“ koju su ispevali 1942. godine 3000 mladih Srba koji su vozom odvođeni u Jasenovac. U tako teškim okolnostima kada nisu imali ništa, kada su bili sigurni da idu u smrt ispevali su jednu od najlepših pesama „Đurđevdan“ koja se danas peva na više desetina jezika širom sveta.
Naša je sveta obaveza da se setimo i tih naših žrtava s obzirom, nisam Kolinda, ali s obzirom da teške optužbe i teške priče dolaze iz nama susedne države, dužni smo da se prisetimo i tih žrtava i prisetimo i tog Đurđevdana koji danas mnogi Srbi slave. Treba da slave, ali treba i da se setimo kako su to proslavljali Srbi koji su bili sigurno da od njih 3000 se gotovo niko neće vratiti i u tim okolnostima su smoli snage da proslave Đurđevdan jednom pesmom, zbog koga su u stočnim vagonima zatvoreni šiberi, pa od njih 3000 svega 2000 je živo stiglo do Jasenovca, a retki su samo preživeli i ostavili nam svedočanstvo na tu jednu od najlepših pesama.
Što se tiče ova dva zakona, podržavam posebno uzajamno priznavanje vozačkih dozvola sa Albanijom i tu ću pohvaliti onoga ko je pisao taj sporazum. dakle, došli smo u poziciju da Albanija prizna vozačke dozvole koje Republika Srbija izdaje i za teritoriju KiM jer se ovaj sporazum odnosi na celu teritoriju Republike Srbije, odnosno na sve vozačke dozvole koje su izdali srpski organi. Stoga taj sporazum, odnosno zakon kojim se potvrđuje ovaj sporazum iziskuje svake pohvale. Pravo je čudo da se to pre nas nisu setili pripadnici stranke bivšeg režima.
Što se tiče privatnog obezbeđenja, tu su problemi nasleđeni. Nije bilo nikakvog zakona, nikakvog uređenja. Naravno, neki prvi zakon iziskuje nužno i promene protekom određenog vremena. Da iz prve ni ova Vlada ni ova Skupština, tu računam i vlast i opoziciju nije mogla iz prve da osnovnim zakonom i amandmanima na perfektan način uradi niti da predvidi određene stvari i mogućnost da se podzakonska akta donesu u nekom određenom roku.
Obuka me posebno zainteresovala i mislim da je ona potrebna i da te agencije i firme koje se bave obezbeđenjem objekata i ljudi, posebno sportskih objekata da tu moramo da budemo izuzetno perfektni. Ovo što gledamo na nekim velikim utakmicama, velikim pod znacima pitanja, samo po broju gledalaca, više liči na ratište nego na ozbiljnu sportsku priredbu i mi o tome bez obzira koje vlast, ko opozicija, tom nasleđenom problemu moramo posvetiti posebnu pažnju. Koliko vidim više se pirotehnike i baruta potroši na jednom derbiju nego u oba srpska ustanka.
Mislim da je zbog toga veoma nužna obluka i ta obuka bi trebala da bude kao obuka za specijalne jedinice, jer bi ti ljudi koji obezbeđuju sportska borilišta, sportske priredbe morali da budu izuzetno odvažni, hrabri, ali i dobro obučeni, s obzirom da sam prisustvovao i utakmici Srbija – Albanija, kada neki pripadnici obezbeđenja meni nisu ulivali sigurnost. Misli da je nekima i marker onaj na kome je pisalo obezbeđenje bio pretežak. Ta obuka mora da bude temeljna, posebno za ljude koji će se baviti obezbeđenjem sportskih priredbi.
Takođe, želim da pohvalim ovaj član u kome su izmene obavezno obezbeđeni objekti. S tim u vezi, ja od ministra policija tražim kao narodni poslanik da se jedan specijalno, obavezno obezbeđeni objekat, ne znam od koga, koji se zove hotel u Andrevlju, da se ispita da je on bio po čijom ingerencijom obavezno obezbeđeni objekat i koje obezbeđenje je obezbeđivao taj objekat nedavno kada je to rezultiralo prebijanjem gospodina Čačića podpredsednika opštine Beočin, zamenika, samo zato što je rešio da jede popio je batine.
