Hvala vama.
Hoćete li da glasamo pošto ja stvarno povredu na povredu…
(Janko Veselinović, s mesta: Ne.)
Hvala.
Povreda Poslovnika Zoran Babić. Izvolite.

Dostojanstvo Narodne skupštine, gospođo predsednice, ne bih se ponavljao ponovo članom 103. jer je i gospodin Veselinović govorio duže o povredi Poslovnika od zagarantovanih dva minuta, ali to su oni dupli aršini koji otprilike važe za neke ljude u našem društvu i ta pravila koje pokušava i gospodin Veselinović da prigrabi za sebe, da ono što važi za njega ne važi za neke druge i obrnuto.
Sa druge strane, ja sam ovde proglašen od strane gospodina Veselinovića koji nema to zvanje ni stručnu spremu potrebnu da bi ocenjivao o tome da li neko poznaje ili ne poznaje materiju, ali ono što znam, evo sa mojim skromnim znanjem, priznajem, skromnim znanjem, ni jedan jedini minut u 12 minuta koliko nas je bombardovao raznoraznim besmislicama i nije ni prvi ni poslednji put…
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je ovo?)
… ali to je više stvar o kojoj treba da se brine Boris Tadić, a otprilike i da on nagovara na takve stvari, ni jednim jedinim gestom, ni jednom jedinom rečenicom nije govorio o tački dnevnog reda, optužujući ovu Vladu koja godinu dana ima odgovornost za razliku od Borisa Tadića koji je imao 12 godina odgovornost i ništa nije drugo radio osim što je igrao basket i ništa drugo nije radio osim što je trčao maratone, kao što gospodin Veselinović ništa drugo nije radio osim što je ovde podizao ruku za razno-razne zakone koji su mu sada statistika.
Gde je sada Zakon o zabrani diskriminacija? Povučen iz procedure. Gde je Zakon o železnici o kojem je i gospodin Veselinović pričao? Povučen iz procedure. Pogledajte, za gospodina Veselinovića je ovo statistika, to je omalovažavanje dostojanstva Narodne Skupštine, ovo je život Narodne skupštine. Pogledajte ceo papir zakona, desetine i desetine zakona koje je gospodin Veselinović povukao iz procedure zato što su pisani rukom neznalice, šeprtlje i nekoga ko nije imao dobre namere prema zakonima.

