Član 107, rekao sam u prvoj rečenici, gospodine predsedavajući.
Dešavalo se da narodni poslanici u organizaciji bivšeg režima i Demokratske stranke i gospodina Živkovića glasaju iz Bodruma, ali upozoriću i vas da je to, gospodine predsedavajući, da su zbog takvih činjenja neki ljudi ostali bez političkih karijera, ali su i takva činjenja imala sudski epilog, da se u najvećem i najvišem zakonodavnom telu poziva na kršenje zakona, na kršenje procedura, da se kaže – znate, mi nećemo biti tu, ali računajte na naše glasove, kriminal, gospodine predsedavajući. Najmanje što smo mogli da očekujemo na tako nešto, i narodni poslanici, i srpska javnost, je da se nekome oduzme reč, pa da malo razmisli pre nego što krene sa salvom uvreda na ostale kolege. Ovo je napredak. Sada smo primati za razliku od onog vremena kada smo bili stoka ili ne znam ti šta, čime nas je čašćavao ovde u Narodnoj skupštini. Sada smo primati naučeni da bodemo neke dugmiće, ali primati koji znaju šta je zakon i kako se taj zakon poštuje i da ne može da se glasa iz kafića, iz kafane, iz penthausa sa Vračara, nego iz Doma Narodne skupštine, iz ove sale, iz ove poslaničke jedinice.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik, jer gospodin Živković vrlo često prigovara predsedavajućima ono što ne stoji, pa je tako tražio od nas da mi proizvoljno možemo da tumačimo delove govora nekih diskutanata, pa da zaključimo da li se misli o nekom predsedniku, da li se u nekom trenutku govorilo o prethodnom govorniku, što je gospodin Živković takođe rekao, a pre toga je prethodni govornik bila ministarka Mihajlović, pa gospodin Pavićević. Kako da ja onda dam reč gospodinu Živkoviću?
Takođe, kada je rečeno da poslanici nisu u sali, a isto se sada kaže da poslanicima nije jedino da sede u sali, da im to nije jedina poslanička obaveza kada znamo da je veliki broj poslanika na javnom slušanju kod ministra Sertića, koji obrazlaže zakon koji će doći u skupštinsku proceduru. To je ono apropo da poslanici SNS nisu u sali.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Znate kako, možete da nas nazivate kako hoćete, i ovi, i oni, i primati, kako god, ali vrlo dobro znamo da bi zakon stupio na snagu mora da se pritisne dugme ili dugmence, i to ovde u parlamentu, da bismo mogli taj zakon, za koji ste rekli da je solidan, da primenimo.
Volela bih zbog građana Srbije, pošto toliko pričate o amandmanima koji su prihvaćeni, da malo objasnimo šta je to prihvaćeno, jer suštinski zamerki na ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona, nije bilo.
Drugo, pravno-tehnička redakcija se radi u Vladi pred ulazak jednog zakona u parlament. Kada parlament izglasa izmene i dopune ili novi zakon, onda to radi skupštinska pravno-tehnička redakcija. Hajde samo da vidimo na ovom članu. Rečenica je glasila ovako – podaci iz stava 1. ovog člana se ne mogu koristiti u druge svrhe, osim radi unapređenja bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovu. Vi ste reč „radi“ izbrisali i stavili „osim za unapređenje“, pa ste onda u jednom od amandmana, koji je prihvaćen, umesto „sredstva“ rekli „sredstava“, pa ste u nekom drugom rekli umesto „sadržina“ „sadržinu“, pa ste posle reči „država“ rekli dodaje se zapeta, pa u nekom od narednih amandmana reči „može da prizna“ zamenili rečju „priznaje“, pa ste onda u jednom od amandmana prepisali ceo pasus, koji ima jedno šest, sedam redova, i dodali zapetu koja može i ne mora. To su ti amandmani koji su prihvaćeni od vaše poslaničke grupe. U redu, prihvaćeni su, ali samo da se zna šta je prihvaćeno zbog javnosti.

Zahvaljujem se.
(Zoran Živković, sa mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, zašto mislite da imate pravo na repliku?
(Zoran Živković, sa mesta: Direktno obraćanje.)
Gospođa Mihajlović je rekla od vaše poslaničke grupe, a vi niste poslanička grupa. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam čekao da dobijem reč, čekao i dočekao.
U vezi amandmana, ja pohvaljujem Vladu Republike Srbije što i pored uvredljivih obrazloženja amandmana, Vlada i nadležna ministarstva nađu načina, snage i volje da prihvate amandmane, ma od koga oni dolazili. Iz tih razloga verujem da i poslanici koji predlažu takvu vrstu amandmana treba na određen način da budu zahvalni na tome što se ne pravi nikakva restrikcija, odnosno što se poslanici ne dele na podobne i nepodobne, već što se amandmani prihvataju po mišljenju Vlade i ministarstva, po tekstu, a ne po političkoj obojenosti.
