Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, poštovani gosti, naravno da želim reč, jer treba koristiti svaku priliku. Mislim da ovde u Skupštini raspravljamo, naročito kada je povod ovako dobar, a povod je što je gospođa Mihajlović u ime svog Ministarstva, odnosno u ime Vlade prihvatila i ovaj amandman narodnog poslanika Zorana Živkovića i još nekolicine narodnih poslanika, a ja sam jedan od njih.
Tim povodom, poštovana gospodo, samo želim gospođi Mihajlović dve napomene sada da kažem. Gospođo Mihajlović, vi ste u pravu, mi smo našim amandmanima pokazali jednu brigu, evo i ovim amandmanom, ka poštovanju pravopisa i gramatike srpskog jezika. Mislim da je u redu da vi onda u svom nastupu podsetite narodne poslanike i građane na to. Ali, nije u redu, ja mislim, da onda minimizirate značaj tih amandmana, jer pravopis, gramatika našeg jezika je nešto što je veoma važno i veoma vredno, poštovana gospodo, ja mislim.
Postoji još jedna stvar, gospođo Mihajlović, koju želim ovde da vam kažem u jednoj mojoj drugoj napomeni. Smatram da je ovaj vaš pristup povodom rasprave o ovom Predlogu zakona, koji je obezbedio da 13 naših amandmana bude prihvaćeno, zgodan povod da razmislite i o jednom našem predlogu, ali ne amandmanskom, nego, gospođo Mihajlović, o jednom predlogu zakona koji čuči ovde u skupštinskoj proceduri, a nemamo nikakvu reakciju, a to je Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Mi smo, gospođo Mihajlović, uputili u proceduru potpuno novi Predlog zakona i moje je očekivanje da ćete nakon današnje rasprave, kada ste pokazali, ja mislim, jedan izuzetno dobar pristup u okviru našeg dijaloga ovde, da pokažete takvu vrstu pristupa i povodom našeg predloga da se u Skupštini ne raspravlja o jednom konkurentskom Predlogu zakona o planiranju u odnosu na onaj koji u decembru mesecu 2014. godine, gospođo Mihajlović, usvojen u ovoj Narodnoj skupštini. Ovo je samo jedna napomena. Hvala vam.