Nemojte tako o poslaniku, molim vas, nemojte tako o kolegi, molim vas.
Reč ima Irena Aleksić, da se vratimo na diskusiju. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Naime, radi se o izmenama i dopunama važećeg zakona koji datira iz 2009. godine, a osnovni cilj predloženih izmena i dopuna jeste da se stvori, da se obezbedi jedna što efikasniji sistem zaštite industrijskog dizajna u našoj zemlji.
Kada je postojeći zakon, važeći zakon u pitanju, primećeno je da postoje određene manjkavosti, naročito kada je njegova praktična primena u pitanju. Zatim, primećeno je da postoje određene manjkavosti kada je terminologija u pitanju.
Naime, neke definicije su nedovoljno precizne, nedorečene, tako da samim tim kao takve ostavljaju prostora za različito tumačenje što jednostavno kada je zakon u pitanju ne sme da bude i to je prosto nedopustivo, tako da se predloženim izmenama i dopunama to menja. Znači, brišu se te neke terminološke nejasnoće, a samim tim naravno da će to rezultirati jednom efikasnijom primenom ovog zakona u praksi što naravno i jeste krajnji cilj.
Takođe, jedan od razloga za donošenje odnosno predlaganje izmena i dopuna važećeg zakona jeste to kako bi se naša zakonska regulativa uskladila sa zakonskom regulativom EU. Naime, postojeći zakon i jeste u dobroj meri usklađen sa zakonodavstvom EU, međutim, u toku pregovora pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, primećena je neophodnost da se ipak promene neke stvari kada je ovaj zakon u pitanju, što se ovim izmenama i dopunama naravno i čini i to uz puno uvažavanje svih preporuka koje je Evropska komisija imala da da.
Međutim, ono što je meni naročito privuklo pažnju i što mislim da je jako dobro u ovom zakonu jeste što se insistira na efikasnosti i to pre svega na efikasnosti sudske zaštite, što mislim da je od krucijalnog značaja.
Sada, ovim izmenama i dopunama, maksimalno se radi na tome da se na sve moguće načine zaštiti nosilac prava i to kako u postupku same tužbe, isto tako i u vremenskom periodu pre podnošenja tužbe, što je ništa manje značajno.
Takođe, ono što je novina i što bih naročito pohvalila, jeste što se dopunjuje postojeći član 66. važećeg zakona, dopunjuje se na taj način što se sada sudu omogućava da reaguje na vreme, odnosno sudu se omogućava da odredi privremenu meru i bez toga da je prethodno saslušao protivnu stranu ukoliko postoji jedna realna opasnost, jedna realna procena da će se naneti nenadoknadiva šteta nosiocu prava.
Mislim da je to sjajna stvar što se tako radi, što se preventivno deluje. Mislim da se na taj način sudu daju praktično određene ruke da reaguje efikasno, da reaguje brzo, jer bilo kakva sporost jednostavno je nedopustiva u ovim situacijama, tako da mislim da i rok koji je predložen za to, znači, da se to uradi deset dana, da sve to ide u korist da se stvori jedan zaista efikasan sistem zaštite, što će naravno podići jedan nivo pravne sigurnosti u našoj zemlji.
Takođe, ono što mislim da je dobro jeste to što će Zavod za intelektualnu svojinu preko svog Centra za edukaciju i informisanje održavati niz aktivnosti edukativnog karaktera sa jednim jedinim ciljem, znači, da pokaže kako pravilno primeniti ovaj zakon, kako bi on zaista i zaživeo u praksi, što u krajnjoj liniji i jeste cilj.
Zatim, danas su na dnevnom redu i dva predloga sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, između Vlade Republike Srbije i Vlade Makedonije u oblasti obrazovanja. I jedan i drugi sporazum smatram da su jako dobri, da su jako kvalitetni, da će svakako doprineti podizanju saradnje naših država kada je obrazovanje u pitanju na jedan viši nivo.
Kada je u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom u oblasti obrazovanja, ta saradnja je već sada na zavidnom nivou, a ovim predlogom sporazuma stvara se praktično jedan pravni okvir da se ta saradnja dodatno unapredi, dodatno razvije.
Inače, smatram da su sporazumi uvek dobra ideja, naročito kada je obrazovanje u pitanju, zato što uvek ima nešto novo da se nauči, uvek može razmenom iskustava, razmenom informacija, svega, znači, to je jedna stvar koja je živa i gde svakako, kada je obrazovanju, a naravno i druge oblasti, ali naročito kad je obrazovanje u pitanju, smatram da bi trebalo da postoji što veći broj sporazuma koji su dobri, koji su kvalitetni kao i ovi. Oni će, svakako, uvek dobiti našu podršku.
Inače, na samom kraju želela bih da istaknem da ni predlog zakona o kojem danas diskutujemo, kao ni predlozi sporazuma ne iziskuju dodatna sredstva ni za naše građane, ni za našu privredu, što nije tako nebitno, ni najmanje. Znači, dobijamo nešto što je dobro, dobijamo nešto što je kvalitetno, a da pri tom ne moramo da ulažemo dodatna sredstva, tako da smatram da tako nešto uvek treba podržati. Srpska napredna stranka će to naravno i učiniti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, na početku bih rekla samo da, kada govorimo o zakonu vezano za industrijski dizajn, negde svi zaboravljamo da je osnovni cilj donošenja zakona i zaštita autorskih prava da se uspostavi jedan red, kada govorimo o dobijanju gotovog proizvoda radi postizanja boljih konkurentskih vrednosti u privredi. Tako da, obrazovanje u ovom slučaju i zaštita autorskih prava kada govorimo o industrijskom dizajnu jednostavno ima za krajnji cilj razvoj privrednih aktivnosti. To je aspekt sa kog do sada nismo pričali.
