Zahvaljujem.
Poslanik Borislav Stefanović pita zašto je ministar govorio o odgovornosti? Zato što su poslanici pričali samo o odgovornosti. Ne mogu flaster da donesem ovde pa da kažem – vi smete, vi ne smete da govorite o odgovornosti.
Sve ovo od jutros nema veza sa amandmanima, iskreno rečeno.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Pitaju me neki narodni poslanici ko me ovlastio da nešto kažem? Ovlastio me narod, gospodine Pavićeviću, jer je izborna lista na kojoj sam bio osvojila skoro nadpolovičnu većinu glasova, a vi ste bili na listi koja je jedva prešla cenzus.
Ja razumem vašu potrebu i vi stalno pričate o tome da bi vi nekome da sudite. Mi smo videli kako izgleda to suđenje 2000. godine, kada ste palili Skupštinu, Televiziju, kada ste batinali ljude na ulicama, upadali sa automatskim puškama u Narodnu banku, u Upravu carina. Mi smo sve to videli. Tu vrstu prekih sudova mi smo videli.
Ja sada pretpostavljam da vi govorite o nekoj vrsti političkog suda. Ja vam kažem, gospodine Pavićeviću, nema tu mnogo filozofije, uzmite Ustav Republike Srbije i pročitajte koji su instrumenti, kako da sudite Vladi, sakupite ili 50 potpisa za interpelaciju ili 60 potpisa za glasanje o nepoverenju Vladi, obezbedite potrebnu većinu u Narodnoj skupštini i sudite Stefanoviću, Vučiću, Selakoviću, koji vam je stalno u glavi, do mile volje, ali vi tu većinu nemate. Za to vam nije kriva SNS, narod vas je kaznio. Vas narod neće. Nemate vi problem samnom, ni sa Babićem, ni sa Stefanovićem, ni sa Majom Gojković, vas narod neće. Zašto vas narod neće? Stavite malo prst na čelo pa razmislite. Pametan ste čovek.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Stefanoviću i poštovane gošće i gosti iz MUP, narodni poslanik Aleksandar Martinović, gospođo Gojković, malopre kaže da sam ja pitao ko ga je ovlastio da nešto kaže?
Nisam ja to pitanje uputio gospodinu Martinoviću, gospođo Gojković, nego sam ja gospodina Martinovića pitao – ko ga je ovlastio da saopštava ovde nerealne kvalifikacije i da govori o moralnoj odgovornosti, jer je naša Narodna skupština, poštovana gospodo, ne bilo koja, nego centralna politička institucija, a vi ste gospođo Gojković, predsednica te centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu.
Veoma je važno da precizno govorimo i o temi i da kada referišemo na to što je rekao drugi narodni poslanik, gospođo Gojković, govorimo istinu.
Što se tiče 5. oktobra, poštovana gospodo, ja sam učestvovao. Peti oktobar je jedan od najsvetlijih datuma u savremenoj istoriji Srbije, poštovana gospodo. Tu se desio jedan zaokret, tu se desila jedna promena, jedna važna prekretnica.
Treća stvar, gospođo Gojković, nama narodnim poslanicima, poštovana gospodo, na raspolaganju je i jedan mehanizam kontrole Vlade koji podrazumeva da ministri, pa i ministar Stefanović, i predsednik Vlade, poslednjeg četvrtka u mesecu dolaze ovde, da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Ni prošlog četvrtka nisu došli pa smo morali da … (isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Dobili ste odgovor na vaše pitanje.
Ružno, počeli su svi u glas da govore.
Ministar Stefanović me zamolio da pređemo na sledeći amandman. Ima zaista neodložan sastanak, da možemo da uvažimo ministra da on završi svoj deo posla, jer već dugo smo prešli u replike i jednostavno molim vas za razumevanje.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Marko Đurišić.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Gospodine ministre, želim da vam se zahvalim što ste prihvatili ovaj amandman. Suština našeg amandmana je bila da se poslednji član ovog zakona koji reguliše stupanje na snagu zakona usaglasi sa Ustavom. Ustav u članu 196. propisuje da zakon i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a da mogu da stupe na snagu i ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Mi smo procenili da ne postoje takvi razlozi, iako je u originalnom tekstu Zakona koje je vaše ministarstvo poslalo, pisalo da postoje takvi razlozi, između ostalih i zbog toga što zakon, odnosno neka rešenja iz važećeg zakona stupaju na snagu 5. maja, pa ste vi sami konstatovali da je to bila greška, to je u redu. Pretpostavljam da zato što ste konstatovali da je napravljena greška, da rok nije 5. maj nego 5. juni, da ste i prihvatili ovaj naš amandman i da zakon ovaj stupa na snagu onako kako je to propisano Ustavom.
Ja bih samo želeo gospodine ministre, da vas zamolim. Vi kao član Vlade, glasate na Vladi za svaki zakonski predlog koji dolazi nama u parlament, koji predlaže Vlada. Na žalost, mnogi zakonski predlozi koje nam šaljete, krše ovaj član Ustava i traže od nas, kao što ste i vi, kada ste na Vladi usvajali predlog zakona, stavili rok od narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, ili neki drugi kraći rok, suprotan Ustavu. Molim vas da se založite na sednicama Vlade da ne kršimo Ustav. On propisuje taj rok od osam dana, kako je to jednom ministar pravde obrazložio, zato što je važno da svi subjekti pravna i fizička lica na koja se zakon odnosi, da imaju neko vreme da se upoznaju sa novim odredbama zakona kako bi mogli da postupaju u skladu sa njim.