Vlada iz tih razloga zaslužuje malo više poštovanja. Ja moram da kažem, s obzirom da se ovde prigovara na nedostatku poslanika koji podržavaju Vladu, moram i da pročitam da je u Maloj sali veliki skup i veoma značajan, a da se štedi na troškovima i to je gospodin Bečić trebao reći, da paralelno držimo dve sednice zato što bi na takav način uštedeli znatno na troškovima održavanja obe sednice. Zato se u Maloj sali održava skup koji se zove „Značaj vodeće uloge parlamentaraca u procesu promovisanja svesti o borbi protiv korupcije“.
Mislim da je to značajna tema i da vredi prisustvovati, određenim brojem poslanika, i na onom mestu koje će nam svakako preneti utiske šta je bilo u Maloj sali, tako da smo se podelili na dva gola. Iz tog razloga smo nešto manje prisutni, ali tamo nisam primetio uopšte poslanike iz opozicije, tako da verujem da njima nije stalo ni do jednog ni do drugog skupa.
Što se tiče obrazloženja mog prethodnog kolege, mene uvek dirne ono obrazloženje koje se tiče letilica i vojnih pitanja. Ja pravim razliku između loše pelcovanih kokoški, između sela Pukovce, koje lete i aviona, s obzirom da sam služio vazduhoplovstvo vojnih aviona, s obzirom da sam služio u ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani, to se zove protivvazduhoplovna odbrana. Zato veoma dobro znam razliku između loše pelcovane kokoške u selu Pukovce dok sam ja služio vojsku, i vojnih aviona. Mislim da to moj kolega govori iz vojničke prakse koje nije bilo, za razliku od mene, i zato sam na određen način uvek dirnut.
Što se tiče onih primata i tako dalje, ima jedna izreka koju ću ponoviti. Kaže: „Iz zlih usta ne može ništa drugo već zla reč izaći“ - Marin Držić. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Nebojša Petrović. Po amandmanu, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, kolege i koleginice, u vezi amandmana koji je predložen želim da iskoristim priliku i da još jednom podsetim uvažene predlagače na definiciju poslaničke čestitosti.
Dakle, kada narodni poslanik, predlagač amandmana smatra da njegov amandman ima smisla u Danu za glasanje, obavezan je da glasa za amandman koji je podneo. To je poslanička čestitost. Ja znam da je to teško da shvate gospoda koja su uspela da 1000 puta napišu nešto za šta smatraju da imaju smisla, a da iza toga nemaju dovoljno poslaničke čestitosti da odsede i glasaju za te svoje predloge.
Ono što je izuzetno bitno po pitanju ovog amandmana, a verovatno bih mogao da primetim i za ostale amandmane koji su isti predlagači davali, da njima ne znači ništa taj glas koji će dobiti od strane onih koji sede u većini u ovoj Skupštini, pa ja u Danu za glasanje, kao član pokreta socijalista i kao član Poslaničke grupe SNS, neću dati glas za ovaj amandman, pogotovo zbog toga što suštinski ne menja ništa na kvalitetu ovog zakona.

Zahvaljujem se.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Kolege narodni poslanici, ovaj član koji se dodaje j, i to sam ja u onom mojem opširnom obrazloženju rekao, jedan od najbitnijih delova, jedna od izuzetno bitnih novina. Ona svakako daje jedan rezervni i sigurnosni mehanizam kojim se može pratiti i kojim Direktorat vrši monitoring nad svim onim događajima koji se mogu desiti i koji se dešavaju.            
Složiću se sa gospođom ministarkom da ovi predloženi amandmani od uvaženih kolega ne menjaju ništa suštinski i da su, mogu reći, više jezičke konstrukcije i da nemaju neki bitni značaj, pa me stoga čudi zbog čega su zaista prihvatili ovaj amandman. Ja ga lično ne bih prihvatio, jer ne menja ništa značajnije u ovom članu.
Ono što želim da kažem, jeste da sam ja hteo i razmišljao da predložim amandman koji bi se nekakvim institutom pohvale motivisali ili motivisali poslodavci da možda, tamo na sajtu Direktorata, budu objavljeni oni koji su najviše prijavili. Ovde se ostavlja na tome da se praktično, poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene radi opšte dobrobiti, da prijave svaki događaj. Međutim, došao sa u koliziju sa samim naslovom – zaštita podataka i tajnosti, praktično tih podataka i to nisam predložio.
Još jednom da zaključim da je ovo amandman koji ja zaista ne bih prihvatio, jer ništa suštinski ne menja i ne bih se složio sa kolegom da „briše se“ može u svakom slučaju da bude povoljna stvar.
S obzirom da je ovo nešto što smo usvojili od evropskih pravnika, ne vidim razloga da ovakav zakon ni u jednom svom delu ima taj prefiks „briše se“, osim u pojedinačnim stavovima ili manjim tačkama. U svakom slučaju ja za ovaj amandman ne bih glasao. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.