…da bilo koji zakon koji nam predlažete nije urađen pod pritiskom i da ga predlažete svojom voljom i stojeći iza njega? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja od ovlašćenih predstavnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i dva sporazuma, odnosno dva zakona o potvrđivanju sporazuma u oblasti obrazovanja, to su bilateralni sporazumi Republike Srbije koje je potpisala sa Ruskom federacijom, odnosno sa Republikom Makedonijom o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
Na početku ću reći da će Poslanička grupa SPS glasati za sva tri zakona. Kada je reč o Zakonu o zaštiti industrijskog dizajna, odnosno izmenama ovog zakona, važno je istaći da predviđena rešenja prvenstveno imaju za cilj da se usklade sa pravilima koja važe u EU i da otklone izvesne uočene nedostatke koji su za posledicu imali različito tumačenje i primenu zakona.
Mada su u pitanju izmene terminološke prirode, one treba da omoguće preciznije tumačenje i efikasniju primenu važećeg zakona. Činjenica je da, kao i kod zaštite intelektualne svojine u celini, tako i kod industrijskog dizajna, dolazi do problema u primeni Zakona o zaštiti autorskih prava. Zato se ovim zakonom vrše izmene i dopune u onom delu koji se upravo odnosi na građansko-pravnu zaštitu, sa ciljem uspostavljanja efikasnog sistema pravne zaštite industrijskog dizajna kao dela nacionalnog sistema zaštite prava intelektualne svojine.
Izmenama zakona preciznije se u tom smislu definiše proizvod koji je predmet zaštite industrijskog dizajna. Naime, ovom izmenom u definiciju proizvoda, pored delova koji su namenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakovanja proizvoda, grafičkih simbola i tipografskih znakova, dodaje se i ukupni vizuelni identitet proizvoda. Inače, izmenom zakona se propisuju i periodi za koje se, uz plaćanje propisane takse, vrši produženje važenje zaštite, a periodi su od po pet godina u ukupnom trajanju od 25 godina, koliko može da bude zaštićeni industrijski dizajn.
Značajno je da se izmenama zakona propisuje ko može zastupati strana lica u postupku pred nadležnim organom. Zakon propisuje da strano fizičko ili pravno lice koje nema prebivalište ili sedište u Republici Srbiji u postupku pred nadležnim organom mora imenovati zastupnika iz reda lica upisanih u registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaćeg advokata. Drugim rečima, ukoliko strano lice ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije ono neće biti u obavezi da imenuje zastupnika.
Zatim, izmenama i dopunama zakona se definiše maksimalan broj industrijskog dizajna za koje se može tražiti zaštita i definiše višestruka prijava za priznanje industrijskog dizajna, što do sada nije postojalo. Zakonom se
pojednostavljuje procedura prijavljivanja za priznavanje industrijskog dizajna. Naime opisi industrijskog dizajna za prijavu odnosiće se isključivo na one elemente industrijskog dizajna koji ga čine novim, a ne na sve elemente industrijskog dizajna, kako proizilazi iz važeće odredbe. Na taj način podnošenje prijave za priznanje industrijskog dizajna biće znatno olakšano, budući da je dosadašnja odredba zahtevala sastavljanje veoma obimnih i često teško razumljivih opisa.
Sledeće, izmenama je uređena sadržina prikaza industrijskog dizajna. Prikaz mora biti tako izrađen da se jasno vidi kako spoljašnji izgled predmeta zaštite, kao i njegovih delova koji se vide stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe. Dobro je rešenje što prethodno registrovanje industrijskog dizajna na nacionalnom nivou, tj. u Republici Srbiji nije preduslov za njegovo međunarodno registrovanje.
