Zahvaljujem.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, još jednom dozvolite da skrenem pažnju i da se pomalo zadivim vašoj sposobnosti na duhovitost u ovim trenucima koji su pomalo teški u našoj zemlji. Ja vam savetujem da ostanete na toj nadmorskoj visini, jer obično kada siđete dole, u klupi proradi vaša politička prošlost i znate da progovorite i radikalskim stilom, što je danas bio slučaj.
Kada je u pitanju amandman na član 25. mi smo, uvaženi ministre, danas počeli diskusiju, jutros, jel tako, na temu izmena i dopuna, odnosno zakona i naših predloga za izmenu ovog zakona kroz amandmane. U ovom amandmanu smo mi predložili da osim zakonom predviđene mogućnosti u jednom slučaju kao alternativa, a u drugom slučaju kao kumulativna mera, mogućnost dakle da građanin koji je imao suđenje u nerazumnom roku, da tako kažemo, dobije novčanu satisfakciju, pored toga dobije i moralnu satisfakciju time što će činjenica da suđenje nije bilo u razumnom roku to biti javno objavljeno, i to nije sporno. Dakle, te dve mogućnosti.
Za nas je sporno i ovim amandmanom smo predložili da ta moralna satisfakcija u sebi nosi jasan opis šta se njemu, da tako kažemo, dešavalo u tom periodu kada nije bilo suđenje i mi smo predložili da u tom javnom dokumentu koji će biti objavljen stoje bliži opisi povrede prava na suđenje u razumnom roku i označenje dužine trajanja postupka u kojem je stranci povređeno pravo.
Koristiću vreme šefa poslaničke grupe, ako prekoračim ovo vreme od dva minuta. Dakle, mi nismo zadovoljni sa činjenicom da će javno biti saopšteno to da je, neću reći Petru Petroviću pošto se on često javi za repliku kada ja pomenem njegovo ime, Marku Markoviću, recimo, da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali da je to suđenje trajalo, recimo, tri godine i da se označi koje pravo je tačno povređeno, šta je on na neki način u tom periodu, zbog čega je on patio, da tako kažem, zbog nerazumnog suđenja. Dakle, mi smo tražili samo da to objašnjenje zbog čega je bilo suđenje u nerazumnom roku bude detaljnije, kako bi oni koji čitaju to znali zbog čega je Marko Marković tri godine imao spor, nije završen i zbog čega je on možda dobio neku materijalnu satisfakciju, ali on želi i moralnu satisfakciju, ali punu moralnu satisfakciju. Ovde je ona, po nama, nedovoljno definisana.

Zahvaljujem.
Na naziv Odeljka 5. iznad člana 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Milan Petrić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč?
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

U okviru amandmana koji smo podneli na član 30. u stavu 1. na kraju rečenice treba dodati tekst – u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjenom u vanparničnim postupcima, postupcima koji nemaju utvrđenu vrednost spora, kao i u krivičnim postupcima u kojima je zaprećena kao maksimalna novčana kazna u visini do 500.000 dinara i kazna zatvora u trajanju do pet godina.
Zatim, u istom članu u stavu 2. predlažemo da se menja i da glasi – novčano obeštećenje priznaje se u visini od 700 evra do 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjeno u krivičnim postupcima u kojima je zaprećena kao maksimalna novčana kazna u visini od 500.000 dinara i kazna zatvora u trajanju od preko pet godina.
Dodali bi i novi stav 3. – novčano obeštećenje u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjenom u parničnim postupcima u kojima je utvrđena vrednost spora utvrđuje se u procentu od 10% od utvrđene vrednosti spora.
Smatramo da visina obeštećenja treba da bude šire regulisano i sa tim da je paušalni maksimalni iznos do 3.000 evra relativno nizak. Skale naknade obeštećenja treba zasnivati i određivati u visini prema vrstama postupaka u kojima dođe do povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Ne može biti isti raspon naknade za obeštećenje za povredu prava na suđenje u razumnom roku za npr. vanparnični postupak uređenja međa i za višemilionski postupak naknada štete ili krivični postupak u kome je zaprećena kazna preko 10 godina zatvora. Hvala.