Nismo pričali o tome da dizajn uopšte predstavlja veliki skup kreativnih aktivnosti, a da kada govorimo uopšte vezano za sam proizvod, a proizvod su i roba i usluge, sve ono što se proizvede na tržištu kapitala, suštinski onda predstavlja u užem smislu vezano za sam proizvod, a u širem smislu industrijski dizajn je već jedna vrsta multidisciplinarne vrste nauka koje su spojene danas.
Tako da, današnja tema uopšte nije za zanemarivanje, jer ona predstavlja jedan od uslova i kada pričamo o pregovorima, kada pričamo o poglavlju 7. i kroz eksploatorne i bilateralne skrininge koji su bili vezano za poglavlje 7, mi smo morali da prođemo i da se obavežemo, pogotovo kada je u pitanju industrijski dizajn, za određeni red u ovoj oblasti i verujte mi da u prošlom mandatu, kada je dolazila evropska delegacija i svi odbori Evropskog parlamenta vezano za SSP i vezano za pravila koja treba polako da uvodimo vezano za Sporazum sa Svetskom trgovinskom organizacijom, ova tema je uvek bila negde ispod svih tema.
Možda se mnogima danas to ne čini, ali jedan od uslova svih poslovnih aktivnosti biće upravo zaštita autorskih prava kod kreiranja brenda, kod kreiranja u tržišnoj utakmici, kada govorimo uopšte o privrednim aktivnostima.
Dizajn je danas jedan od sastavnih delova, a jedna od glavnih karakteristika i dimenzija kvaliteta proizvoda. Ono sa čime idete danas na tržište, kvalitet proizvoda je odraz kvaliteta organizacija, odnosno kompanija koje proizvode dati proizvod.
Prema tome, kada dolazite u situaciju da treba da izađete na tržište, vi morate da imate tačno uređen sistem i na određen način definisan industrijski dizajn i kroz robnu marku i kroz žig i kroz tržišnu utakmicu. Samim tim, zaštita konkurencije na samom tržištu može da se uspostavi samo ukoliko imate definisana autorska prava, znači, ukoliko imate i zaštićenu robnu marku.
Ono što je uslov sa kojim izlazite na tržište je i cena i rok, a cena se kreira na osnovu ponude i tražnje, tako da smo svi mi deo tog jednog tržišta i kada želimo da kupimo određeni proizvod, uvek se okrećemo ka onome ko ima određenu vrstu zaštite.
Prema tome, današnja tema i ovog zakona koji se odnosi na pravnu regulativu i autorska prava pokazuje da i mi kao kupci ćemo učestvovati u tom redu, ali oni kao proizvođači koji izlaze sa definisanim autorskim pravima za industrijski dizajn određenog proizvoda, pa i za onaj krajnji cilj, kada govorimo i o pakovanju, jednostavno učestvujemo u svemu tome.
U tom redu došli smo do toga da ćemo kroz ovaj zakonski predlog usvojiti i direktive EU, koje su propisane i 2004. i 2007. godine od strane Evropskog parlamenta. Doći ćemo u tu situaciju da ćemo usvojiti ono što ste predložili, a to su svi mehanizmi kojima ćete uspostaviti efikasnost u ovom procesu, da ćemo imati jedan jedinstveni registar po tom pitanju i da će ta transparentnost na kojoj se insistira biti mnogo veća.
Do sada nismo imali slučaj, do 2012. godine, da se uopšte u oblasti autorskih prava uvodio red, ali od 2012. godine, čini mi se, da iako ima velikih otpora i na tržištu kada pričamo o robnim markama, jer mi smo svesni toga da nečinjenjem do 2012. godine mnoge naše brendove su zaštitile mnoge druge države, mnogi drugo proizvođači. Mi smo izgubili tu tržišnu utakmicu u startu, pa tako imamo primer kada govorimo o našem srpskom kajmaku kao robnoj marci, o ajvaru. Znači, došli smo u jedan potpuno nezavidan položaj da naši privrednici ne mogu takvu vrstu robnih marki uopšte da zaštite kao svoj proizvod, kao autentičan srpski proizvod, nego moraju da se dovijaju, da na određeni način drugačije transformišu tu svoju robnu marku da bi na tržište izašli sa krajnje gotovim proizvodom za koji je poznato u svetu da smo najbolji proizvođači.
Hoću da kažem da kada pričamo uopšte o intelektualnoj svojini, o toj ideji, kod nas je to negde zanemarena tema. Jednostavno, podrazumeva se da patente i neka idejna rešenja koja naši naučnici, pa i naši pronalazači koji ne moraju da budu u statusu naučnika negde moraju da zaštite u Zavodu za intelektualnu svojinu, ali uvek negde da zaštite sa jednom vrstom zadrške iz straha da će biti na određeni način plagirani. To je ono što sada vi pokušavate da uvedete red, pokušavate da uspostavite sistem funkcionisanja u ovoj oblasti, što je isključivo vezano kao krajnji rezultat u privredi i sa čime vi kao ministar za nauku ovde pokazujete da ta simbioza između rada naučnih institucija, prosvete i danas-sutra svih privrednih aktivnosti proizvođača treba da bude čvršća i daće jednostavno neki svoj zamajac u privrednim aktivnostima otvaranja novih malih i srednjih preduzeća.
Pre svega, zahvaljujem vam se što ste danas došli i pored svih onih pritisaka, kada govorimo uopšte i o zakonima koji su ušli, pa povučeni iz procedure, što ipak radite jedan težak posao kada je u pitanju i nauka i obrazovanje.
Zahvaljujem vam se što ste došli i jednostavno pokazujete da će se ova Vlada, bez obzira na sve pritiske koji postoje u društvu, boriti sa svim izazovima koji su negde došli na naplatu posle ovih 15 godina ne činjenja mnogo toga u društvu i da će jednostavno ovaj zakon, kada krećemo od autorskih prava, sigurno biti podržan od SNS i sigurno će zaživeti sutradan i uvesti red u mnogim oblastima koje su vezane za vaš resor. Zahvaljujem vam se.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se danas nalaze tri zakona.