Zakon uređuje i obim prava na industrijski dizajn. Obim prava je važno definisati iz razloga što se priznavanjem industrijskog dizajna njegovom titularu dodeljuje monopolsko pravo iz koga proizilazi sadržina prava u smislu ovlašćenja da svoje pravo istakne prema trećim licima. Istovremeno, sa druge strane, izmenama zakona se propisuje i ograničavanje prava nosioca prava na industrijski dizajn u odnosu na radnje učinjene u privatne svrhe, a ne samo u ne komercijalne, kako važeća odredba određuje. Činjenica da je neka radnja izvršena u ne komercijalne svrhe ne znači nužno da je izvršena u privatne svrhe, jer je moguće na primer da treće lice iskorišćava zaštićeni industrijski dizajn tako što izrađuje proizvod prema zaštićenom industrijskom dizajnu i ustupa ga bez naknade trećim licima ili ga čini dostupnim javnosti na bilo koji drugi način koji nema komercijalnu svrhu.
Na kraju, izmenama zakona se propisuju obavezne procedure o ulasku Republike Srbije u EU. Na primer, propisuje se da će se do dana prijema Republike Srbije u EU odredba ovog zakona koja se odnosi na dostupnost javnosti industrijskog dizajna primenjivati i u slučaju kada u standardnim tokovima poslovanja nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast na teritoriji država članica EU ili evropskog ekonomskog prostora saznaju za otkrivanje industrijskog dizajna.
U celini posmatrano, ove izmene Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna predstavljaju i preciznije definisanje nekih instituta i procedura i nužno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.
Kada je reč o bilateralnim sporazumima koje Narodna skupština treba da ratifikuje, odnosno da potvrdi, smatram da je vredno istaći njihov značaj.
Republika Srbija ima veoma razvijenu bilateralnu, političku, privrednu i kulturnu saradnju sa Ruskom Federacijom, sa kojom uostalom imamo vekovno prijateljstvo, odnose i saradnju. Sa Rusijom do sada imao potpisan veliki broj bilateralnih sporazuma, počev od Sporazuma o slobodnoj trgovini, potpisanim avgusta 2000. godine, kojim su proizvodi iz Srbije oslobođeni carine kada su namenjeni tržištu Rusije.
Samo u vreme kada je premijer bio Ivica Dačić, sa Ruskom Federacijom je potpisan veliki broj bilateralnih sporazuma, među kojima posebno ističem Sporazum o osnivanju Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu. Samo tokom jednog boravka premijera Dačića u Moskvi 2013. godine, potpisano je sedam bilateralnih sporazuma, kao što su Sporazum o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja, Sporazum o statusu vojnih memorijala na teritoriji obe države, Sporazum o trgovinsko-ekonomskoj saradnji, Sporazum o razmeni statističkih podataka o spoljno-trgovinskoj razmeni, Sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede i Sporazum o saradnji carinskih službi.
Među tada potpisanim sporazumima nalazi se i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima. Interesantno je da se istakne da je inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma pokrenula ruska strana 2009. godine. Valja istaći i da se višedecenijska saradnja Republike Srbije sa Ruskom Federacijom u oblasti prosvete i nauke može oceniti kao veoma uspešna, kako u pogledu obima, tako i u pogledu kvaliteta, tako da potvrđivanje ovog sporazuma dodatno obezbeđuje pravni okvir za institucionalni nastavak i unapređenje te saradnje.
Sporazumom se potvrđuje želja obe strane za daljim razvijanjem i podsticanjem bilateralne saradnje u oblasti obrazovanja, koja se podiže na nivo uzajamnog priznavanja i ekvivalenciju javnih isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima koji se izdaju u Republici Srbiji i Ruskoj Federaciji. Sporazumom su precizirani konkretni oblici saradnje i načini na koje će se ona ostvariti. Uzajamno će se priznavati diplome o stečenom obrazovanju na svim nivoima, od osnovnog do visokog, uključujući i doktorske studije. Izdavanje ekvivalentnih javnih isprava od strane nadležnih institucija omogućiće i jednoj i drugoj strani lakšu razmenu zapošljavanja stručnjaka, odnosno dovršetak školovanja posle svakog stečenog nivoa obrazovanja u jednoj ili drugoj državi potpisnici.
Ovaj sporazum sa Ruskom Federacijom samo je još jedan oblik bilateralne saradnje sa ovom prijateljskom zemljom, koja je naš prijatelj, ali i veliki značajni privredni partner, kako na polju energetike, tako i u oblasti poljoprivrede, građevinarstva, a svakako i u oblasti kulture, nauke i obrazovanja. Takođe, želim da napomenem da je ovaj sporazum, 10. aprila 2013. godine, u Moskvi, u ime Vlade Republike Srbije, potpisao tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić.
