Hvala.
Poštovani narodni poslanici, pre nego nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta iz Novog Sada koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege i kolege studenti, ne bih se složio sa ovde ovim što su iznele kolege Batić i Jovanović, a evo iz kog razloga.
Dakle, amandmanom gospodina Jovanovića kaže se – prigovor i žalba se mogu podneti do pravosnažnog okončanja postupka zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Mislim da ste ovom formulacijom promašili smisao stava 1. člana 5. zakona. Kada ste u stavu 1. kaže prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, ovde se podrazumeva postupak povodom koga nastaje inicijativa, odnosno povodom koga se podnosi prigovor ili žalba na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. To je prvi razlog.
Drugi razlog koji je prisutan i kod drugih amandmana, kod nekih drugih amandmana koje sam video da su podneti na ovaj isti stav jeste i taj što prvo ne mora biti reči o postupku koji je pravosnažno okončan, odnosno koji za cilj ima u tom trenutku pravosnažno okončanje. Možda je reč o prvostepenom postupku, recimo, a možda je reč i o postupku koji se vodi po reviziji.
Imate amandman koji su kolege iz SDS podnele gde je slično obrazloženje o ovome koje vam sada iznosim za ne prihvatanje. Šta ćemo kada imate postupak po reviziji koji se vodi? U svakom slučaju mislim da niste pogodili sam smisao stava 1. člana 5. samim tim što se ovde misli na postupak u kojem postoji sumnja da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, a ne postupak ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku, što bi se iz ove formulacije koju ste vi dali moglo zaključiti. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici podneli smo amandman na član 5. koji reguliše zajednička pravila u poglavlju prigovora i žalbe i to na stav 1. koji glasi – prigovor i žalba mogu se podneti dok se postupak ne okonča.
Mi smo predložili da se reči „dok se postupak ne okonča“ zamene rečima „do pravosnažnog okončanja postupka“. Takođe predložili smo u stavu 3. da se reč „podrobno“ briše. Rešenje predloženo u amandmanu u odnosu na rešenje iz Predloga zakona smatramo da je preciznije i usklađeno je sa pravnim formulacijama iz svih procesnih zakona, a naročito se amandmanom jasno određuje rok do kojeg se prigovor i žalba mogu podneti.
U odnosu na stav 3. smatramo da odrednica „podrobno“ uvodi ne potrebnu konfuziju. Sem toga termin „podrobno“ bi otvorio prostor za zloupotrebu pravnog leka protiv rešenja, jer bi stranka uvek mogla da se poziva da obrazloženje nije dovoljno podrobno. Dalje, izraz „podrobno“ smatramo da je vrlo kolokvijalan i neprecizan.
Vlada je odbila amandman i u obrazloženju je napisala da se ne prihvata iz razloga što su predložene odredbe člana 5. Predloga zakona jasne i precizne i ne zahtevaju preciziranje koje se amandmanom predlaže. Jasan je i rok u kojem se pravna sredstva mogu podneti.
Recimo da je jasan predlog predlagača, ali amandmanom se daje jasnije rešenje i rešenje koje je terminološki usklađeno sa procesnim zakonima. I dalje nije jasno kako podrobno obrazloženje može da bude precizno određenje. Šta se smatra podrobnim? Šta će se desiti kada se građanin sutradan žali jer rešenje nije bilo podrobno obrazloženo?
U procesnim pravilima ne sme biti mesta za neprecizne norme i za eventualne zloupotrebe tih normi. Amandman koji je obrazlagao prethodni kolega i amandman kolege Živkovića i Pavićevića su vrlo slični, međutim moje kolege i ja iz poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS smo podneli amandman i predlažemo da se precizira član 5. Trudili smo se da i drugim amandmanima utičemo na tekst Predloga zakona i da ga poboljšamo iako u suštini smatramo i dalje da ovaj zakon uopšte nije potreban.
Nesporno da je svaki čovek osetljiv kada mu se uskrati neko pravo ili kada doživi nepravdu, bez obzira od koga potiče, posebno ako potiče od državnih organa i još više ako potiče od pravosudnih organa. Svima nam je poznata izreka da je pravda spora ali dostižna, međutim ako stiže kasno pravda više nije pravda.