Prvi zakon tiče se Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i u pitanju su dva Predloga zakona na sporazume između Republike Srbije i Ruske Federacije i Republike Srbije i Republike Makedonije, a koje se odnose na priznavanje javnih isprava o stečenom obrazovanju i priznavanje stečenih zvanja.

Najpre ću se fokusirati na zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i reći ću da je, na osnovu praćenja primene implementacije ovog zakona, nadležno ministarstvo uočilo određene nedostatke i propuste i da su u cilju otklanjanja tih nedostataka i propusta, između ostalog, proizašle ove izmene i dopune zakona. Sem uočenih nedostataka koje je Ministarstvo tokom implementacije zakona primetilo, u svakom slučaju, Srbija je na putu u EU i na tom putu neophodno je usaglašavanje naše pravne regulative sa regulativom EU, a što se ovog zakona tiče konkretno sa direktivama Evropskog parlamenta iz 1998. godine i direktivom Evropskog parlamenta iz 2004. godine. Sem usklađivanja sa evropskim direktivama, ne mogu, a da ne pomenem, ove izmene i dopune zakona se odnose i na usaglašavanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakonom o obezbeđenju i izvršenju.

Ono što najpre želim da istaknem jeste da se opis industrijskog dizajna pojednostavljuje, i to je i te kako značajno, zato što se u opisu industrijskog dizajna akcenat, odnosno fokus stavlja na ono što je novitet, na ono što je novost, na ono što predstavlja individualni karakter. Znači, sem što se pojednostavljuje to pojednostavljenje i to fokusiranje novosti je i te kako značajno i kod Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, ali je vrlo važno i u sudskim postupcima, posebno u onim postupcima kada je neophodno veštačenje i sudskih veštaka i nalaz veštaka određene struke. Znači, ona je svrsishodna i u sudskoj zaštiti.

Ono što želim da istaknem, a što je novina u ovom zakonu, jeste zastupanje stranih lica pred nadležnim organima. Naime, predloženim zakonom u neravnopravni položaj su bili stavljeni naši građani i strani državljani, kada se ticalo ostvarivanja njihovih prava pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine, što svakako nije u skladu sa članom 43. Zakona o opštem upravnom postupku koji precizira da sva lica, sem onih koja su lišena poslovne sposobnosti, mogu vršiti radnje u svoje ime. U tom smislu, izmene se odnose na strance, da oni stranci koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili sedište na teritoriji Republike Srbije mogu samostalno da vrše svoje radnje pred nadležnim organima.

Takođe, želim da istaknem da je ovim zakonom i te kako unapređena efikasnost sudova. Sem efikasnosti sudova, unapređena je i pravna zaštita onih nosilaca industrijskog dizajna, pre svega, u tom smislu što im je omogućena naknada nemeaterijalne štete, i to na taj način što je sud u obavezi da ceni određene faktore koji su od presudnog značaja za utvrđivanje visine nadoknade nematerijalne štete. Na taj način se svakako olakšava rad sudskih organa.