Dakle, za njega postoji osnovana sumnja da je vršio obezbeđenje na način da je prebio čoveka koji je došao na ručak i mene interesuje da li je on prošao neku vrstu obuke? Da li je kao fizičko lice bio licenciran za tu vrstu posla? Da li je imao legitimaciju i da li je pokazao? Sa tim u vezi mi insistiramo, mi koji živimo u Sremu, mi koji živimo u Inđiji, insistiramo da se taj slučaj ispita do kraja, tim pre, što je čak i fascikla gospodina Vladimira Ješića bila obezbeđena dok je vladala stranka bivšeg režima na celoj teritoriji zato što je samo zbog povrede ugleda i časti zaštićena fascikla, koja je procenjena i koja je dobila štetu presudom suda za vreme vladavine stranke bivšeg režima od milion i po dinara, što je bilo četiri puta veća vrednost od one koja se isplaćivala za poginulom na KiM…
Ako je za vreme vladavine stranke bivšeg režima mogla da bude obezbeđena jedna fascikla, na takav iznos, ja sam opravdanim razlogom tražim da se slučaj na Andrevlju ispita do kraja i ni pod kojim razlogom ne može da izbegne niko odgovornost ko je učestvovao u tom nemilom događaju tim pre što mislim da je glava gospodina Čačića ipak vrednija od jedne fascikle i taj slučaj se mora krivično isterati do kraja s obzirom da je isti gospodin našao je za shodno da optuži neke druge ljude za nasilje, a da nikakvog nasilja nad njim nije bilo.
To je izazvalo veoma veliko uznemirenje u javnosti, nanelo veoma veliku političku štetu čak i organima u Vladi Republike Srbije i bez obzira što dotični gospodin odbio poligraf, ja tvrdim da organi unutrašnjih poslova i tužilaštvo moraju, odnosno zahtevam, moraju da isteraju tu stvar do kraja, da se zna tačno šta se desilo u tom objektu, da li je on bio obavezno obezbeđen objekat, od koga, da li su lica koja su to obezbeđivala, uključujući i pomenutog, imala odgovarajuću licencu, da li su bili angažovani od agencije ili od firme koja se bavila obezbeđenjem objekata.
Podržaću naravno ove izmene i dopune Zakona. Veoma sam dirnut zato što neki bivši ministri unutrašnjih poslova postavljaju pitanja da li je bilo određene kontrole kod privatnih firmi za obezbeđenje. Sa pravom mogu da se pridružim mom kolegi vinodelcu da se ta kontrola tih agencija i tih firmi mora na adekvatan način obavljati, da mora biti što češća, da ne sme dolaziti do slučajeva do kakvih je došlo na Andrevlju, ali pomalo mi je dirljivo kada to kaže bivši ministar unutrašnjih poslova.
Pa ću pitati ministra unutrašnjih poslova - kakva se kontrola vršila kod oficijalnih službi BIA, recimo Savezne policije, Saveznog MUP-a, Republičkog MUP-a u periodu od 2000. do 2004. godine kada je dopušteno da potpredsednik jedne stranke i budući potpredsednik Vlade posećuje zemunski klan koji je bio u zatvoru, da posećuje jednu ulicu, mislim da se zove Šilerova u Zemunu, a da se kasnije utvrdilo da su ta lica umešana u ubistvo premijera na čije je mesto došao kasnije savezni ministar unutrašnjih poslova? Tako da me interesuje - da li je u tom periodu vršena kontrola, ne ovih privatnih agencija za obezbeđenje, već ko je vršio kontrolu organa bezbednosti koji su bili oficijalni i koji su trebali da budu pod kontrolom da se ne desi da nam ljudi sa kojima se družio bivši potpredsednik Vlade stranke bivšeg režima ubiju premijer?
Dakle, nema opravdanja, ne može neko da se brčka u bazenu sa ubicama, a da kasnije ostane potpuno nekažnjen i da avanzuje u potpredsednika Vlade.
Kada se već postavljaju razna pitanja o privatnim agencijama za obezbeđenje, ja sam pravom postavljam naravno i to pitanje. S obzirom da je ministar unutrašnjih poslova mnogo kasnije došao za ministra verujem da su mu neke činjenice u vezi toga poznate.
Sve prigovore mogu da podnesem, ali veoma su neosnovani. Mislim da siromaštvo koje smo dodirnuli, za koje je zaslužna stranka bivšeg režima, koja još uvek vrši vlast na više od četvrtine teritorije Vojvodine, da bi naš narod lakše podneo siromaštvo i bedu, u koju su je gurnuli nego oholost, bezobzirnost i bahatost pripadnika stranke bivšeg režima, koje su sa narodom delili dobro i zlo tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavljali zlo.
U to vreme, ja sam čak predlagao, dok su oni vladali da se himna promeni, da ne bude „Bože pravde“, nego „Bože sačuvaj“. Hvala.
