Odgovoriće. Ja ga molim da vam odgovori, da ne ispadne da neće da odgovori.

Gospodin Pavićević pominje i gospodina Selakovića, nešto se ogrešio o pravdu, ne znam zbog čega.
Što se tiče ova dva pitanja, da vam kažem, za razliku od nekih prethodnih vremena, kada se ubistva nisu rešavala, pa evo, Ministarstvo unutrašnjih poslova je rešilo i ubistvo Ranka Panića i Slavka Ćuruvije. Dakle, kada se ubistva nisu rešavala, kada su ostajala da tavore godinama i kada to ili nikoga nije zanimalo ili nije bilo dovoljno želje da se tome posveti, mi smo se potrudili da i one koji su pretukli dekana otkrijemo i uhapsimo. Ti ljudi su u pritvoru i policijskoj istrazi je otkriveno da su oni dokazano, odnosno to će biti na sudu potvrđeno, ja se nadam, ti ljudi će za to odgovarati.
Naravno da osuđujemo i nije dozvoljeno napasti bilo kog građanina Srbije, jednako da li je on vršilac neke javne funkcije ili ne, jednako se trudimo da razotkrijemo sve to, radimo u istrazi naporno i intenzivno evo već drugi dan otkako se to dogodilo. Ne mogu da vam dajem rokove, zato što bi to bilo nezahvalno jer zavisi od ljudi koji operativno to rade na terenu. Ali, naravno da ćemo se maksimalno posvetiti tome i, kažem, drago mi je da imamo, ja verujem, dovoljno sposoban aparat da to razotkrije. Naravno, kada budemo imali nešto što možemo da kažemo vezano za rezultate istrage, sa tim ćemo izaći u javnost.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju rokovi, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, pokušao sam da nađem planska dokumenta iz oblasti Zakona o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine.
Ta planska dokumenta su trebala biti urađena još 2009. godine, mi još uvek ne možemo da ih pronađemo, čak ne verujem da su urađena do 2012. godine. Toliko o ažurnosti i stranke bivšeg režima i ne samo njih, ne samo poslanika, već njihove Vlade koje su formirale svojom većinom.
Dakle, oni koji nisu za tri i više godina doneli obavezujuće dokumente, planske dokumente o bezbednosti hrane koje obuhvataju program monitoringa, kojima se prati bezbednost hrane na teritoriji Republike Srbije, kojima se definiše sistem. To je jedan od najznačajnijih zakona ako izreknu ugrožava zdravlje ljudi, ne samo zdravlje ljudi, već i životinja, jer se monitoring sprovodi i na hrani za životinje, preko koje može da se ugrozi i zdravlje ljudi.
Oni koji nisu ispoštovali takve rokove iz tako osetljivog zakona danas se bune protiv rokova koji su iz oblasti kojom se reguliše privatno obezbeđenje, znači nekog novog zakona za koji njima nije ni palo na pamet da ga donesu. Ja verujem da su rokovi sasvim dovoljni da objekat na Andrevlju bude objekat koji će biti posebno obezbeđen iz člana 1. Dakle, da taj objekat bude obavezno obezbeđen objekat i da se u njega štekuju preostali odbornici stranke bivšeg režima, pretpostavljam i da vreme za obuku će biti sasvim dovoljno da se braća Ješić obuče posebno Vladimir Ješić u borbama i rukovanju hladnim i vatrenim oružjem, i da će imati odgovarajuću legitimaciju, i biti licenciran, i zato mislim da stranka bivšeg režima sa pravom insistira na nekim svojim rokovima, i oni svoje rokove prilagođavaju svojim članovima, a verujem da ovom prilikom imaju veoma dobro iskustvo sa obračunom na Andrevlju koji su izveli pripadnici njihovog stranačkog obezbeđenja, predvođeni ne licencirani, ne obučenim Vladimirom Ješićem. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović o amandmanu.
Ne, repliku zato što sem imena i prezimena drugog nije bilo.