Drugi Sporazum o uzajamnom priznavanju javnih isprava o stečenom obrazovanju i stručnim akademskim i naučnim nazivima, o kojem danas raspravljamo, jeste sporazum potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije. Inicijativu za zaključivanje ovog sporazuma, kojim se obezbeđuje pravni osnov za uzajamno priznavanje javnih isprava o stečenom obrazovanju i stručnim akademskim i naučnim nazivima, pokrenula je makedonska strana 2010. godine.
Sporazumom se potvrđuje želja dve strane za razvijanjem bilateralnih odnosa u oblasti obrazovanja i nauke, saglasno Lisabonskoj konvenciji iz 1997. godine o priznavanju kvalifikacija koje se odnose na visoko obrazovanje u regionu Evrope. Činjenica je da naše dve, inače susedne države, imaju obostrani interes za uređivanjem pitanja uzajamnog priznavanja javnih isprava o stečenom obrazovanju i o stručnim akademskim i naučnim nazivima, a pre svega zbog značajne usmerenosti jednih na druge i zbog olakšavanja obrazovanja građanima jedne od potpisnica na teritoriji druge zemlje potpisnice. Implementacija ovog sporazuma treba da doprinese i jednostavnijim procedurama kod zapošljavanja lica sa priznatim diplomama u zemljama potpisnicama.
Oba ova sporazuma predstavljaju značajne oblike bilateralne saradnje Republike Srbije i Ruske Federacije, odnosno Republike Makedonije, i odraziće se u krajnjoj liniji na poboljšanje ukupnih političkih i privrednih odnosa, koje Srbija neguje i nastoji da još više unapredi. Ovo su još dva primera o takvom kursu Republike Srbije, koja ima na opštem planu kada je reč o saradnji Republike Srbije na širem prostoru sa svim ostalim zemljama u okruženju i šire.
Na kraju, poštovani ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ističem još jedanput da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati za sva tri zakona koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Mihajlović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Srpske napredne stranke, dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske napredne stranke izražavam podršku rešenjima koja se nalaze na dnevnom redu danas, kako predloženim rešenjima za zakonsko potvrđivanje Sporazuma o uzajamnom priznavanju javnih isprava o stečenom obrazovanju, tako i o akademskim i naučnim nazivima sa Republikom Makedonijom i sa Ruskom Federacijom, koje svakako smatram dobrim i korisnim u tom smislu.
Još jednom podvlačim podršku naše poslaničke grupe i svakako ne mogu da se složim sa nekim čudnim ocenama koje smo bili u prilici da čujemo danas, da u nekom od ovih sporazuma postoji nešto do te mere sporno da se čak koristio i termin „sramota“. Naprotiv, ništa takvo ovde se ne nalazi. Čak napominjem da je jako dobro i za svaku pohvalu to što nam je posredstvom Ministarstva ovakav predlog stigao iz Moskve i pridružujem se pozivima da ovakve sporazume imamo sa što je moguće većim brojem zemalja sveta.
Izražavam podršku i predloženim izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, zakona koji je predlagač u pratećem obrazloženju okarakterisao kao pre svega tehničko rešenje, zato što je uglavnom orijentisan na terminološko usklađivanje postojećeg zakona. Međutim, ovo je zakon koji smatram i važnijim od ove ocene, pre svega u tom smislu što se odnosi na uspostavljanje novih standarda koji su ustanovljeni direktivama Evropskog parlamenta i verujem da predstavlja svojevrstan zaključak nakon procesa skrininga, a po pitanju pregovaračkog poglavlja sedam, koje se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine. Dakle, u tom kontekstu pozdravljam ustanovljenu praksu da izvlačimo dobre zaključke iz ovakvih procesa i uspostavljamo najbolje moguće standarde kroz deo ovog našeg ustanovljenog evropskog puta.
