Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, gospođo Mihajlović i poštovani gosti, narodni poslanik gospodin Atlagić nije u pravu i ja znam zašto nije u pravu. Zato što gospodin Atlagić koristi rečnike iz 50-ih, 60-ih godina prošlog veka, poštovana gospodo. A ja ovde imam jedan rečnik koji mi stalno stoji na stolu, to je rečnik „Matice srpske“ iz Novog Sada iz 2007. godine, poštovana gospodo i gospodine Bečiću.
U tom rečniku, evo kaže, rečnik kojeg jezika gospodine Atlagiću – rečnik srpskog jezika. I fino ima termin – delati. Znači, neko može da dela, delanje. A evo šta znači delati, poštovana gospodo, na osnovu rečnika srpskog jezika – delati znači aktivno raditi, preduzimati nešto, uopšte obavljati neki posao, vršiti neku delatnost, raditi.
Poštovana gospodo, piše – opozicija koja dela. E, mi smo ovde, gospodine Atlagiću, gospodine Bečiću i gospođo Mihajlović, opozicija koja dela, koristimo se rečima koje su popisane ovde u rečniku srpskog jezika. I svaki put, poštovana gospodo, kada primetimo da u predlogu nekog zakona imamo nepoštovanje svog jezika, mi ćemo, razumevši da je naša obaveza kao narodnih poslanika i time da se bavimo, da intervenišemo, gospodine Bečiću, amandmanski.
Uopšte ne mogu da razumem kako gospodin Babić i u toj vrsti delanja pronalazi političku mržnju? A gospođa Mihajlović, na primer, ne pronalazi, nego razumno kaže – naravno da ćemo da prihvatimo nešto što je u duhu srpskog jezika, poštovana gospodo, gospodine Bečiću i posebno profesoru Atlagiću ovde, da mu sugerišem malo novije izdanje, iz 2007. godine. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću i izvinjavam se ako ste i vi, kao gospodin Stefanović, moju upadicu pogrešno razumeli. Niste. Zahvaljujem. Jer, zaista nisam imao lošu nameru i sa zadovoljstvom sam vam dao reč, gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Replika.

Kada u političkom ophođenju u kojem bi trebalo da dominira kultura, argumenti, dijalog, poštovanje, kolege nazivate primatima, stokom, đubradom, kao što ste to radili, onda se ta dela o kojima ste, i o delanju, pretvaraju u zlodela, gospodine Pavićeviću. E, to je ono što može da opiše vaše povremeno političko ophođenje.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike Gimnazije iz Smedereva, koji trenutno prate deo današnje sednice s galerije Velike sale.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Replika na izlaganje gospodina Pavićevića.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, meni je drago što moj prethodni govornik koristi to izdanje, ali ja vas moram upozoriti, vas narodne poslanike a i naučnu javnost koja ovo prati, nažalost, da gospodin Pavićević nije u pravu. Razlog broj jedan – ja koristim rečnik Matice srpske iz 1971. godine, sa šest knjiga, evo ih ovde, doneo sam ih svih šest, a on koristi samo jednu. U knjizi šest, dozvolite da ipak kažem, na strani 650, delatnik, kaže - radnik. Pitam gospodina pred našom naučnom javnošću, ne samo naučnom nego i građanima Srbije, ko u Srbiji govori delatnik? Svaki naš građanin kaže – radnik.
Drugo, u Hrvatskoj Hrvati kažu – prosvetni delatnik. To vi znate, gospodine Pavićeviću. I oni kažu – „s“ a ne ovo, „s“ i „a“ ste uzeli iz njihovog jezika. I vi nama uporno danima hoćete ovde da poturate tzv. hrvatski književni jezik, koji ne postoji. I molim vas, a ja znam da vi to pratite, iako ste docent, naša Srpska akademija izdaje rečnik koji se zove „Rečnik srpskohrvatskog jezika“ jer ne postoji hrvatski jezik, postoji samo srpski jezik koji su Hrvati posudili od nas Srba. Toliko da znate. I nećete nam uspeti poturiti te reči, jer nikada nećete građanima Srbije reći da delaju nego da rade. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, replika na izlaganje gospodina Pavićevića.

Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam iznenađen, da ne kažem i uvređen, zato što jedan akademski čestit docent, ili docenat, oba izraza su pravilna, nije uspeo u svom amandmanu da razluči kada se upotrebljava predlog „s“, a kada predlog „sa“.
Dakle, zbog ovih učenika gore, budućih studenata, kojima takvi docenti mogu predavati, dužan sam da kažem da se predlog „sa“ upotrebljava, ako ćemo akademski čestito, s obzirom da je predlagač amandmana predložio i zakon o visokom obrazovanju, predlog „sa“ se upotrebljava ispred reči koje počinju sa s, z, ž i š. Sve ostalo upotrebljava se predlog „s“. Toliko o tome da jedan zemljoradnik mora da upozorava jednog profesora, jednog učitelja na visokim školama, jednog docenta, ili docenata, da ga upozori na pravopis srpskog jezika, kada se predlog „s“ upotrebljava, a kada predlog „sa“.
Ukoliko su oni stvarno pisali ove amandmane, onda imam zamerku. Ali, verujem da to nije greška prethodnog govornika, da je to greška nekoga ko njima piše amandmane i stoga mislim da tu grešku oni vrede da podele.
Što se tiče reči „delati“, nemam ništa protiv da je upotrebljavaju. Ja razumem oba jezika. Dakle, mislim da je ispravno da njihova vinost kaže da vinciliri vinodelaju i vinokuliraju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima uvaženi doktor Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane učenice, učenici, nastavnice, nastavnici gimnazije iz Smedereva, tri stvari sada želim da kažem u ovoj replici.
Najpre, ne razumem kada jedan profesor, u ovom slučaju gospodin Atlagić, ne ceni raznovrsnost i bogatstvo svog jezika. Mi ovde imamo i neke sinonime, poštovana gospodo, imamo obilje nekih reči koje imaju ista ili slična značenja. Kada mi kažemo „delati“, ja mislim da je dobro što možemo da kažemo i „raditi“, da upotrebimo još neki termin, poštovana gospodo, a ne da umanjujemo vrednost svog jezika time što druge narodne poslanike, na primer, i đake ovde usmeravamo ka tome da isključivo koriste jednu jedinu reč. Pa šta je to, poštovana gospodo?
Druga stvar, gospodine Atlagiću, pa mi smo, gospodo, u 2015. godini. U 2015. godini važe pravila Rečnika srpskog jezika koja su donesena u ovom veku, poštovana gospodo. Pa nećemo u 2015. godini da primenjujemo pravila iz 1971. godine koja su prevaziđena, poštovana gospodo. Moramo da se pridržavamo ovog rečnika i ovog pravopisa, šta god mislili o njemu, dok se ne izmeni.
Naročito ne razumem šefa poslaničke grupe SNS gospodina Babića, koji u svakom mom govoru, koji je uvek usmeren ka poboljšanju teksta predloga zakona, pronalazi mržnju. Poštovana gospodo, za ovih godinu i mesec rada u ovoj Narodnoj skupštini nikada nisam izgovorio nijednu uvredljivu reč ni za jednog narodnog poslanika, ni za jednog gosta, ni za jednu gošću koja je u ime Vlade dolazila u ovu Narodnu skupštinu.
Poštovana gospodo, mislim da to ovde treba da se ceni, gospodine Bečiću, poštuje, umesto da se naziva političkom mržnjom, kao što to radi gospodin Babić, vrlo neprimereno. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću. Lepa godina 1971, tada sam rođen.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić i molim vas gospodine Babiću da pokušamo, da posle vaše replike se vratimo na temu i na ovaj amandman koji imamo, a trenutno je to amandman na član 15. Izvolite.