Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, član 3, rok ste pomerili sada već na 1. januar 2017. godine. To jeste razumniji rok. Kolega Petrić je imao najbolje namere, kao i vi kada ste usvojili ovaj amandman. Ali, mislimo da je nedovoljno razuman da ovaj posao završimo za godinu i po dana.
Koja je argumentacija? Godine 2013. u oktobru ili novembru doneli ste ovaj zakon i tada ste dobili aplauz, prosto, prvi put smo se bavili ovom temom. Međutim, to vas obavezuje da posao završite do kraja.
Koji je bio posao? Da do maja meseca 2014. godine donesete sva podzakonska akta. Prva ste doneli u oktobru, a poslednja pre mesec dana i ostavili smo rok privatnom sektoru da se uskladi za mesec dana, što nije bilo realno. Dobro je, odmah ste došli sa izmenama i dopunama ovog zakona, pomerili rok za osam meseci. Ne znam kako posao koji nije završen za 18 smo mogli da uradimo za osam meseci, sada pomerili na 2017. godinu. O čemu se radi? Zapravo ne znamo koji je broj tačno ljudi koji se bavi ovim poslom, od 25.000, neki mi kažu i do 60.000. Veliki broj tih ljudi zapravo radi na crno ili je u sivoj zoni. I ja verujem da su ovo novi parafiskalni nameti, ta rasprava je završena, ali verujem da će sada još veći broj biti u sivoj zoni.
Sedamnaest centara je dobili akreditaciju da vrši obuku, od 27 zahteva, ali koliki broj centara radi obuku? To je pravo pitanje i odgovor na to pitanje mislim da je četiri. Kako sa četiri centra da završimo obuku od, recimo, 50.000 ljudi za godinu i po dana. Zato smo mi predložili da rok za usklađivanje sa odredbama ovog zakona bude do 1. januara 2018. godine. Verujemo da je ovaj rok razumniji i verujemo takođe da, ukoliko ne usvojite amandman, ćemo o ovome razgovarati 2017. godine.
Da ne biste to radili, hajde još jednom da razmilimo o tome da li ovaj posao možemo da završimo za godinu i po dana. Mi kažemo ne i izneli smo, mislim, jako dobru argumentaciju zato još jednom imate pravo i mogućnosti da usvojite ove amandmane. Hvala vam.

Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Mislim da smo ovu raspravu o parafiskalnim nametima raščistili i da su građani shvatili da parafisklanih nameta nema.
Što se tiče sive zone, moram da vas podsetim da je upravo o efektima rada Vlade novim Zakonom o radu i drugim merama inspekcijskog rada upravo smanjen broj onih ljudi koji rade na crno. Jedan deo njih se prebacio u realan sektor koji zaista plaća uredno sve svoje doprinose, što se vidi u porastu i u PIO Fondu. U PIO Fondu se vidi porast broja ljudi koji plaćaju određene doprinose, kao i onaj broj ljudi koji se, po metodi koju izračunava Republički zavod za statistiku, izjašnjava kao nezaposleni. Taj broj koji je bio na 26,5%, danas je manji od 6,6%. To je dobra stvar za Srbiju. Naravno, nisu svi novozaposleni, ima jedan deo iz sive zone. Kod Vlade postoji bojazan o ovom delu zapošljavanja na crno, ali na tome moramo zajednički da radimo. To je nešto o čemu ćemo u narednim mesecima posvetiti veliku pažnju.
U pravu ste, radi mali broj centara, šest centara radi, ali je akreditovano skoro 40. To je stvar koju će tržište morati dobro da balansira i da reguliše. Mi smo u onih nekoliko meseci doneli one najkompleksnije pravilnike koji obuhvataju pravilnike vezane za obuku ljudi, međutim ovi pravilnici koji slede su manje kompleksni, jer nemaju potrebu da se usaglašavaju, niti da se njihova primena odlaže. To su pravilnici o upotrebi sredstava prinude, uniforme, itd.
Trudićemo se da to bude što pre. Ne mogu da vam kažem neki konkretan datum, da ne bih rekao manje ili više, ali se nadam da će nam do 2017. godine biti dovoljno da završimo čitav posao. Nadam se da vam neću reći nešto što će se ispostaviti kao netačno, ali sam uveren da uz ozbiljan rad ljudi u MUP-u i onih ljudi koji vrše obuku možemo da obavljamo ovaj zaista komplikovan posao, jer ga prvi put uređujemo.

Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati. Smatram da je potrebno da se što pre krene sa punom primenom Zakona o privatnom obezbeđenju i da je rok do 1. januara 2017. godine, koji je Vlada prihvatila, sasvim dovoljan da se izvrše sva potrebna usklađivanja.
Takođe, smatram da je ovaj rok sasvim dovoljan da se ministarstvo organizovano pripremi za punu implementaciju ovog zakona. Rok koji se ovim amandmanom predlaže je do 1. januara 2018. godine. Smatram da je to predugačak rok, jer kao što sam na početku navela, neophodno je da što pre krenemo sa punom primenom ovog zakona, posebno imajući u vidu da je od svih zemalja u okruženju jedino Srbija imala diskontinuitet u ovoj oblasti u poslednjih 20 godina. hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodna Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, očekivao sam da ćete, poštovana predsednice, reći ministru da ne govori o dobrom amandmanu. Ovde se radi o članu 3. koji govori o roku potrebnom da pravna lica i preduzetnici usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona, pa se sada taj rok od 1. januara 2016. godine, kako je predložila Vlada, pa onda usvajanjem amandmana na 1. januar 2017. godine pomera rok za usklađivanje pravnih lica i preduzetnika da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona. Znači, nema veze sa obukom fizičkih lica koju ona treba da prođu. To je član 4. ovog zakona, a ne član 3. Zato je neobično kada gledamo obrazloženje za odbijanje ovog amandmana. Tri amandmana su postojala na ovaj član. Jedan je da se rok pomeri na 1. januar 2017. godine i taj amandman ste prihvatili. Amandman da se pomeri na 1. januar 2018. godine ste odbili sa obrazloženjem da treba da se završi obuka što pre. Znači, pogrešili ste obrazloženje. To treba da stoji u obrazloženju za član 4, a ne za član 3. Naš ste amandman koji je produžavao rok, koji je prethodno predložila Vlada, za samo tri meseca odbili sa obrazloženjem da je prihvaćen ovaj duži rok do 1. januara 2017. godine, odnosno još godinu i po dana, a ne samo šest meseci kako ste prvobitno predložili kada ste ovaj zakon poslali u Skupštinu.
Molio bih vas, nije bilo puno amandmana na ovaj zakon, svega 10, da obratite pažnju i da ne prepisujete, pošto su obrazloženja za neprihvatanje amandmana na član 3. i na član 4. potpuno ista, od reči do reči su isti, a ne bave se istom stvari. Znači, član 3. govori o roku za pravna lica i preduzetnike da usklade svoje poslovanje, a član 4. kada treba da se završi obuka, malo povedite računa o tome.
Mene sada zanima, pitao sam na odboru i nisam dobio taj odgovor, koji su bili kriterijumi da se prihvati amandman kolege Petrića? Imamo tri amandmana. Kada ste predložili zakon, vi ste tamo izveli neku računicu gde ste rekli da to sve može da se završi za šest meseci, vezano za obuku. Sada me zanima – da li ste se ovde opredelili za ovaj rok po izboru afiniteta onih ko vam se sviđa od onih koji su predložili amandman ili iza toga postoji neki ozbiljan, argumentovan razlog? Voleo bih da čujem te argumente. U ovome što piše za odbijanje našeg amandmana ne mogu da pročitam ništa. Napisali ste – amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman pod rednim brojem 2. ovog mišljenja.
Jedina dobra stvar koja će proizaći kroz ovu raspravu koju smo imali u Skupštini je to što smo kroz raspravu uspeli da možda popravimo zakonsko rešenje koje je stiglo u parlament po hitnom postupku, ponovo, bez javne rasprave, ponovo, jer da smo imali javnu raspravu o izmenama i dopunama ovog zakona, onda bi verovatno kroz tu javnu raspravu došli do najboljeg roka. Ovako imam utisak da se vama svideo predlagač amandmana koji je prihvaćen na član 3, a da vam se mi drugi nismo svideli i zato naši amandmani nisu prihvaćeni. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Samo da pojasnimo, definicije do 1. januara 2017. godine. S obzirom da je ovo deo koji se tiče usaglašavanja privrednih subjekata sa ovom materijom, očigledno je da oni imaju rok do 1. januara 2017. godine. Oni to mogu uraditi i brže.
Tokom rasprave pre dva dana sam slušao argumente koje su iznosili narodni poslanici i ovaj argument, koji je izneo gospodin Petrić, mi je bio najrealniji. Uradili smo nešto na bazi naših proračuna, ali pošto ovo ne zavisi od angažovanja MUP-a, već od angažovanja licenciranih subjekata i privrednih društava, neće potpuno zavisiti od nas.
Prepuštamo tržištu da definiše šta može, koliko brzo može, koliko će to efekata postići i koliko će brže postići, toliko će pre moći da se u skladu sa zakonom bave ovom delatnošću. Ja verujem da će taj rok do 1. januara 2017. godine biti sasvim dovoljan, a s obzirom da zakon i podzakonski akti ne propisuju da za obavljanje delatnosti mora da postoji potpun i pun broj onih koji su licenirani za obavljanje te delatnosti već samo neophodni minimum koji propisuju podzakonski akti, onda je ovo dovoljan rok da se taj neophodni minimum ispuni.
Mi ne možemo prognozirati kada će svaki pojedinac koji želi da se bavi ovom delatnošću izraziti nameru da se licencira, odnosno da prođe obuke za obavljanje detektivske delatnosti. Prosto, to je stvar volje pojedinca, stvar mogućnosti privrednih subjekata.

Hvala vam.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Marjanović i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.