Takođe, podvlačim važnost predloženog zakona i utoliko što omogućava preciznija tumačenja i efikasniju primenu zakona po usvajanju predloženih izmena i dopuna, daje okvir za bolju unapređenju pravnu zaštiti upravo kroz efikasniju zaštitu industrijskog dizajna partikularno, zatim, kroz dodatno unapređeno rešenje pitanja dostupnosti javnosti, utoliko što se sada po ovom pitanju, a u navedenom kontekstu tretiraju poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast, što je za praksu važno, što se otklanjaju postojeće pravne praznine, što je takođe za praksu važno, i što se lokalizuje analiza ove pojave. Dakle, pitanje dostupnosti javnosti na teritoriji Republike Srbije. Takođe, to je još jedno pitanje koje je važno za praktičnu primenu.
Dalje, pozdravljam to što se pojednostavljuje postupak priznanja prilikom analize industrijskog dizajna, što se olakšava sastavljanje prijava, veoma važno za subjekte koji su zainteresovani, koji pristupaju ovim prijavama i zaštiti prava u navedenom smislu. Dodatno uređeni su i obim i sadržina prava na industrijski dizajn. Sva predložena rešenja ustanovljena su u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, konsultovana su predložena rešenja, komentari, sugestije koje su stigle sa te strane, ali i svi zainteresovani akteri u Republici Srbiji, što je, verujem, složićemo se, samo isključivo za svaku pohvalu. Niti jedno od predloženih rešenja ne podrazumeva nove troškove, bilo za građane, bilo za privredu u Republici Srbiji. Naprotiv, kroz uspostavljanje nove stabilnosti, jačanje sigurnosti indirektno podstiče razvoj slobodnog tržišta.
Osvrnuću se na samom kraju i na par komentara koje smo bili u prilici da čujemo danas od uvaženih kolega ovlašćenih predstavnika drugih poslaničkih grupa. Neću se, svakako, obazirati na pokušaje da se raspravlja o zakonu koji se uopšte ne nalazi na dnevnom redu, niti to smatram prikladnim, niti bih mogao da to podržim na bilo koji način, kao ni pokušaj da se komentariše pitanje uzajamnog priznavanja javnih isprava, o kakvima je danas reč, ali u širem kontekstu kakvima, koje se ne odnose na druge države, do, kao što smo i rekli, Republiku Makedoniju i Rusku Federaciju. Više je nego jasno da je ponajmanje u vezi sa ovim pitanjem mogućnost da se raspravlja ovakva vrsta uzajamnog priznavanja, kada je reč o delu Republike Srbije i onim institucijama, pretpostavljam, visokog obrazovanja, da je na tome bio akcenat, koje ne funkcionišu u skladu sa sistemom o kome se stara Ministarstvo Republike Srbije po najmanje.
Dalje, da postoje potrebe da se izvrše određene tehničke korekcije i da su u skladu sa tim predloženi određeni amandmani, sa tim se slažem i verujem da će biti prostora da se utvrdi da zaista neke stvari koje predstavljaju čisto tehnička pitanja treba rešiti.
Pokušaj da se pitanje sudske zaštite, kada je reč o autorstvu, proširi na neke druge teme, konkretno, mislim da je bilo reči i o naučnim radovima, smatram interesantnim pokušajem, ali nažalost potpuno bezuspešnim pokušajem, samo žalim što kolege uglavnom koje su imale određene zamerke trenutno nisu u sali, ali verujem da će konsultovati snimak, pa u skladu sa tim, pozivam da se proanalizira pitanje nadležnosti sudova, kada je reč o autorstvu bilo koje vrste. Mislim da su razlike više nego očigledne i svima jasne, da se ne bavimo jeftinom politikom po ovakvim pitanjima.
