Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, uz sav rizik da ovo bude proglašeno za alergiju vladavinu prava i uz izvesnog žaljenja što moj predlog iz diskusije po amandmanu na član 8. izgleda nije prihvaćen od strane predlagača amandmana, bilo je nekih poziva da se možda konsultuje stenogram, podržavam, dakle tamo će se sigurno naći moje mišljenje po pitanju sadržaja na amandman po pitanju člana 8. Isto važi i za ovaj amandman na član 9. s obzirom da je i predlog u samom tekstu amandmana identičan. Ujedno i moj poziv i dalje stoji. Hvala lepo.

Hvala vam.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Reč ima Zoran Živković. Izvolite.

Još jedan član koji može da dovede do relativizacije ovog zakona koji je nadam se sa dobrom voljom i dobrom idejom počeo da se stvara, ali kao što sam rekao već i ranije, ako se ne popravi na adekvatan način, teško da će biti upotreb            ljiv. Ovde je naš predlog da u članu 9. stav 1. se menja i glasi da ispitni postupak počinje zahtevom provostepenog sudije sudiji ili javnom tužiocu u osnovnom postupku, da mu dostavi izveštaj u roku koji ne može biti kraći od pet radnih dana niti duži od 15 dana.
U tekstu predloga zakona se to formuliše – da mu dostavi izveštaj u roku od petnaest dana, a onda ide dalje, on može skratiti taj rok. Znači, ako se određuje taj rok u jednom zakonu, u jednoj rečenici, a u sledećoj rečenici se relativizuje to, pa kaže – sudija može da skrati taj rok, onda nema potrebe da se određuje rok. Ako se već određuje rok onda on treba da bude precizniji. Zato je ovo rešenje koje ja nudim u ovom amandmanu je preciznije. To znači, da rok možda može da se skrati, ali da ne može biti kraći od pet radnih dana, niti duži od 15 radnih dana.
Obrazloženje kojim je odbijen ovaj amandman je nešto što nije vredno čitati. Kaže – ne prihvata se iz razloga navedenih za ne prihvatanje amandmana narodnog poslanika Vladimira Pavićevića na član 7. Znači, amandman na član 9. koji sam ja podneo se ne prihvata iz razloga koji su navedeni na odbijanje amandmana narodnog poslanika Pavićevića na član 7. To je verovatno jedan dobar način pokazivanja odnosa Vlade prema narodnim poslanicima. Kaže, ova odredba je i predviđena u interesu stranke i efikasnog postupanja po prigovoru. To znači da ako sudija može odokativno da skraćuje rokove, da je to u interesu i to je nonsens…

Gospodine Živkoviću možda me ne čujete ali je vreme isteklo.

Ugasite mikrofon kao što radite svaki dan. Jel mislite da treba da prekinem sa izlaganjem? Pa, ugasite mikrofon.

Molim vas, ja sad vas ne razumem što se bunite kada je po Poslovniku tako.

Ugasite mi mikrofon po Poslovniku, ko se buni.

Ako tako želite i mislite onda ja mogu i tako da uradim, mada mislim da je kulturnije da vas podsetim na vreme, a ne da se sada ja grubo prema vama odnosim jednostavnim isključenjem. Dobro, nemojte da se prepiremo gospodine Živkoviću, nema razloga stvarno.        
Izvolite, gospodine Orliću.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dakle, pokušaj samo da budem od pomoći kolegama predlagačima amandmana. U odgovoru Vlade se poziva na obrazloženje dato po pitanju amandmana na član 7. zato što je upravo tamo predlagač amandmana definisao ono što se kako kaže u daljem tekstu naziva prvostepeni sudija. Tako da svuda gde se bude u narednim amandmanima pominjao taj termin biće verovatno i pozivanje ono što se tamo reklo po pitanju člana 7. jer je veza očigledna.