Hvala, predsedavajući.
Bilo je, u par navrata, poređenja sporazuma sa Republikom Makedonijom i problema priznavanja diploma sa Kosova i Metohije. Te dve stvari nisu u, ne u direktnoj vezi, već zapravo, vezi. Razlog zašto ovoga puta reagujem je zato što ne možemo da dopustimo da se sa omalovažavanjem govori o obrazovnom sistemu nama susedne zemlje. Ta metafora sa turističkim turama i sa sticanjem diploma u Makedoniji prosto nije nešto što priliči ovom domu i zato bih molio da se sa malo više uvažavanja ophodimo prema zemlji sa kojom smo upravo potpisali Sporazum o priznavanju diploma.
Kada je u pitanju priznavanje diploma sa Kosova i Metohije, taj proces je bio jednostavniji dok je Evropska asocijacija univerziteta imala svoju kancelariju u Prištini. Sada je ta situacija drugačija. Da li su materijalni razlozi u pitanju ili ne, svejedno, mi ćemo morati da pojednostavimo tu proceduru i da predložimo drugi način rešavanja. Svejedno. Sva priznavanja diploma za potrebe rada će raditi ENIK/NARIK centar koji je osnovan i koji će u punom kapacitetu početi da radi od prvog oktobra. ENIK/NARIK centar bi mogao da radi u ovom trenutku, ali smatramo da je mnogo važnije da sada zaposleni u Ministarstvu prođu adekvatnu obuku i da se arhive prethodnog priznavanja diploma sa univerziteta presele u Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja, kako bismo mogli kompetentno i brzo da govorimo o svim zahtevima za priznavanje diploma radi zapošljavanja.
Ono što nam je svakako u interesu, mislim, da pokažemo kako brzo i efikasno rešavamo probleme priznavanja, naročito sa susednim zemljama, i potrudićemo se da tome damo poseban značaj, a naročito u prvim nedeljama kada ENIK/NARIK centar bude radio u punom kapacitetu. Još jednom, ponavljam, to će biti 1. oktobra, i to tačno 1. oktobra ove godine.
Što se tiče Zakona o industrijskom dizajnu i načelne rasprave, drago mi je da je i to došlo na dnevni red. Vidim da se više puta ponavlja i pominje usklađenost sa moralom. Ta usklađenost sa moralom jeste svakako veoma važna tema, ali se pominje samo u jednom članu zakona. Ja pozivam narodne poslanike, ukoliko smatraju da ovo nije rešeno na dovoljno dobar način, da predlože amandman. To je samo jedan član zakona. Mi smo vrlo radi da, ukoliko postoji bolja formulacija, a opet i usklađenost sa evropskim direktivama, da je usvojimo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Verbiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Nije u sali.
Potom ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Takođe nije u sali.
Reč ima dr Vladimir Orlić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS. Izvolite. Vi ste se javili za repliku? (Da.) Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, kao reakcija na reči koje smo čuli od strane govornika po redosledu prijavljenih koji je govorio pre ovih ukazivanja na povrede Poslovnika, koji je potpuno neprimereno pomenuo SNS, njene narodne poslanike i kako je kazao – brojno stanje i njihovo interesovanje za učešće u današnjoj raspravi. Potpuno neprimereno. Pa, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi surove matematike. Podsetio bih da je ukupan broj narodnih poslanika SNS koji su ušli u ovu Narodnu skupštinu osam do devet puta veći od ukupnog broja narodnih poslanika poslaničke grupe kojoj pripada cenjeni gospodin, a ukoliko pogleda broj narodnih poslanika svoje poslaničke grupe prisutnih u sali sada i pogleda naš broj ovde, ima nas, brat bratu, 25 puta više nego njih. Čim prvi od njih izađe napolje biće nas 50 puta više. Toliko o odnosu prema ovom mestu ovde.
O učešću u radu najviše govori ono što je on sam rekao posle. Dakle, naša nepažnja, kako može da se izmeri? Time što smo mi dali odgovore na sve ono što je on upravo ponovio, što smo čuli u prvom delu sednice, a mi odgovarali, a što on, naravno, ne zna, pošto nije ni bio tu, niti ga je interesovalo da sazna, niti verujem da uopšte želi da razume. Ne znam šta uopšte želi, da sam sebe sokoli ovakvim nastupima i pokušajem da se bude provokativan? Drugo, komentarom da ministar nije rekao ni reč ni o jednom zakonu. Gde je bio narodni poslanik kada je počinjala ova sednica?