Kada donosimo zakone koji stupaju na snagu odmah, kao recimo juče, zakon koji smo usvojili, nemaju pravna lica i građani priliku da se na vreme upoznaju i mogu da dođu u situaciju da krše zakon, iz jednostavno, neznanja. Ne mogu da stignu da pogledaju nova zakonska rešenja i da svoje poslovanje ili ponašanje usklade sa njim.
Tako da vas molim ministre ovom prilikom da se založite kada na Vladi glasate predloge zakona koje nam šaljete ovde, pogledajte uvek taj rok i vidite da li je on u skladu sa Ustavom, odnosno ako je kraći od ovih osam dana da li stvarno postoje opravdani razlozi.
Ovde smo konstatovali da je zbog jedne greške predložen bio taj kraći rok od onoga roka koji je u Ustavu, pa pošto smo ustanovili tu grešku, ispravili smo i zakon će stupiti na snagu osmog dana po objavljivanju, ali u nekim drugim slučajevima su Vlada i ministri koji su ovde dolazili da obrazlože zakon insistirali na roku kraćem od osam dana, iako nisu imali obrazloženje valjano, zbog koga je moguće kršiti ovu ustavnu normu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Ja bih želeo da iskoristim ovu priliku da  se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi vezano za ovaj zakon i mislim da ovog puta, posle dugo godina, uređujemo ovu pravnu materiju na jedan pravi način.
Da li je ovo trebalo možda da bude i brže, verovatno jeste, ali kada nešto uređujete prvi put posle 20 godina, onda možete, naravno, da se suočite i sa mogućnostima i nemogućnostima privremenog sistema da isprati sve ono što zakoni predviđaju. Potrebno je naravno da budemo još i brži i efikasniji, na tome ćemo raditi.
Što se tiče kršenja Ustava, naravno da nema govora o kršenju Ustava zato što je sam Ustav predvideo da Narodna skupština može da odredi mogućnost da zakoni i drugi propisi stupaju na snagu kraćem od onog koji je propisan u tim aktima.
Ukoliko Narodna skupština posebno tako odluči i naravno o tome ne odlučuje Vlada niti ministarstvo, mi samo predlažemo, Narodna skupština to može svaki put da odbije ili svaki put da uvaži, to zavisi od poslanika Narodne skupštine, a naravno da nekada zaista postoje naročiti opravdani razlozi da se tako dogodi, pre svega zbog mogućnosti da ne uđemo u retroaktivnost, odnosno da zakone ne primenjujemo u roku kada su predviđeni. Tako da, ili da recimo njihovim neusvajanjem nastavimo u neke nesagledive pravne posledice ili ekonomske posledice po Republiku Srbiju i njene građane.
U svakom slučaju. Želim da vam se zahvalim na saradnji koju smo imali i u danu za raspravu u načelu i danas kada smo razmotrili sve ove amandmane, Vlada je prihvatila tri od devet amandmana, jednu trećinu amandmana smo prihvatili i mislim da smo time dodatno popravili ovaj zakon, a nadam se da ćemo do 2017. godine moći svi da pratimo razvoj ovog privrednog sistema, pošto je privatni sistem bezbednosti veoma važan za našu zemlju i sveukupno važan sa sistem bezbednosti.
Kao što sam razgovarao i sa nekim narodnim poslanicima u ovoj sali i naša nova nacionalna strategija unutrašnje bezbednosti, uvrstiće u svoj deo i mislim da ćemo tada imati jedan celokupan materijal koji će urediti ovu materiju u našoj zemlji. Hvala.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Pozdravljam gospodine ministre što je prihvaćen ovaj amandman da primena ovog zakona krene osmog dana od dana objavljivanja.
Međutim, ono što bih želeo da istaknem i da pozovem i da ukažem na anomaliju i na nešto što je predlagač amandmana imao priliku, da poštuje Ustav od korice do korice. Voleo bih da je predlagač amandmana u trenutku kada je to mogao da ukaže predsedniku svoje stranke, u nekom periodu do 2012. godine i predsedniku države Borisu Tadiću, da poštuje Ustav, da poštuje član 115. Ustava Srbije koji definiše nespojivost funkcija i koji kaže – Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Zašto tada nije insistirao na poštovanju ustava? Zašto smo tada imali predsednika države koji je bio predsednik na kvadrat članovima svoje stranke, a ostalima je bio samo običan predsednik,a članovima SNS uopšte nije bio predsednik, jer se na taj način ponašao i ophodio prema nama?
Zašto tada nisu tražili da se poštuje Ustav od člana do člana, od korice do korice? Ne, tada je za Borisa Tadića, za tadašnju DS ili agregatna stanja DS Ustav bio jedan tekst koji je mogao da se koriguje, koji je mogao da ima različita mišljenja i koji je mogao da se konzumira kako je Borisu Tadiću padalo na pamet.
U svakom slučaju, godinama u oba mandata koja je obavljao, kršio je Ustav, kršio je bar jedan član, a to je član 115. jer je bio i predsednik stranke i predsednik države. Prema tome, oni koji insistiraju na poštovanju Ustava, prvo moraju da krenu od svog dvorišta, prvo moraju da krenu od svojih grešaka, bar da ih priznaju, bar da se izvinu ljudima u Srbiji zato što su kršili Ustav, zato što su kršili zakone, pa teko onda nekome da spočitavaju ili da traže poštovanje drugih akata.