Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, vidim da je tu i potpredsednik gospodin Arsić, poštovanje gospodine Arsiću, poštovani ministre Stefanoviću i poštovane gošće i gosti, juče smo imali jednu iscrpljujuću raspravu ovde, poštovana gospodo, gde smo raspravljali sa ministrom Selakovićem o jednom veoma važnom Predlogu zakona, a ja bih danas ovde dve napomene povodom ovog amandmana gospodina Đurišića da kažem i jedno pitanje danas gospodinu Stefanoviću. Ja sam i pre dva dana postavio jedno pitanje, ministar je odgovorio, za danas sam spremio još jedno.
Ali, prethodno napomene, poštovana gospodo. Ovde je jedan narodni poslanik, evo gospodin Martinović, koji je pravnik, uputio pitanje, poštovana predsednice, povodom rasprave o ovom amandmanu, drugom narodnom poslaniku, gospodinu Đurišiću, ovako je glasilo – s kojim pravom kritikujete rad Vlade, poštovana gospodo? To je kao da je gospodin Martinović pitao drugog narodnog poslanika - s kojim pravom delate gospodine Đurišiću po Ustavu, predsednice Narodne skupštine? Jer u Ustavu, a ovo je amandman, poštovana predsednice, fino piše, evo u članu 99, u okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština bira Vladu, nadzire njen rad, a imamo i dodatne članove na osnovu kojih možemo ovde da tvrdimo da mi ovde imamo pravo, gospođo Gojković, kada god hoćemo da kontrolišemo rad Vlade, a to u današnjem konkretnom slučaju znači kontrola rada ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića. Smatram da je tu gospodin Martinović napravio jednu grešku i da bi bilo primereno da gospodin Martinović sada, kada dobije npr. pravo na repliku, ako mu vi dozvolite, prvo šta kaže, kaže – u pravu je gospodin narodni poslanik Pavićević, pogrešio sam.
Druga napomena, poštovana gospodo, ja mislim da je gospodin Đurišić povodom svog amandmana u pravu i oko druge stvari, a to je – gospodin Đurišić je ovde još jednom postavio pitanje odgovornosti zato što nešto što je rečeno da će da bude urađeno, nije urađeno. Ja sam razumeo da je ministar Stefanović pre dva dana ovde prihvatio, evo, ministar Stefanović neka kaže ako to nije tačno, da stvarno nije urađeno nešto što je trebalo da bude urađeno i ja sam onda ministru Stefanoviću sugerisao da može on nama ovde, a može i danas dve stvari da kaže, ili jednu ili drugu, ili pod a) ili pod b). Pod a) ili i on da nam kaže – pa jeste, pogrešilo se, ali u redu, uvideli smo grešku pa sada predlažemo da se to popravi. Ili druga stvar, da gospodin Stefanović kaže – nismo bili dovoljno efikasni i sada prihvatamo neki drugi rok za koji smo procenili da je razuman.
Poštovana gospodo, ja mislim da je to primereno našem dijalogu. Poštovana predsednice, kada pogrešim u nekoj zapeti ili u jednom slovu u amandmanu pa intervenišete i kažete – evo, i vi ste pogrešili, ja prihvatim, pogrešio sam, nisam stavio zapetu, nisam stavio tačku. Pa nije to nikakav problem, ja mislim, za bilo koga ovde da kaže, pa ja mislim, ne treba da bude ni za ministra Stefanovića, taman posla da ga drugi narodni poslanici brane za to, umesto da i sami kažu – jeste, ministre Stefanoviću, vi treba da odgovarate Narodnoj skupštini za svoje delanje. To su bile dve napomene, poštovana gospodo, ministru Stefanoviću i jednim delom narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću.
Imam i jedno pitanje. Budući da se ovaj zakon tiče i nekih kategorija koje nas asociraju na silu, na nasilje, na sprečavanje nasilja itd, moram samo da pitam ministra Stefanovića. Juče se zaista desilo, ja mislim, nešto neprimereno.