Ono što takođe želim da istaknem, a što se odnosi na efikasnost sudstva, ali i na povećanje pravne sigurnosti nosilaca industrijskog dizajna, je svakako donošenje privremene mere. Naime, postojala su dva instituta, a to je institut obezbeđivanja dokaza koji je mogao da se sprovede bez saslušanja stranke, ali i institut privremene mere koja može da se podnese i pre podnošenja tužbe, nije bio regulisan na adekvatan način, odnosno nije bilo regulisano da može da se sprovede bez saslušanja protivne stranke. Sada je jasno i precizno određen taj rok od 10 dana, ali da ne bi došlo do zloupotrebe ovog prava, takođe, jasno i decidno je naveden rok u kom je neophodno da se podnese tužba za zaštitu ovog prava, a to je rok od 30 dana, jer u protivnom bi moglo da se desi da neki pojedinci ili grupe mogu i da zloupotrebe ovo pravo.

Ono što takođe želim da istaknem, a što je vezano za član 403. Zakona o parničnom postupku, je da je revizija u ovim predmetima moguća sve do pravnosnažnih presuda koje se donose u drugom stepenu. Na ovaj način je negde zaokružena građansko-pravna zaštita korisnika, odnosno podnosioca industrijskog dizajna.

Sporazumi koji se odnose na priznavanje stečenog obrazovanja između Republike Srbije i Ruske Federacija, u kome su taksativno navedena sva obrazovanja, sve stručne spreme, kao i stručni nazivi, o priznavanju ekvivalencije, u svakom slučaju, treba pohvaliti. To je jedan od način proširenja i poboljšanja naše saradnje na vaspitno-obrazovnom planu, a takođe ovi sporazumi su i jedan dobar pravni okvir za dalju institucionalizaciju i dalje povezivanje naših zemalja i sa Makedonijom i sa Ruskom federacijom u cilju unapređenja znanja, stečenih znanja i zvanja.

Srpska napredna stranka u danu za glasanje će podržati sve navedene zakone. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas set zakona. Trudiću se da zaista kratko govorim o Sporazumu, odnosno o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava, o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
Na početku bih želeo da kažem da je samu inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma pokrenula ruska strana još 2009. godine, a da je sam Sporazum potpisan 10. aprila 2013. godine. Naravno, to je Sporazum između dve prijateljske zemlje. Postojala je obostrana želja da se u oblasti obrazovanja postigne puna saradnja i da se poštuju međunarodne norme i principi priznavanja isprava o stečenom obrazovanju.
Sam Sporazum sadrži 10 članova i ono što je bitno ću istaći u par rečenica. Pre svega, diplome koje su stečene u Republici Srbiji i diplome koje su stečene u Ruskoj Federaciji daju pravo onima koji ih poseduju da upišu visokoškolske ustanove u Srbiji, odnosno Ruskoj Federaciji, naravno, odgovarajućeg profila i da se ovo odnosi na sve nivoe obrazovanja.
Treba reći da oni koji žele da se upišu u visokoškolsku ustanovu moraju da ispune uslov za sam upis u obrazovnu ustanovu, a ako žele da se bave profesionalnom delatnošću, moraju da ispunjavaju uslove koje propisuje zakonodavstvo primajuće strane.
Iz ovog sporazuma treba još izdvojiti članove 3. i 7. Naime, značajno je da diploma o završenim strukovnim studijama, o čemu govori član 3. ovog Sporazuma koja se izdaje u Republici Srbiji i diploma o srednjem stručnom obrazovanju su u Ruskoj Federaciji ekvivalentne. Zatim diploma o stečenom naučnom zvanju doktora nauka u Republici Srbiji, odnosno doktora umetnosti ekvivalentna je diplomi kandidata nauka u Ruskoj Federaciji.
Na kraju bih rekao da realizacija svih aktivnosti koje su u vezi sa ovim predlogom zakona i ovim Sporazumom, nadam se da ćemo ga u danu za glasanje i potvrditi i izglasati, kao i ove ostale zakone koji su na dnevnom redu, neće proizvesti nikakve negativne efekte na budžet Republike Srbije. Hvala.