Reč narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Da li mogu da dobijem repliku na izlaganje kolege? Pošto je rekao da ne slušam i da…

Može. Izvolite.

Htela sam da kažem da amandmani nisu identični i zato svako ima potrebu da obrazloži svoj amandman i da nije onda korektno da nas kolege ovde tako kritikuju i kvalifikuju da ne slušamo i ne pazimo. Nismo mi naučili napamet, pa došli ovde da ispričamo ono što smo kod kuće naučili napamet, bez obzira šta ko priča.
Samo sam htela još da dodam, gospodine ministre, ne znam da li smo se dobro razumeli. Nisam rekla da nije potrebno obezbediti suđenje u razumnom roku, još kako je potrebno, samo smatramo da već postoji dovoljno normi u važećem zakonodavstvu i da su one mogle, da je bilo snage i volje da se primene, mogle su da se primene i bez donošenja ovog zakona. Hvala.

Koje ćete vreme koristiti? Ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Poštovani ministre, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, napravili ste uporednu analizu, odnosno komparaciju sa nemačkim i austrijskim zakonodavstvom.
Austrijski i nemački zakon iz ove oblasti bave se incidentnim situacijama. U tim zemljama suđenje u razumnom roku je pravilo, a ne izuzetak. Kod nas je suđenje mimo razumnog roka pravilo, a ne izuzetak.
Vi ste ministre u ovih tri godine, koliko ste na čelu ovog ministarstva, imali dovoljno mogućnosti da se približimo uređenim pravnim sistemima, poput nemačkog, austrijskog, francuskog ili nekog anglosaksonskog pravnog sistema. Ne. Vi donosite jedan zakon, mi ne kažemo da je on nepotreban, ali je on u ovom slučaju dokaz nesposobnosti srpskog pravosuđa za kojeg ste, između ostalog, krivi i vi, naravno, i činjenicom da je srpsko pravosuđe bilo blokirano četiri meseca štrajkom advokata izazvanog izborom notara po jednom principu, koji je čak bio nezakonit, mislim na formiranje njihove komore.
U tom smislu, ovaj zakon neće otkloniti osnovni uzrok neefikasnosti našeg pravosuđa i ovaj zakon može biti teret za državne finansije. Naravno, građani trebaju da dobiju satisfakciju za to ako je neko njihovo pravo ugroženo, a to je, recimo, pravo na suđenje u razumnom roku, koje jeste i ustavna i zakonska norma, jedno, moglo bi se reći, osnovno ljudsko pravo, ali ste vi ministre trebali pre toga da učinite sve iz vaše nadležnosti da srpsko pravosuđe postane efikasno i da se ne dešava, kao što se dešava ovih dana, da jedan ministar u Vladi Republike Srbije ne primi poziv za sud zato što mu je nepoznata adresa u Vladi Republike Srbije. To je komično, ministre, to je komično. Zbog toga će moguće sudija koji sudi u tom postupku i sud koji sudi u tom postupku biti izložen primeni ovog zakona zato što je suđenje bilo u roku koji nije razuman. U tom smislu, ministre, pozabavite se suštinom, a ne, u ovom slučaju, stvarima koje dođu kao šlag na tortu, kao šlag na tortu jednog uređenog pravosudnog sistema. Takav naš pravosudni sistem nije.

Reč ima ministar Nikola Selaković, replika. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi prethodnik kaže – to je komično i pozabavite se suštinom.
Meni je krivo što uvaženi gospodin Veselinović nije bio na raspravi u načelu. Da je bio i da ima pojam o vremenu, on bi shvatio da sam ja ministar pravde, tako je, treću godinu za redom, ali naveo sam egzaktan podatak. U srpskim sudovima imamo 713.521 predmet starosti od pet do deset godina, imamo 239.944 predmeta starija od deset godina. Pa, ko je tada bio ministar pravde i ko je tada rukovodio srpskim pravosuđem i ko je kriv za toliki broj predmeta­? Ovo je tragikomično.
U Nemačkoj i u Austriji suđenje u razumnom roku je pravilo, tako je, i mi hoćemo da postane i u Srbiji pravilo i hoćemo pravo građanina da mu se sudi u razumnom roku da zaštitimo i to je cilj ovog zakona.
Nemojte molim vas da nam držite lekcije, nama koji smo nasledili milion predmeta starosti veće od pet godina, gotovo milion predmeta, i da nam držite lekcije kako smo mi krivi za to. Pogledajte koliko je predmeta ovde starih samo zato što su 2010. godine doživeli presignaciju i dodeljeni nekom novom sudiji, što prethodni nije mogao da ga završi.
Imam još petnaestak sekundi, hvala, nećete me dekoncentrisati.
U svakom slučaju, vaša akademska čestitost makar zaslužuje da ostanemo na onom nivou rasprave koji smo imali prekjuče, a i od strane kolege Homena i od strane koleginice Hasanović Korać i drugih vaših partijskih kolega i svih onih koji su doprineli jednoj dostojanstvenoj i primerenoj raspravi u ovom domu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala. 
Smatram da ovaj amandman treba odbiti i nadovezaću se na govor ministra. Imali smo vrlo stručnu i konstruktivnu raspravu i danas i prekjuče, a onda su neke kolege danas došle i počele da se bave politikantstvom, a zakon nisu ni pročitale, očigledno. To je prva stvar.
Druga stvar, mislim da nije u redu govoriti o radu pravosuđa sada, a ne spomenuti 2010. godinu. Da je kolega slušao moj govor od pre dva dana, znao bi kakve probleme smo imali 2010. godine mi koji smo odlazili u sud, koji smo se bavili sudom i kada se nije znalo gde su predmeti.
Što se tiče podnošenja tužbi i adrese, pa nije kriv sud. Kriv je onaj ko je podneo tužbu kao inicijalni akt. Ako nije naveo dobru adresu, po meni je sud trebao da odbaci tužbu, kolega. Ali, vi bi to trebali da znate kao univerzitetski profesor. Hvala vam.