Da sadržaje međudržavnih sporazuma ne možemo da menjamo, svakako je svima jasno, pa i onome ko je tako nešto pokušao da bar figurativno stavi kao jednu od tema danas, uostalom, takvu vrstu zaključka je izneo i sam. Ali, čisto za slučaj da neko nije razumeo stvari koje smo bili u prilici da čujemo juče na sednici nadležnog skupštinskog odbora, dosta pitanja o kojima je bilo reči danas bila su postavljena još juče. Na samom odboru na svako pitanje obezbeđen je adekvatan direktan i nedvosmislen odgovor. Pa, konkretno, po pitanju Sporazuma sa Republikom Makedonijom koji je na dnevnom redu i mogućnosti da se posredno izvrši priznavanje nekih isprava koje ne bi bile priznate na drugi način, takva opasnost, dame i gospodo, pod znacima navoda svakako rečena je opasnost, apsolutno ne postoji. Upućujem na član 2. Sporazuma, kojim je crno na belo utvrđeno da se sve vrši u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom potpisnika.
Što se tiče pitanja javnog poretka i morala člana 8. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, i o tome smo razgovarali juče, pa još jednom da podsetim, možda je taj dan juče bio previše dugo za neke uvažene kolege. Mogućnosti da se pronađu primeri, nažalost, ograničava samo naša mašta. Kada je reč o javnom poretku i moralu, bukvalno samo mašta može da postavi granicu kako se sve mogu uvrediti lična osećanja npr. verska osećanja, npr. nacionalna osećanja, ali bilo šta što se smatra standardom, u skladu sa stepenom civilizacije koji smo do sada dostigli. Sve to se adekvatno sankcioniše upravo kroz ovu odredbu, da se štiti i javni poredak, ali i moralna norma.
Na samom kraju, zahvalio bih uvaženim koleginicama i kolegama koji su izrazili podršku ovim zakonskim rešenjima, podršku koju od strane SNS naglašavam još jednom i izrazio blago žaljenje što smo uopšte čuli reči da će od strane jedne poslaničke grupe ova podrška biti uslovljena usvajanjem njihovih amandmana. Verujem da će cenjene kolege pronaći da stoji tvrdnja da nije neophodno da svi amandmani koji su podneli budu prihvaćeni da bi i oni mogli da konstatuju da su zadovoljni ostvarenim rezultatom. Kažem to pre svega zbog jednog od amandmana koji se odnosi na jedan pokušaj koji već dugo u našoj praksi u ovoj sali smatramo potpuno suvišnim, a to je da se dodatno ustanovljava tamo u nekim završnim odredbama dodatna kontrola efekata koji se postižu sprovođenjem zakona, a već smo se u mnogo prilika do sada saglasili, verujem, da postoje i drugi načini, načini koji su već ustanovljeni, da se takva vrsta kontrole, ako ništa drugo bar adekvatna informacija o postignutim efektima i postigne.
Ne treba insistirati na tome da i ovo bude usvojeno, da bismo, verujem, svi zajedno podržali dobra rešenja, rešenja za koja ćemo zaključiti da su na korist društva. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim članove Kluba mladih iz Zemuna, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a neka se pripremi narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
Gospođa Zlata Đerić nije u sali.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite. Prijavite se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, koji je na putu za Skupštinu izgubio jedan zakon, ali dešava se, tako da danas nećemo, iako mi je bila želja, iako je to verovatno bila i vaša želja, da pričamo o Zakonu o udžbenicima jer ste sami zaključili da je toliko loš, da ga čak ni amandmani ne mogu popraviti.
Zbog toga ćemo raspravljati vrlo rado o preostala tri predloga. Jedan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i dva sporazuma o međusobnom priznavanju diploma.
Svakako da će naša poslanička grupa, kao i uvek do sada, podržati međudržavne sporazume koji omogućavaju bolju pokretljivost ljudi od znanja i koji omogućavaju da završen fakultet u jednoj zemlji bude na adekvatan način i kroz jednostavniju proceduru nego što je bilo u ranijem periodu priznat i kod nas, odnosno u zemlji sapotpisnici, da tako kažemo. U tom delu bićemo konstruktivni, kao i uvek do sada.
