… danas bi gospodin Šarić imao sve te svoje milione, imovinu, zgrade. Zato što smo mi doneli taj zakon, nema te imovine. (Isključen mikrofon.)
(Marko Đurišić, s mesta: Zašto ste mi isključili mikrofon.)

Zato što nećete da govorite o amandmanu.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam sve vreme govorio o amandmanu.)
Dotle ste imali reč. Evo, ako hoćete potrošite još tih minut i po koji imate. Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Neću. Hvala.)
Hvala i vama na razumevanju i poslanicima vaše poslaničke grupe koji imaju dvostruka merila.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja Šarića nisam spomenuo dok ga on nije pomenuo. Na šta to liči?)
Poštovani poslanici, ja razumem da svako ima određenu političku taktiku. Moj pokušaj je da uljudno vodim ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Mogu da tolerišem i vikanje i na ministra i na mene i na poslanike, ali ne mogu da tolerišem prostotu koja povremeno izbija iz komentara kada se završe govori i kada mislite da vas niko ne čuje. To ne mogu da tolerišem. Jednostavno nije teško biti fin barem dok smo u sali, a posle ko kako hoće.
Reč ima ministar, replika.

Ja ću vrlo kratko.
Apsolutna je neistina, naravno, sve što je izrečeno. Teško je sve to demantovati, imam samo dva minuta u replici. Teško možete sve neistine demantovati, ali pokušaću one krucijalne.
Naravno da se ne radi o bilo kakvom parafiskalnom nametu, pošto bi čovek morao prvo da zna šta znači definicija „parafiskalnog nameta“ da bi ga tako definisao. Ali, nema veze.
Ono što je činjenica je da bi mi morali da definišemo ovu - nadoknadu troškova izrade legitimacije kao trošak svih građana. Znate, ne može da se kaže - izvinite, plaćaju te privredne firme poreze, pa neka se iz toga… Pa, plaćaju građani poreze, pa se iz njihovih poreza iz onog što ne daju plaća. Pa, zar treba da mu ubacimo još jedan namet?
Ja nisam za to da se na građane Srbije prebacuje ovaj, kao što su rekli neki poslanici ovde. Apsolutno sam protiv toga da građani to plaćaju. Ovo će plaćati oni koji ostvaruju profit iz obavljanja svoje delatnosti. To je jedino primereno i normalno u civilizovanom svetu.
Što se tiče deficita i spoljnjeg duga, to je veoma zanimljiva tematika i spoljni dug najviše nastaje od deficita. Onaj deficit koji je bio i po 2,5 milijarde evra godišnje, znate, za četiri godine po deset milijardi, to su bili stravični dugovi, ali pogotovo kada ne uračunavate to u dugove javnih preduzeća, dugove lokalnih samouprava, kreditna zaduženja i sve ostalo i onda se tu predstavljaju nekakvi u principu lažni deficiti, koji su nas uvek za nekoliko procenata varali, a bili predstavljani kao najdivniji i najbolji.
Međutim, kako je to divno, fantastično i perfektno bilo u Srbiji znaju onih 400.000 radnika koji su u tom periodu ostali bez posla, znaju one kompanije koje su otišle u stečaj, znaju oni ljudi čije porodice su ostale bez hranitelja koji su ostali bez svojih zanimanja, bez svojih radnih mesta i koji su razoreni, srpske banke koje su razorene zaduživanjem, da smo morali samo milijardu evra da uzmemo da vratimo dugove zbog tajkuna koji su razorili te banke i gotovo tri milijarde evra za tekuću likvidnost za plate i penzije. Toliko je bilo odgovornosti i toliko je bilo ljudi koji su brinuli o ekonomiji naše zemlje.

Vreme. Hvala.
Prelazimo na sledeći amandman.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Nemate repliku. Zatvaram krug replika.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja nisam ni jednu repliku.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Kroz ovaj amandman smo želeli u članu 2. ovog zakona da preciziramo najvišu visinu takse za izdavanje legitimacije. Smatramo da je ova visina koja je navedena ovde od 1.500 dinara primerena finansijskim mogućnostima zaposlenih u privatnom obezbeđenju, obzirom da se njihova primanja kreću oko granice minimalne zarade u Republici Srbiji.
Ovaj amandman je odbijen. Međutim, iako je odbijen, ja bih opet zamolio da ministar pri određivanju visine takse uzme u obzir i teško finansijsko stanje i standard tih osoba kojima je obaveza da poseduju pomenutu legitimaciju. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu a Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Srpska narodna partija smatra da ovako postavljeni rokovi stvarno nisu realni i da je u ovom smislu zakon nesprovodiv. Iz tog razloga smo predložili da se rok produži do 1. januara 2017. godine. Drago nam je što su članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove predložili poslanicima da prihvate amandman kojim se omogućuje realnije sprovođenje ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Mi smo pre dva dana tokom rasprave u parlamentu govorili o rokovima i gospodin Petrić je izneo veoma razumne argumente da se ovaj amandman prihvati. Ja verujem da ćemo to uraditi u bržem roku, ali da ne bismo dolazili u situaciju da možda za mesec ili dva, a opet kažem, to ne zavisi od MUP, već od ažurnosti svih subjekata koji se bave obukom i ovom delatnošću, ali da ne bismo vi kao Narodna skupština i mi kao Vlada bili u prilici da još jednom moramo da produžavamo rokove, mislim da je ovo sad možda najbolje definisan rok u kome možemo da obavimo ovaj posao. U tom smislu Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Marjanović i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.