Hvala.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani gospodine Arsiću, da li mogu da znam koliko je ostalo još od vremena šefa poslaničke grupe?

Ostalo je devet i po kao šef poslaničke grupe i dva minuta po amandmanu.

Sasvim dovoljno. Hvala gospodine Arsiću.
Dakle, u amandmanu na član 30. naša poslanička grupa je predložila da minimalna satisfakcija za suđenje koje nije u razumnom roku ne bude ispod 1.000 evra.
Mi smo to obrazložili činjenicom da je to adekvatna sankcija sa jedne strane za sudstvo, odnosno za državu, za činjenicu da nije omogućilo svojim građanima da dobiju konačnu presudu u svoju ili protiv, korist druge strane, da je to dovoljna sankcija, ali da je to i dovoljna satisfakcija za građanina da to bude 1.000 evra. To možemo čak obrazložiti i finansijski.
Dakle, ako minimalna satisfakcija bude 300 evra u dinarskoj protivvrednosti, maksimalna 3.000 evra, bojim se da će znajući praksu naših sudova ta minimalna satisfakcija biti pravilo i da će građani dobiti satisfakciju u iznosu od 300 evra, a moguće je da će sam postupak, troškovi advokata, biti na nivou te satisfakcije.
U tom smislu smatramo da je ministarstvo moralo da vodi računa o troškovima advokata koji nisu mali za obične građane Srbije i o tome da se teško može proceniti i da je to, rekao bih, neozbiljno, da je suđenje mimo razumnog roka, da tako kažemo, da to suđenje mimo razumnog roka košta 300 evra.
U tom smislu predlažemo da prihvatite ovaj naš amandman naravno imajući u vidu sve ono, gospodine ministre, o čemu smo jutros pričali, da se ovaj zakon bavi kozmetikom, da bi on bio prigodan za jedan uređen pravni sistem, kao što ste rekli da se radi o pravnom sistemu Nemačke, Austrije, a da će u ovom slučaju, to pokazuje i odredba ovog člana, to biti u stvari samo jedna šminka nečega što se zove loše pravosuđe.
Nisam imao mogućnost da jutros obrazlažući prethodni amandman, a može se odnositi i na ovaj amandman, kada ste govorili o broju predmeta koji stoje u fiokama vaših sudova i naših sudova, nisam bio u prilici da vam kažem da je najveći broj tih odluka, odnosno predmeta koji stoje u tim fiokama, nastao zahvaljujući sudijama koji nisu bili reizabrani u periodu koji vi označavate kao loš period našeg pravosuđa i da oni nisu bili reizabrani, baš zbog činjenice što su u svojim fiokama držali neke predmete koji su zastarevali.
Sećate se dobro predmeta koji su prošli bez osuđujuće presude baš zbog toga što su zastareli i zbog toga ministre Selakoviću nemojte da ovako na mali iznos procenite, da tako kažemo, duhovnu patnju građana koji čekaju na suđenje zato što im je neki državni organ ugrozio neko pravo, zato što vode radni spor ili možda neki drugi spor koji će voditi penzioneri zato što su im oduzete penzije i nemojte to svoditi na 300 evra.
Zamislite penzionera koji će pokrenuti spor zato što ste mu oduzeli penziju, odnosno smanjili penziju i zato što ne može sa svojom penzijom danas da preživi, a to je bilo stečajno pravo, mimo Ustava je bilo to smanjenje i uz tu presudu koju će možda dočekati za neke tri – četiri godine, dobije moralnu satisfakciju od 300 evra.
Zamislite invalide ili trudnice ili samohrane majke u NIS koji su ovih dana, njih oko 160, ostali bez posla zato što je poslodavac primenio novi Zakon o radu, naravno ne poštujući, moram reći, međudržavni sporazum između dve zemlje, koji je garantovao pravo na rad tim osobama i zamislite ukoliko jedna samohrana majka posle tri ili četiri godine dobije presudu koja će biti u vrednosti 3.000 evra.