Međutim, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, tu imamo niz pitanja, ministre Verbiću, za vas. Naime, vi ste čovek, tako ste predstavljeni kada vas je Aleksandar Vučić, kao mandatar, predstavio za ministra, čovek iz nauke. Trebalo bi da vam je poznato šta znači intelektualna svojina i da to nije neka virtuelna svojina, već prava svojina, kao što je svojina na nekoj pokretnoj, na nekoj nepokretnoj stvari. Neko ima, dakle, hektar zemlje, neko ima automobil, a neko ima intelektualnu svojinu. U raznim oblicima te intelektualne svojine jedan od njih je industrijski dizajn. Ali, tu su, naravno, za nas važna autorska prava i drugi oblici intelektualne svojine.
Oni se, gospodine Verbiću, kod nas ne poštuju. To što je uvaženi kolega Orlić malopre rekao i osvrnuo se na naš amandman, kojim smo tražili da se vrši evaluacija, da kažem pravom srpskom reči, odnosno kontrola primena zakona, to nije bez veze, to nije zato što mi radimo „kopi pejst“, nego zato što vi predlažete zakone koji se u praksi ne primenjuju.
Kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine, između ostalog i zaštita industrijskog dizajna, prema poslednjim istraživanjima, koje je radila jedna svetska institucija, koja se bavi ovim pitanjima, Internacionalna alijansa za zaštitu prava intelektualne svojine, pokazalo se da naša država u 90% slučajeva intelektualnu svojinu, sa njom trguje na crno. Dakle, da je samo 10% intelektualne svojine u legalnim tokovima, da sve ono što se zove intelektualna svojina i što bi trebalo da bude predmet i prihoda autora, vlasnika, nosioca intelektualne svojine i poreskih prihoda države, od tih poreskih prihoda, samo od tih poreskih prihoda pokrili biste ukupnu štednju koja je ostvarena smanjenjem penzija penzionerima, plata prosvetnim radnicima, koji su mesecima štrajkovali, policajcima, ljudima koji rade druge poslove a plaćeni su iz državne kase. Dakle, kod nas je intelektualna svojina siva zona. Jedna od najsivljivih zona u oblasti privrede.
Zašto je to tako? Zato što nemamo adekvatne timove u policiji za borbu protiv sajber kriminala i svih oblika kriminala koji se tiču intelektualne svojine. Zato što nemamo obučene ljude u drugim oblastima koji bi uopšte mogli da se uhvate u koštac sa tim. Zato smo proglašeni za zemlju sa specijalnim statusom u samom svetskom vrhu po raširenosti piraterije i kršenja prava intelektualne svojine.
Pitam vas, gospodine Verbiću, da li vi to znate? Da li vi znate da smo mi zemlja sa najvećim stepenom rizika kada je u pitanju korišćenje i upotreba intelektualne svojine i da onaj ko želi da zaštiti patent, industrijski dizajn. Pojedini autori iz Srbije, to čine u inostranstvu zato što se plaše da zaštita u Srbiji im neće doneti puno, pa da se neće primenjivati čak na području naše države.
Da li vi znate, gospodine Verbiću, da su šabačke kafedžije još 1810. godine, imali obavezu da plate porez i naknadu autorima muzičkih melodija koje su se izvodile u njihovim kafanama? Da li vi to znate, gospodine Verbiću? Prošlo je 200 godina od tada, intelektualna svojina kod nas ispod nivoa šabačkih kafana sa početka 19. veka, dakle pre 200 godina.
Vi ste, ministar došao iz nauke, koji se tobože razume u probleme nauke. Gospodine ministre, niste pokazali to, za godinu dana niste ništa učinili na zaštiti intelektualne svojine u Srbiji. Ništa. Dakle, ne samo u oblasti zaštite industrijskog dizajna, nego i u drugim oblastima intelektualne svojine, naročito autorskih prava.
Dakle, izdanja autora u Srbiji, se kopiraju gospodine Verbiću na internet sajtovima, objavljuju i kopiraju u kopirnicama. Zato je danas, po svemu sudeći, gotovo na ivici razuma čovek koji objavi delo i objavi ga kod nekog od izdavača, zato što zna da će to delo…

Budite ljubazni, o industrijskom dizajnu, uskoro dobijamo zakon.

Nemate pojma o industrijskom dizajnu ako ne znate o čemu ja pričam.

Znam, kako ne, o intelektualnoj svojini.