Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marjan Rističević.

Gospodine predsedavajući ja sam mislio da ćemo prvo čuti predlagača. Ali, nema problema.
Predlažem narodnim poslanicima da poslušaju mišljenja Vlade i da ne prihvate ovaj amandman, bez obzira što se radi o mom kolegi poljoprivredniku, moram reći da, ukoliko bi prihvatili ovaj amandman i reč predsednik suda zamenili prvostepenim sudijom morali bi onda da prihvatimo i amandmane na član 10,9, a čini mi se i na 8. tako da prihvatanjem ovog amandman i usvajanjem ovog amandmana ne bi se dobilo na kvalitetu Zakona, već naprotiv to bi iziskivalo niz drugih promena.
Ovde je bilo reči i o posvećenosti, ja cenim „posvećenost“, pod znacima navoda, predlagača amandmana, ali o kvalitetu amandmana ne govori samo kvalitet predlagača, već je diskutabilna i posvećenost na koju se pozivaju predlagači amandman, dvojica poslanika.
Dakle, posvećenost nije samo pisanje amandmana i nije samo obrazlaganje amandmana posvećenost. Dakle, posvećenost je i prisustvo i glasanje za svoje amandmane. O kvalitetu nečijih amandmana i valjanosti nečijih amandmana, najbolje govori činjenica o tome da li je predlagač prisustvovao glasanju o svojim amandmanima i da li je sam dovoljno ubeđen u svoj rad, da li je glasao za svoj amandman ili nije.
Voljan sam da prihvatim sve amandmane koja su, pomenuta dvojica poslanika, predložila, ali pod uslovom da se utvrdi, da li su do sada glasali makar za 10% svojih amandmana i u toj situaciji, ja ću pozvati sve poslanike da dođu i da glasaju da se prihvate ovi amandmani.
Ali, bojim se da to nije slučaj i mislim da nam oni koji tvrde da su posvećeni duguju izvinjenje zato što nam predlažu amandmane takve vrste, takvog kvaliteta da ni sami ne prisustvuju glasanju za svoje amandmane. Čak, ima amandmana za koje sam ja glasao, a oni nisu.
S toga bih, želeo da mi dokaže predlagač amandmana da su prisustvovali glasanju o svojim amandmanima, makar u 10% slučajeva i ja ću, ne sa jednim rukom pritisnuti ovaj taster, nego sa dve ruke.
U suprotnom, ja ću i o ovom amandmanu, kao neki vinilci samo vinokulirati. Hvala.

Reč ima podnosilac amandmana narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Amandman predlaže u tekstu da se član 11. stav 2. menja i da glasi: „istim rešenjem prvostepeni sudija određuje rok u kome je sudija u osnovnom postupku dužan da preduzme naložene procesne radnje, a koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duže od četiri meseca, i primeren rok u kome ga sudija izveštava o preduzetim radnjama“. Ovim smo želeli da uskladimo sa izmenama koje su predložene amandmanima na član 7. i na član 5.
U obrazloženju se kaže da se ne prihvata naš amandman, iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnih poslanika Zorana Živkovića i Pavićevića na član 5. Predloga zakona i razloga navedenih za neprihvatanje amandman narodnog poslanika Pavićevića na član 7. ovog Predloga zakona. Tako da je obrazloženje je dosledno i sa onim što je Vlada rekla i za član 5. i za član 7. i za član 12, ali to ne znači da je nešto dobro.
Mi smo uvereni da je rešenje koje smo ponudili bolje. Ako sam dobro pratio i ministar ovde prisutni, rekao da su to moguća rešenja, ali da ste se vi opredelila za neku drugu forumu i neku drugu logiku. Tako da ja potpuno razumem zašto se odbija ovaj amandman, ali to, naravno nikako ne znači da je on loš na bilo koji način.
Vrlo interesantna logika kojom se vode poslanici o tome da su dobri đaci, pa pričaju kada dolaze u školu, kada glasaju, koliko dugo ostaju, da li su…

O amandmanu, molim vas

Ja odgovaram na ono što je jedan od prethodnih govornika rekao, tu koncentraciju koju posvećujete meni kada ja govorim, podelite malo i na neke druge poslanike.
Dakle, ko nije završio dobro osnovnu školu, taj celog života hoće da bude dobar đak, ali to ne možete, ne stiče se mudrost godinama.

Zahvaljujem se gospodine Živkoviću, računao sam vam vreme koje sam vam oduzeo dok ste polemisali sa mnom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Slažem se da se mudrost ne stiče godinama. U izlaganju mog kolege prethodnika vidim da nekima idu samo godine. Ono što želim da kažem da postoji izreka, ne može vas uvrediti svako, nije svako dostojan pažnje koju na njega treba da obratite. Postoji i druga izreka…

Gospodine Rističeviću, molim vas po amandmanu.

Po amandmanu i govorim. Postoji druga izreka, a ona govori o kvalitetu amandmana i kaže: „iz zlih usta ne može drugo, nego zla reč izaći“…(isključen mikrofon)