Gospodine Rističeviću, kao što rekoste u stavu 3. predsedavajući odlučuje. Ja sam pustio gospodina Đurišića na spominjanje imena predsednika njegove stranke, zato što mi njegovo ponašanje u Narodnoj skupštini sve više liči na ponašanje jedne poslaničke grupe koja sada nije u Skupštini, i zbog takvog ponašanja ja sam 2008. godine, ja sam napustio tu političku stranku i političku grupu. Potpuno sam siguran ako nastave ovako da se ponašaju proći će isto kao i ta politička stranka i poslanička grupa.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Marijan Rističević, s mesta: Ne.)
Po Poslovniku reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Smatram da ste sada kao i nekoliko puta ranije se to dešavalo u raspravi samnom povredili član 100. Poslovnika koji kaže – Predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednicom narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.
Znači, vi ste više puta danas polemisali samnom, ne kao predsedavajući, nego kao član poslaničke grupe SNS. Sada ste dali sebi za pravo da nam ispričate priču iz svoje biografije i da izvedete zaključak o tome kakva je sudbina političke stranke kojoj ja pripadam.
Ja vas molim da ne kršite ovaj Poslovnik. Mogu da vas razumem da nema ko da vas zameni, jer nema ni jednog drugog potpredsednika trenutno u sali, kao ni predsednika Skupštine, ne znam gde su svi, pa ne možete da postupite po članu 100, ali onda vas molim da se suzdržite.
Takođe vas molim, nemojte vi da brinete nad sudbinom stranke kojoj pripadam danas, njena perspektiva je odlična i vrlo brzo ćete se i vi uveriti da je sve u poltičkom životu promenljivo, pa i to da vas ovde danas ima a150, a nas 12, će se promeniti. Brzo. Vas će biti manje, nas će biti više. To je neminovnost političkog života. Prvog dana kada dođete na vlast tog dana krenete da padate, to nas uči istorija i to ne možete da promenite ni vi, pa ni predsednik Vlade.

Dva minuta.
Gospodine Đurišiću, smatram da nisam prekršio Poslovnik, zato što je gospodin Rističević reklamirao član 104. stav prvi i drugi, a ja sam u skladu sa članom 103. stav 4. odgovorio, obrazložio zašto ste vi dobili pravo na repliku. Na osnovu tog istog člana i stava, ja sada dajem vama ovo isto obrazloženje.
Naravno da nemam ništa protiv vaše političke stranke, kao što vi to želite da predstavite, niti sam zabrinut za sudbinu vaše političke stranke, pošto je kolega Babić sada na čelu neke komisije ili radnog tela za reformu političkog sistema možda bi neke vaši poslanici trebalo da postanu ustavna kategorija jer bi nam u Skupštini bilo jako dosadno bez njih.
Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Član 106. gospodine Arsiću, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. U nedostatku argumenata protiv Predloga zakona koga zastupa gospodin Stefanović, gospodin Marko Đurišić je izneo čitav niz neistina i uvreda na račun ministra, na račun Vlade Republike Srbije, na račun SNS.
Što se tiče pitanja ko je pokrao izbore 2012. godine, ja ću da vam kažem, odnosno narod kaže – žuti. Ko je pokrao sve izbore od 2000. godine, pa žuti, nema tu neke velike filozofije.
Što se tiče Darka Šarića, vi ste gospodine Đurišiću, zaboravili da je novcem Darka Šarića dokapitalizovana „Metals banka“ i da je novcem Darka Šarića „Metals banka“ preko noći političkom odlukom Bojana Pajtića pretvorena u Razvojnu banku Vojvodine koju ste do dana današnjeg opljačkali do te mere da nema države u svetu koja može da da primer vlasti koja tako temeljno pljačka banke koje sama osniva.
Što se tiče privatnog života drugih lica vidim da je sada moda u Srbiji nariče nad sudbinom Saše Jankovića. Saša Janković je postao „sveta krava“, ne sme niko da spomene kako to da je u njegovom stanu neko ubijen, ili da se desila neka nasilna smrt. Ali, zato npr. gospodina Nebojšu Stefanovića, stavite kao metu i udrite do mile volje po Nebojši Stefanoviću, kao nesposobnom ministru, o Nebojši Stefanoviću kao čoveku koji je navodno prepisao svoj doktorat, što ste izmislili.
Ne razumem te dvostruke standarde. Kako to da je privatni život svetinja kada je u pitanju Saša Janković, ali nema privatnog života kada je u pitanju ministar unutrašnjih poslova? Možemo da lažemo o ministru unutrašnjih poslova do mile volje, o Saši Jankoviću ne smemo da kažemo ni ono što je istina.