Mislim da je, dame i gospodo narodni poslanici, Duško Radović rekao one reči – poruka za one koji hoće da promene svet, neka promene prvo sijalicu u stanu. Dakle, da počnemo prvo od sebe, pa cenjeni kolega da pogleda prvo svoju poslaničku grupu, ali što je još mnogo, mnogo važnije - sebe lično. Najlošije što se desilo danas je on lično. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orlić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Imate minut i 40 sekundi. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani gosti, narodni poslanici, poštovani građani, danas razgovaramo o četiri tačke dnevnog reda, od predloženih šest koje smo dobili. Znači, Predlog zakona o odbrani od grada je skinuta sa dnevnog reda, Predlog zakona o udžbenicima takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, ne bih o tome pričao. Moje kolege su dosta toga rekle. U zavisnosti od prihvatanja naših amandmana će biti naše određivanje, gospodine ministre, da li ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i evidenciji javnih isprava o stručnom obrazovanju i naučnim nazivima mislim da nije sporan i da ćete tu verovatno dobiti podršku naše poslaničke grupe.
Ali, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju javnih isprava itd, pošto nemam mnogo vremena, vi ste pokušali nešto da objasnite, ili ja to nisam razumeo ili vi niste dobro objasnili. Pitanje je bilo prosto. Mi trenutno ne priznajemo diplome, koliko sam ja vas razumeo, koje dolaze sa prištinskog univerziteta. Mislim da sam upravu, zbog toga što nemamo odgovarajuću kancelariju koja treba da potvrdi verodostojnost verovatno akademskog zvanja i isprava, šta god vi koristite kod priznavanja tih diploma. Makedonija priznaje diplome prištinskog univerziteta i pitanje je bilo da li ćemo priznavati priznate diplome kosovskog univerziteta u Makedoniji, u Skoplju?

Vreme.

Hoćemo li priznati ili nećemo priznati, ili ćemo se ograditi? Ako ćemo, ja se izvinjavam, predsedavajući, vrlo je bitno, ako ćemo se ograditi, zašto to ne ugradite u sporazum, da se diplome sa Prištine ne priznaju dok se ne usklade programi…

Zahvaljujem, gospodine Bradiću.     
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov. Imate pet minuta i 38 sekundi. Ne želite. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Ne želite.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite. On je kao poslednji prijavljeni govornik. Izvolite, gospodine Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo danas kritike na račun ovih zakon, na račun gospodina ministra posebno, predstavnika jednog Demokratske stranke. Gospodine ministre Verbiću, seli ste u ministarsku fotelju u najteže vreme, vreme u kojem vaspitno-obrazovni proces ste zatekli pun etatizacije, politizacije, birokratizacije, antipedagogizacije, komercijalizacije, sorošizacije, testomanije, kvazireformatorstvo, široko polje korupcije, neefikasnost, loši i skupi udžbenici. Upravo ste tu seli, a vama prigovaraju oni čiji su ministri doveli vaspitno-obrazovni sistem u situaciju u kojoj se nalazimo. Toliko o tome.
Poštovani narodni poslanici, samo ću reći nešto o zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava i o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
Pre toga, dozvolite, gospodine ministre, da vam kažem da i ovaj zakon, upozoravam i gospodu narodne poslanike a i srpsku javnost, ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima, u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.
Naravno, da ne zaboravimo, gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkvalitetniji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlade, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije prote Mateje Nenadovića, 1805. godine, do danas. Iliti, ekspoze je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkonkretniji od svih u modernoj istoriji Srbije. Na stranici 48 spomenutog ekspozea, pored predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je rekao, citiram: „Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom, a ne bi bilo ni moralno.“.
Ovaj predlog zakona je u obostranom interesu dve prijateljske i bratske zemlje. To prijateljstvo, poštovani narodni poslanici, je građeno na istorijskim, kulturnim i duhovnim vezama. Reći ću nešto kratko o tome, da bi mogli shvatiti zbog čega je jako bitan ovaj zakon i zašto predlažem da ga usvojimo jednoglasno, i pozicija i opozicija.
Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetni trag, dajući veliki doprinos razvoju srpske nauke, srpskog univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, ako hoćete, i stripa. Kralj Aleksandar I Karađorđević smatran je prijateljem Rusa. Upravo uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave, otvoren je 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. Da vas podsetim, poštovana gospodo narodni poslanici, u svetu postoje 64 ruska doma, ali samo je beogradski namenjen druženju Srba i Rusa. Neke najlepše zgrade, ako hoćete i kuće, u Beogradu projektovale su upravo ruske arhitekte.
Do 1925. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca funkcionisalo je 17 ruskih škola. Srbi i Rusi kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Ponavljam još jednom – Srbi i Rusi kao dva naroda nikada nisu bili u ratnom sukobu. Naprotiv, mnogi Srbi preteći i prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji, Novaju Serbiju i Slaveno Serbsku Republiku.