Mislim ministre da to nije odgovorno i da bi vi na ovaj način mogli da otklonite štetu koju je ova Vlada napravila tim ljudima koji će se naći u sporu. Zamislite spor građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, u evrima, kupili svoj stan, koji su sada dužniji, više dužni nego u momentu kada su počeli da vraćaju kredit. Počeli su da vraćaju kredit od 30.000 evra, sada su dužni 60.000 evra.
Kada se okonča …
(Zoran Babić, s mesta: Ko je doveo te banke?)
Gospodine Arsiću, molim vas da smirite gospodina Babića.
Dakle, kada se okonča taj postupak i kada banke budu proglašene krivima i kada banke budu označene da su koristile, da su se prekomerno okoristile, zamislite moralnu satisfakciju od 300 evra i brojne druge nepravilnosti koje su prouzrokovane između ostalog.
Juče sam slušao jedan slučaj o legalizaciji nelegalnih objekata. Čovek je završio postupak legalizacije prema zakonu još iz 2004. godine. Završio je celokupan postupak. Trebalo je da dobije upotrebnu dozvolu. U međuvremenu su doneti neki novi zakoni i na šalteru su mu rekli: „Sada ti moraš da pokreneš kompletno novi postupak“. Pa, kaže: „Ja sam završio jedan postupak koji je bio mnogo složeniji, a cena mnogo veća za legalizaciju. Zašto sada moram da podnosim novi zahtev?“. Kaže: „Morate da podnosite zato što u Zakonu o legalizaciji ne piše da oni koji su završili postupak ne moraju da pokreću novi postupak.“.
Molim vas, gospodine Selakoviću, zabeležite to, to je zaista jedna nepravda za građane koji su izvršili svoju građansku obavezu. Zamislite tog građanina koji je platio šest hiljada evra za legalizaciju 2004. godine, koji jednog dana dokaže svoje pravo i koji dobije moralnu satisfakciju od 300 evra.
Zbog toga predlažem, gospodine Selakoviću, da prihvatite ove naše predloge. Mi smo branili sve naše amandmane. Mi smo pokušali da popravimo ovaj zakon koji, kažemo, sam kao zakon nije toliko sporan koliko su sporne društvene okolnosti u kojima se on donosi. Hvala.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekada demagoška priča ni ne zahteva dugačak odgovor. Gospodin Janko Veselinović, inače diplomirani pravnik, doktor prava i profesor na Poljoprivrednom fakultetu, ali bez obzira na sve to zna da postupak legalizacije nije sudski postupak, a mi ovde pričamo o sudskom postupku. Prema tome, ja neću da kažem da je ovo elementarno neznanje, jer on to vrlo dobro zna. Ovde je reč o apsolutnoj demagogiji.
Druga stvar, kako je ovde rečeno da ne procenjujemo na ovako mali iznos duševnu patnju nekoga kome spor dugo traje. Prva stvar, ovaj iznos koji ovde vidite cenjen je na osnovu naše dosadašnje prakse, a čisto da vas upoznam sa tom praksom, Ustavni sud Republike Srbije dosuđivao je naknadu u dinarskoj protivvrednosti od 200 evra. Dakle, ovde imamo za 50% povećanje. Što to ne rekoste? Što ne rekoste da je ovaj raspon, kada gledamo realnu vrednost novca i kada gledamo vrednost prosečne zarade u Republici Srbiji u prošloj godini, da je veći nego u jednoj Sloveniji? Tamo je taj novčani maksimum pet hiljada evra. To tamo iznosi otprilike pet prosečnih mesečnih zarada. Znam da je vaš posao i hvala bogu, zato i opozicija postoji, da kritikujete, ali dajte makar, budite argumentovani.
Meni je drago što vi kažete da je ovo zakon koji je kozmetički, da je ovo šminka nečega što se zove loše pravosuđe, jer je Savet Evrope rekao da je ovo izuzetno dobar Predlog zakona, jer je o ovom zakonu trajala gotovo sedam do osam meseci otvorena javna rasprava, kao nikada u vreme dok je vaša stranka vodila ovu zemlju, pod nekim drugim nazivom i vodila pravosuđe u kome je nastalo milion starih predmeta sa kojima sada treba da se borimo. Zahvaljujem.