Što se tiče neispunjenih obećanja, da vas podsetim dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Boris Tadić je rekao u predsedničkoj kampanji 2004. godine – ulazimo u EU 2007. godine.
(Isključen mikrofon.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: U izbornoj kampanji 2008. godine kaže – ulazimo u EU 2012. godine. Niti smo ušli 2007. godine, niti smo ušli 2012. godine. Dakle, ako neko treba da se zapita gde mu je odgovornost, vi koji ste upropastili Srbiju od 2000. godine, koji dan danas upropaštavate AP Vojvodinu.)

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.
Na osnovu člana 112. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od deset minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo nastavljamo sa radom.
Pitam, da li još neko od…
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Gospodine Đurišiću nemate pravo na repliku.
(Marko Đurišić, s mesta: Imam pravo. Kako nemam pravo na repliku..?)
Vi ste već o tome i pričali posle toga.
(Marko Đurišić, s mesta: Direktno se meni obratio.)
Ne, ne, nemate pravo na repliku.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, pre pauze povređeno je nekoliko članova. Pre svega, član 103. koji govori o povredi Poslovnika i praktično je ceo stav, odnosno član 103, odnosno prva četiri stava su povređeni - o tome na koji način se ukazuje na povredu Poslovnika, kako se o tome govori, koliko može da traje, kako vi kao predsedavajući kada se zloupotrebi ta institucija reagujete.
Znači, svi stavovi ovog člana su povređeni, jer je prethodni govornik rekao - povređeni član 106. i krenuo je meni da replicira i dva minuta i dvadeset sekundi pre nego što ste mu isključili mikrofon on je govorio replicirajući meni na moje izlaganje koje se desilo 20 minuta pre toga. Znači, svi stavovi člana 103. su povređeni.
Na kraju je povređen član 109. kada je govornik nastavio da govori pošto mu je isključen mikrofon, a vi mu niste izrekli ni jednu disciplinsku meru na šta vas ovaj Poslovnik obavezuje.
Ja sam proglašen ovde nevaspitanim i kažnjen sam sa dve opomene od predsednice skupštine za situaciju kada je ona meni izrekla opomene iz potpuno ne poznatog razloga, a vi ste direktno sada amnestirali svog stranačkog kolegu samo zato što je on replicirao meni.

Vreme.
Gospodine Đurišiću, prvo, ja znam da je vama velika želja da primenjujem član 109. Poslovnika o radu Narodne skupštine da bi ja bio zli predsedavajući, a vi fini, uglađeni poslanici koje eto neko maltretira.
Koristeći iste standarde prema gospodinu Martinoviću i prema vama, ja sam mogao da izreknem opomene i jednom i drugom. Kada je vi niste dobili, ne vidim zašto tražite da gospodin Martinović dobije ili želite da sada ovog trenutka jednom i drugom izreknem opomenu?
Da li ste vi vaspitani ili nevaspitani i kako vas je ko nazvao ja ne odgovaram za to. Kao što nisam znao da će gospodin Martinović o tome da priča kada je tražio povredu Poslovnika, isto tako nisam ni znao da će te vi u svom izlaganju o zakonu Vladu nazvati lažljivom.
Tako da potpuno iste standarde primenjujem i prema poslanicima koji podržavaju Vladu i prema poslanicima koji ne podržavaju Vladu.
Svaki predsedavajući priča za sebe. Možda je moj prag tolerancije malo veći, zato što znam da imate malo poslanika, malo vremena, želite da pošaljete neku političku poruku i zbog toga sam tolerantan prema vama. Možda i više nego što bi trebalo, ali sada je to moja stvar i biću takav dokle god ovaj parlament želi da ja budem potpredsednik Narodne skupštine.
Reč ima ovlašćen predstavnik Stefana Miladinović.

Hvala vam predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege iz ministarstva, pred nama su danas predlozi dva zakona koja mogu da kažem da jesu rezultat rada Ministarstva unutrašnjih poslova u prethodnim godinama.
Kada je u pitanju privatno obezbeđenje, ja bih se osvrnula na važnost ovog zakona. Bilo je reči o tome da decenijama jeste sektor privatnog obezbeđenja bio razvijen u Srbiji, ali ne i uređen i Ministarstvo unutrašnjih poslova je godinama pripremalo, ne samo ovaj zakon, već i Zakon o detektivskoj delatnosti. Mi smo 2013. godine usvojili oba ova zakona kao krovne zakone iz oblasti privatne bezbednosti.
Jedan od ključnih ciljeva zakona jeste bilo dalje razvijanje koncepta javno-privatnog partnerstva i to jeste bio od razloga zašto je i usvajanje ova dva zakona izazvalo zainteresovanje javnosti.