Nadalje, Rusija je bila jedina spoljni politički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, dakle u toku Karađorđeva ustanka. Poštovani narodni poslanici, Petar drugi Petrović Njegoš upućen amanetom Petra Cetinjskog – mol se Boga i drži se Rusije, je 6.3.1833. godine u Sankt Petersburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda.
U srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega 1.000 oficira. U balkanskim ratovima Rusi su u srpskim redovima dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24.7.1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikola drugog Romanova, koji je 27.7.1914. godine šalje čuveni odgovor, citiram – Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju. Završen citat.
Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva preko 26 miliona života Rusa dalo je život i oslobođenje od fašizma i ugradili su svoje živote u temelje slobode, a svaki treći, odnosno četvrti Srbin isto je ugradio u temelje slobode, a za slobodu Beograda dalo je 1.000 života Rusa. Mi i Rusi smo narodi istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma, jezika i to nas povezuje.
Gospodo narodni poslanici, čuveni Dositej Obradović je bio izvor pokušaja da se preokrene duhovni život srpskog naroda u jednom srednjeevropskom, prozapadnom pravcu. Dositej je prosvetitelj, on je zapadnjak, govori nekoliko jezika. On se divi engleskoj kulturi, on tvrdi da su Engleskinje najbolje žene na svetu, a čim je prešao Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je bio, kako znate sklon Austriji, rekao mu je, citiram – okreći se Rusiji. Završen citat.
Poštovani narodni poslanici, da bi shvatili ovaj sporazum, pozadinu, moram da vam kažem da je ono što vi znate Rusija velika zemlja. Velika je ruska kultura, nauka, književnost, veliko je rusko obrazovanje. Srbija je mala zemlja, ali ima veliku kulturu, veliku književnost, veliku nauku i obrazovanje. One se prožimaju, nadopunjuju. Kolika je zaista ruska kultura i rusko obrazovanje i književnost velika, neka vam ilustruju ove reči koje ću sada izgovoriti. Ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo, svet bi potamneo. Ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika, svet bi ogluveo. Ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost, svet bi zanemeo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Srbija treba da usvoji ovaj zakon o potvrđivanju i mi narodni poslanici, Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rusije o uzajamnom priznavanju ekvivalencije javnih isprava i o stečenom obrazovanju i u naučnim nazivima, jer će od toga najviše imati koristi dva bratska naroda, dve države i dve intelektualne elite.
Zato vas dame i gospodo narodni poslanici pozivam, posebno vas iz opozicionih klupa da glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na taj način doprineti afirmaciji međusobnih prijateljskih odnosa između Rusije i Srbije, a kao bivši režim niste to činili na zavidnoj razini, a govoreći o toj zemlji u ovim klupama, u ovoj Narodnoj skupštini, da su bivši poslanici sarađivali sa guberijom. Ujedno ćete pridoneti na taj način modernizaciji Srbije koja dobro sarađuje i sa istokom, i sa zapadom i sa severom i sa jugom i za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije.
Na kraju, gospodine ministre, nisu u pravu oni koji su pokušali danas da vas kritikuju. Zato prvo, što ste vi uveli red u inspekcije, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, uveli red među načelnike školskih uprava, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine ministre Verbiću, uveli sistematizaciju radnih mesta u vašem Ministarstvu, a prethodna četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, sprečili birokratizaciju jednim delom korupciju u visokom obrazovanju oličenu skoro u nasilnom htenju trećeg mandata dekana, a vi ste to ipak sprečili. I, gospodine ministre Verbiću, pripremili ste izuzetnu raspravu o Zakonu o udžbenicima, temeljitu sa svim subjektima i nadam se da ćemo uskoro ga razmatrati u ovoj Skupštini i da će to biti velika brana korupciji u vaspitanju i obrazovanju.
Na koncu, moram da kažem ovu rečenicu, vašom zaslugom gospodine ministre, a i ovom Skupštinom i gospođom predsednicom, i predsedavajućim, osigurali ste zakonsko formirani Nacionalni savet za visoko obrazovanje, jer prethodnici to nisu učinili, jer su se u nacionalnim savetima, a to vi dobro znate, nalazili oni koji po zakonu zaista nisu smeli.
Na koncu, osigurali ste zakonskom procedurom transparentnost studiranja i odbranu doktorskih studija, što zaista prethodna četiri ministra nisu hteli. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem poslaniče.
Na listama više nema prijavljenih.
Da li se neko javlja po članu 96. Poslovnika?
Reč ima dr Vladimir Orlić.