Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, javljam se po amandmanu koji je podneo kolega na član 14, uz obrazloženje da je ovaj amandman podneo kako bi tekst amandmana na član 7. stav 2. uskladio u pogledu definisanog cilja.
Po svemu što je danas kolega rekao, očigledno je da njemu nije jasno šta mu je cilj. U Danu za glasanje neće glasati za ovaj amandman iz razloga što je članom 51. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano da predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudstvo upravo i odgovoran je za pravila i blagovremen rad suda, pa je rešenje iz člana 7. Predloga zakona u skladu sa tim ovlašćenjima predsednika suda.
Istovremeno, stavom 2. istog člana Predloga zakona data je mogućnost predsedniku suda da godišnjim rasporedom poslova odredi jednog ili više sudija koji takođe mogu da vode postupak i da odlučuju o prigovorima, a radi ubrzavanja postupaka.
S obzirom da se u rešenju o usvajanju prigovora ukazuje sudiji na razloga zbog kojih je povređeno pravo stranke na suđenje u razumnom roku i nalažu radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak koji sudija vodi. Takvom odlukom se ne povećavaju prava predsednika suda, niti se utiče na drugi način na postupajućeg sudiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Predlažemo da se u članu 14. stav 2. menja i glasi: „žalba može da se podnese i ako je prigovor usvojen, ali neposredni viši javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo u roku od osam dana do dana prijema rešenja prvostepenog sudije, ako prvostepeni sudija ili neposredni viši javni tužilac nije naložio sudiji ili javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, ili ako sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen“.
Naravno da je i ovaj amandman usmeren ka tome i podnet je da bi se tekst amandmana na član 7. uskladio u pogledu definisanog cilja i ona reč zatim je po mom mišljenju suvišna, ali tu smo dobili obrazloženje ministra da su jezikoznalci rekli da to treba da bude tako, sa čim mogu da se složim, ali i ne moram.
Potpuno je irelevantno da li neke kolege poslanici čitaju zakone, jer čitanje je samo jedan deo procesa saznanja. Treba i razumeti to što se čita. Ako postoji neka teza o povećanju od 5% nečega kada mi govorimo, možda se to odnosi na telesnu težinu, možda se odnosi na neku drugu osobinu, ali teško da može da se odnosi na nivo rejtinga bilo koje stranke, pa makar to bila i vladajuća stranka. Vi jako dobro čujete, očigledno, šta ja pričam, tako da nema potrebe da vam ponavljam.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Hvala.
Pa, dobro. Eto, ja verujem da ste vi ovom šalom nasmejali gospodina Pavićevića kao jedinog člana vaše stranke, ali moram da priznam da mi je drago što se ovako javljate. Vi pokazujete koliko ste vi slabi i zapravo da nemate nikakav agrument osim da nekog uvredite. Verujem da vas dvojica, ovako ste vrlo aktivni na tviteru, imate jedno 50 profila sa kojih na različite načine vređate ljude, ali to je vaš problem i vaš vid političke komunikacije i vid političke borbe.
Mislim da građani Srbije to jako dobro vide i ja navijam da se vi što češće javljate, zaista navijam, jer blago vlasti sa opozicijom kao što ste vi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Prethodni govornik uopšte nije govorio o amandmanu, a ne znam kako se prepoznao u onome što sam ja govorio. To je verovatno njegov problem. Verovatno mi je neko dobacivao sa strane, neko ko jako dobro čuje. Ali, ja mislim da je to loš običaj.
Mi se stvarno trudimo, i gospodin Pavićević i ja, ma koliko smo malobrojni u ovom trenutku, makar bili i jedini članovi te stranke, ali je jako čudno da jednu veliku stranku, koja je potpuno po svojoj veličini nadmašila sve dosadašnje, bar po mišljenju njenih funkcionera, zašto se plašite jedne male stranke koja ima dva člana? To je jako interesantna stvar.
Ja mislim da je vaš strah opravdan. To je jedini dobar zaključak koji ste doneli danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku kao šef poslaničke grupe.

Ja znam da bi neko voleo da se ljudi u Srbiji plaše. Ja znam da bi neko voleo da preuzme ulogu na koju nema pravo. Ja znam da bi neko voleo da uzme ulogu Boga, ali to je već za neke druge ljude i za neke druge specijalnosti.

Ako se nekoga plašim, plašim se jedino Gospoda Boga i nikoga više, a što se tiče ovozemaljskog, plašim se nestabilnosti. Nestabilnosti koju su prizivali za vreme izborne kampanje ti i takvi, koji su rekli – ako ne glasate za nas, znate biće ukrajinski scenario, kao da im je malo razbijanja i ratova i rušenja i gradova i naše države. Nestabilnosti koju unose i u ovaj parlament ovakvim neodgovornim izjavama. Izjavama od malopre da je dobro vreme iz marta 2003. godine. To su izjave od kojih se svaki normalan, pristojan čovek u Srbiji, u najmanju ruku, sablažnjava i gadi.

Inače, strah od političke stranke, od dva, 202 ili ma kolko članova, ne treba niko da ima strah u Srbiji ni od SNS, niti SNS ima strah od bilo koga. Mi smo valjda zemlja u kojoj jedino i treba da se plašimo Gospoda Boga i nikoga više, a onaj ko želi da preuzme i tu ulogu, e to je već za neke druge specijalnosti.