Kada su u pitanju izmene Zakona o privatnom obezbeđenju, poslanička grupa SPS saglasna je sa svim izmenama zakona. Razlozi za produženje roka za usaglašavanje sa odredbama zakona su jasni. Time se omogućava, kao što ste rekli, prilagođavanje obavezama za sve učesnike u procesu, prevashodno za privatne subjekte. U suprotnom ministarstvo bi bilo u obavezi da sprovodi nadzor nad primenom zakona i izriče sankcije u skladu sa zakonom, a da prethodno samo nije stvorilo uslove za usklađivanje privatnog sektora sa novim pravnim okvirom.
Govorili ste o predloženoj dopuni člana 4. koji definiše obavezno obezbeđene objekte, tiče se same formulacije na način da se iz definicije obavezno obezbeđenih objekata koji se štite po Zakonu o privatnom obezbeđenju izuzmu objekti čiju zaštitu obavljaju državni organi, odnosno čija je zaštita uređena propisima iz oblasti odbrane. Ova izmena omogućava donošenje podzakonskog akta, budući da se podzakonskim aktom ne mogu izuzeti ovi predmetni objekti.
Kada smo usvajali zakon te 2013. godine propustili smo odredbu koja propisuje obavezu plaćanja takse za izdavanje legitimacija, kojom bi se nadoknadili troškovi i njene izrade i samog izdavanja. Saglasno propisima kojima je uređen budžetski sistem RS taksu je moguće propisati jedino zakonom, a visinu podzakonskim aktom i saglasni smo takođe da ministar bude taj koji će propisati visinu takse.
Za državu u ovom slučaju, za ministarstvo je važno da se obezbedi pravni osnov za naplatu odgovarajućih taksi za usluge i tu ništa nije sporno.
U svakom slučaju, svaka izmena zakona koja ima za cilj efikasniju primenu, unapređenje i obezbeđivanje kapaciteta za nas je prihvatljiva. Ne postoji savršen sistem pa ne postoji ni savršen zakon. Svako unapređenje i izmena govori da se zakon i primenjuje.
Za državu u ovom smislu važno je, kao što sam rekla na početku, unapređenje javno-privatnog partnerstva jer sve veću odgovornost u sprovođenju politike unutrašnje bezbednosti imaju i subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja.
Kada je u pitanju drugi zakon o potvrđivanju sporazuma, u cilju unapređenja bilateralne saradnje Republike Srbije i Republike Albanije potpisan je Sporazum o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola. Taj sporazum je potpisan u decembru mesecu prošle godine i još jedan je u nizu ovih bilateralnih sporazuma kojima se reguliše ova oblast.
Ja ću podsetiti da je preduslov za stvaranje ovakvih vrsta sporazuma koji regulišu međusobno priznavanje dokumenata izrada novih dokumenata usklađenih sa propisima i standardima EU koje MUP počelo da primenjuje još 2008. godine.
Parlament je do sada ratifikovao bilateralne sporazume o priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Španijom, Italijom i Makedonijom i time smo omogućili našim državljanima da bez posebne procedure prolaze kroz te države. Istovremeno želim da napomenem da i državljani država potpisnica takođe ostvaruju isto pravo, čime se omogućava olakšan boravak i smanjenje nepotrebne birokratije.
Činjenica da još uvek ne postoje međudržavni sporazumi sa većino evropskih zemalja kako bi srpske vozačke dozvole bile priznate u tim zemljama, ovo je veliki problem za naše građane, ne samo fizička lica koja rade u inostranstvu, već i za pravna lica, odnosno privredne subjekte, posebno one koji se bave autoprevozom i drumskim transportom.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova da bi upravljali automobilom, kamionom ili autobusom u Nemačkoj ili Francuskoj potrebno je da uz srpsku vozačku dozvolu posedujete i međunarodnu vozačku dozvolu, što iziskuje i troškove. Upravo iz ovih razloga postoje inicijative za potpisivanje sličnih sporazuma sa Švedskom, Holandijom, čak i Australijom i nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da ove sporazume ratifikujemo.
Na samom kraju želela bih da iskoristim priliku da čestitam MUP na broju izdatih dokumenata za sve ove godine, ne samo vozačkih i saobraćajnih dozvola, već svih ličnih dokumenata, a posebno Upravi za upravne poslove koja je iznela najveći deo posla i praktično postavila temelj za ove i slične sporazume.
Želim da istaknem i činjenicu da naša lična dokumenta i dokumenta koja izdaje MUP ponovo dobijaju na važnosti i verujem da će u narednom periodu dobiti istu onu važnost koju je nekada ima dokument bivše SFRJ, ali ovoga puta jedino moguće doći do našeg ličnog dokumenta jeste legalnim putem, s obzirom da nije zabeležen za sve ove godine ni jedan falsifikat. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.