Iz tih razloga, mi imamo u pravnom sistemu norme koje reguliše suđenje u razumnom roku, pre svega Ustav kao najviši pravni akt daje osnove za suđenje u razumnom roku i daje garancije. U članu 22. kojim su zaštićena ljudska i manjinska prava i u članu 32. gde je garantovano pravo na pravično suđenje sastavni deo prava na pravično suđenje je i suđenje u razumnom roku.
Pored toga, norme iz ostalih zakona i nekih procesnih i nekih koji regulišu materijalno pravo takođe regulišu rokove za suđenje i obezbeđuju suđenje u razumnom roku. Međutim, nesposobnost, nepostojanje snage da se sprovedu postojeće norme dovode do toga da mi sada nemamo suđenje u razumnom roku i da su stranke zaista oštećene odugovlačenjem suđenja.
Zbog toga mislimo da je ministarstvo i Vlada pribegla donošenju ovog zakona zato što nema snage i nema sposobnosti da primeni postojeće i važeće norme, ali to nije garancija da će primenom ovog zakona da će da se postigne cilj suđenja u razumnom roku. Ni ovaj zakon nam ne pruža nikakve garancije za to. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Malo pre sam se dotakao i ovog amandmana iako sam ga poredio sa jednim drugim. Dakle, predloženo je da se reči „dok se postupak ne okonča“ menjaju rečima „do pravosnažnog okončanja postupka“. Jeste u pravu ali ne u potpunosti već samo delimično. Evropski sud za ljudska prava trajanje jednog postupka ceni od njegovog početka, odnosno iniciranja, ako recimo pričamo o nekom parničnom postupku do izvršenja.
I to ne do formalno pravnog izvršenja, dakle kada se donese recimo rešenje o izvršenju, nego do faktičkog izvršenja presude. Taj deo postupka vašom formulacijom nije obuhvaćen. Reći ću vam samo jedan podatak, da ne pričamo o izvršenjima na osnovu verodostojnih isprava, pričamo o klasičnom izvršenju presude. U našim osnovnim sudovima imamo 10.599 predmeta klasičnog izvršenja starijih od deset godina.
Dakle, deset godina je prošlo od trenutka kada je, i više godina je prošlo, od trenutka kada je građanin dobio pravosnažnu izvršnu sudsku presudu i sa njom ne može ništa da radi i postupak izvršenja mu traje duže od 10 godina.
Šta da radimo u tom slučaju? To je nešto što ovom formulacijom nije obuhvaćeno. Ne slažem se sa vama što ste rekli, nešto što nisam čuo od strane vaše stranke, da je ovo zakon, u raspravi u načelu, da je ovo zakon koji je nepotreban. I te kako mislim da je Zakon potreban, ugledajući se na dobre i uređene sisteme poput nemačkog sistema, koji ima ovaj zakon, poput austrijskog, italijanskog, slovačkog, češkog, ako hoćete i slovenačkog.

Vreme, ministre

Ovo je zakon koji je pomerio neke stvari u pozitivnom smeru, samo da završim rečenicu, izvinite, u pozitivnom smeru kada je zaštita prava na suđenje u razumnom roku u pitanju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, pridružujem se zaključku da amandman ne treba da bude prihvaćen. Izražavam čuđenje da pored toga što smo praktično unapred čuli obrazloženje zašto amandman nije odgovarajuće formulisan, mi opet dobijamo detaljno obrazlaganje u kome se ne čuje ništa novo kao kontra argumenti ili, eventualno, novi motiv. Zamolio bih da se malo više koncentrišemo i bolje slušamo danas, mislim da ćemo biti i zadovoljniji ishodom.
Dodatno, na temu upotrebe termina podrobno, upućujem predlagača amandmana, i ovog i onih drugih koji su se pozivali na neku spornu stvar u vezi korišćenja te reči, da pogledaju neke naredne članove. U narednim članovima, kada je reč o rešenju, tačno je precizirano šta to rešenje treba da sadrži i u tom kontekstu i treba tumačiti da li je podrobno ili nije obrazloženo. Hvala lepo.