Rekao mi je čovek da sam rekao nešto što nisam rekao.

Ne, nije poslanik to rekao, komentarisao je. Izvolite, po amandmanu imate više vremena. Ako želite samo dve minute, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, ima jedna knjiga Sigmunda Frojda koja se bavi tumačenjem omaški u govoru i on kaže - kada čovek pravi omaške u govoru verovatno ima nešto u svojoj podsvesti. Vi ste da dva, tri puta spomenuli ime Nikole Selakovića, daj Bože da se varam, ali moguće da imate nekih problema sa zakonom i sa pravosuđem.
Niste u pravu kada ste rekli – da sam rekao gospodinu Đurišiću da on nema pravo da kritikuje Vladu. Imate, hvala Bogu pravo da kritikujete Vladu do mile volje i da kažete da spaljujemo leševe Termoelektrana „Nikola Tesla“, i da je Vlada kriva za poplave, i da su krivi za ovo, i da smo krivi za ono, sve imate pravo, mediji vam stoje na raspolaganju. Dakle, imate sva prava ovog sveta da kritikujete Vladu Republike Srbije. Ali, ja nisam rekao da gospodin Đurišić nema pravo da kritikuje Vladu, ja sam mu rekao da nemam moralno pravo da bilo kome držim lekcije o poštovanju rokova kada sam on i njegova stranka nisu poštovali rokove koji se tiču donošenja zakona koji moraju da budu usklađeni sa Ustavom Republike Srbije. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Pavićeviću, budući da vi niste pravnik, a pričate o kontroli Vlade. Postoje dva instrumenta po Ustavu Republike Srbije koja vam stoje na raspolaganju da na najefikasniji mogući način kontrolišete rad Vlade. To je interpelacija i podnošenje Predloga za glasanje o nepoverenju Vladi. Za interpelaciju vam treba 50 potpisa, za glasanje o nepoverenju Vladi 60 potpisa. Pošto ste tako jaki, moćni sakupite potpise i smenite Vladu. To vam je najbolje.

Marko Đurišić. Po amandmanu? Poslaniče Đurišiću, vi želite da govorite o amandmanu? O rokovima? Izvolite.

Hvala poštovana predsedavajuća.
O rokovima jer rokovi koji je propisao zakon koji danas menjamo nisu poštovani. Znači, ponavljam rok koji je većina poslanika koji sede ovde usvojila glasajući za ovaj zakon kada je usvajan 26. novembra 2013. godine, a zajedno sa njima je bio i današnji ministar, tada predsednik Skupštine je glasilo – šest meseci za donošenje podzakonskih akata, šest meseci. Taj rok ste vi odredili, vladajuća većina. Ista ona koja je i danas, mislim, iste stranke, možda nisu svi isti ljudi.
Govorim o tome zašto to nije ispoštovano. Da je ispoštovan taj rok, pa ovaj zakon se ne bi menjao u ovom delu. Izmene i dopune člana 3, odnosno članove 3. i 4. ovog zakona o njima danas raspravljamo jer neko nije završio posao. U ovom konkretnom slučaju ministarstvo. Za rad ministarstva nadležan je ministar. I, ja govorim o odgovornosti ministra. I, ja imam pravo kao narodni poslanik da govorim o odgovornosti. I, ja vam kažem, moralna odgovornost u politici se plaća na izborima. Znači, to što vi meni ovde, ovde što mi se spočitava nešto iz prethodnog vremena, mi smo to na izborima platili, zbog toga smo izgubili izbore. I, vi ćete, to je moja poenta, izgubiti te izbore kada radite ovako. Moja je obaveza kao poslanika opozicije da govorim o tome. Građanima, građani moraju da znaju ko je odgovoran za ono što se njima dešava u zemlji. Vi, kažete, odgovoran je Boris Tadić…(Isključen mikrofon.)