Dame i gospodo narodni poslanici, kada već pričamo o rokovima, gospodine Đurišiću, bilo bi politički korektno da se prisetimo nečega što je bilo pre nekoliko godina.
Uz svo poštovanje prema značaju ove materije koja je regulisana Zakonom o privatnom obezbeđenju, postoje neke oblasti društvenog života koje ipak malo važnije, slažete se nadam se u tome sa mnom. Zašto ovo govorim?
Ustav Republike Srbije donet je u novembru 2006. godine, istog dana kada je donet Ustav, donet je i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava. Sticajem, po državu Srbiju i po građane Srbije, vrlo nesrećnih političkih okolnosti praktično DS je bila ta od koje je najviše zavisilo sprovođenje Ustavnog zakona.
U članu 5. Ustavnog zakona stoji: „Novoizabrani sastav Narodne skupštine će u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade uskladiti sa Ustavom zakone kojima se uređuju Zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost i izabrati zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, guvernera NBS i organe DRI. U toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva, i to: zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcija predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacije i nadležnosti javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i državno veće tužilaca“.
Vi ste, gospodine Đurišiću, te 2007. godine bili na vlasti, jel tako? Demokratska stranka je imala većinu ministara u toj famoznoj Vladi Vojislava Koštunice, a predsednik Narodne skupštine koji je trebao da se stara o poštovanju rokova iz Ustavnog zakona je bio vaš, valjda bivši partijski kolega Oliver Dulić.
Da li su poštovani rokovi koji su propisani u članu 5. Ustavnog zakona? Nisu. Da li je sa Ustavom u toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade, a Vlada je izabrana u maju 2007. godine, 20 minuta pred ponoć, pred istek onog ustavnog roka od 90 dana tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu Narodne skupštine, tamo u Kralja Milana i rekao – prekidamo raspravu, dogovorili su se Boris Tadić i Vojislav Koštunica, nećemo da kvarimo dogovor, mislimo da će biti loša Vlada, ali eto, da bismo poštedeli Srbiju novih izbora, ako ste se već dogovorili, neka vam je sa srećom, i formirana je ta vaša Vlada, da li ste u toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade uskladili sa Ustavom zakone koje sam pročitao? Niste.
Da li snosite bilo kakvu odgovornost, vi, vaša partija, bivša partija, Boris Tadić? Vidim da ste tužili Zorana Babića, vi i Boris Tadić, zbog povrede časti i ugleda. Znate, kada neko ima čast i ugled, sada vas pitam – da li smatrate da ste častan i moralan čovek, ako ste bili nosilac vlasti koja nije ispunila, ne ovo što piše u Zakonu o privatnom obezbeđenju, da ministar treba da donese neke podzakonske akte, nego da Narodna skupština mora da donese zakone, da li ste poštovali rokove? Niste. Sa kojim pravom sada držite lekcije ministru unutrašnjih poslova o tome kako on navodno na vreme nije doneo neke podzakonske akte? On nije doneo podzakonske akte, vi niste doneli zakone i niste zakone i pravni sistem uskladili sa Ustavom. Da ne govorim o tome da je ovo bila materija koja je bila potpuno pravno ne regulisana.
Ovo je prvi zakon u modernoj političkoj istoriji Srbije koji agencije za privatno obezbeđenje uvodi u pravni sistem i pravni sistem ih tek sada prepoznaje kao pravne subjekte. Svi znamo da agencije za privatno obezbeđenje postoje praktično od početka 90-tih godina, ali su funkcionisale na divlje. Krajem 2013. godine donosi se Zakon o privatnom obezbeđenju i, kao što vam je lepo rekao i ministar Stefanović, većina podzakonskih akata doneta, još neki akti treba da se donesu.
Mi sada produžavamo rok, ne zbog Ministarstva unutrašnjih poslova, nego zbog fizičkih lica koja se bave poslovima privatnog obezbeđenja i preduzetnicima koji se bave poslovima privatnog obezbeđenja, da bi mogli da usklade svoje normativne akte, svoj rad sa odredbama zakona i sa odredbama podzakonskih propisa. Ali, nije mi jasna ta stvar da vi sad ovde kao moralna paradigma ovog parlamenta držite lekcije o tome da ministar unutrašnjih poslova nije doneo podzakonske akte na vreme, a vi niste doneli čitav niz zakona na vreme.
Između ostalog, bili ste obavezni i da donesete zakone kojima se uređuje organizacija sudova. Da li se sećate kada ste to uradili? To ste uradili u decembru 2008. godine, a ovde piše u toku drugog zasedanja, nakon izbora Vlade. Pa, vi ste rok probili za više od godinu dana. Da li ste snosili neku odgovornost zbog toga? Niste. Da li ste imali potrebu da kažete Oliveru Duliću - gospodine Duliću, u obavezi smo po Ustavnom zakonu da donesemo zakone koje moramo da uskladimo sa Ustavom? Niste.
Moram li da vas podsećam, gospodine Đurišiću, koliko puta je Narodna skupština za vreme vaše vlasti produžavala rok za izdavanje novih vozačkih dozvola, novih saobraćajnih dozvola, novih pasoša, svih mogućih ličnih dokumenata? Nema sednice na kojoj nismo produžavali neke rokove. Da ne pričam o raznim aferama gde će se štampati pasoši, gde će se štampati nove lične karte, ko će uzeti koju proviziju, ko je sa kim u dilu, ko je sa kim u talu itd. O tome uopšte neću da pričam. Ali, koliko puta ste vi glasali za produženje različitih rokova? I tada je to bilo uredu. Tada je to bilo demokratski. Sada kada mi produžavamo rokove, ne zbog ministra, nego zbog ljudi kojima je ovo hleb, koji se bave ovim poslom, sada je odjedanput to problem. Zaista ne vidim u čemu je ovde problem, što ćemo da omogućimo ljudima koji se bave poslovima privatnog obezbeđenja da svoju delatnost usklade sa odredbama zakona i sa podzakonskim propisima, pri čemu su najvažniji podzakonski propisi koji uređuju ovu materiju već doneti.
Srpska napredna stranka će za ovaj amandman da glasa. Mi ćemo pružiti podršku ministru unutrašnjih poslova da se do kraja normativno uredi ova materija. Ono što je pošlo za rukom Srpskoj naprednoj stranci i ministru unutrašnjih poslova od kraja 2013. godine, pa evo sada do maja 2015. godine, to Demokratskoj stranci nije pošlo za rukom od 2000. godine pa na ovamo. Vi ste poslednji koji treba da nam držite lekcije o tome kako treba poštovati rokove i kako treba normativno urediti neku oblast društvenog života.