Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite dr Birmančević.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, Zakon o privatizaciji je jedan od najvažnijih zakona imajući u vidu godine koje su prethodile dolasku na vlast SNS i ove Vlade i Zakon o privatizaciji koji smo usvojili prošle godine bio je jedan od poslednjih pokušaja da se nešto što je godinama sistematski uništavano nakaradnim i pogrešnim privatizacijama popravi. Ono što je moglo to je i urađeno kroz ovaj Predlog zakona o promeni Zakona o privatizaciji. Želimo da zaštitimo 17 preduzeća koja su naravno vlasništvo države, vlasništvo naših građana i samim tim želimo da zaštitimo ono što je naše.
Ono što je sistematsko uništavano nije lako zaštiti i mi u stvari biramo najbolje moguće rešenje u jednom izboru loših rešenja. Uglavnom su to preduzeća koja su više puta prodavana, koja su u međuvremenu izgubila svoju vrednost i koja jednostavno u ovom trenutku predstavljaju više problem nego pozitivno poslovanje, odnosno pozitivan način, ali država je tu, Vlada je tu, Ministarstvo privrede koje zaista moram da pohvalim i iz svog ličnog ugla, jer imam odličnu saradnju sa njima kao i sve kolege poslanici. Imamo konačno ministarstvo u koje svi možemo da uđemo i koje svima širom otvorilo vrata.
Dolazim iz grada Šapca gde je privatizacija zaista uzela velikog maha, ostavila jako negativan trag i prosto uništila radna mesta, počev od preduzeća koja su bila u sklopu „Zorka Holding“ kompanije, preko „Save“, „Jele“, „Sedmog jula“, „Inga“. Spisak je zaista neverovatno dug, ali ponosno kažem dolazim iz grada Šapca gde su građani i pored toga što u ovom trenutku ima 18.000 ljudi na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje, uspeli upravo zahvaljujući njihovom kvalitetu i tome što žive vredni, sposobni i pošteni ljudi, uspeli da prežive ova teška vremena i pored toga što su za vrlo kratko vreme građani Šapca ostali bez svojih preduzeća, bez svojih radnih mesta, ostali su bez posla, ostali su bez budućnosti.
Ovo je upravo prilika da pozovem mog kolegu, žao mi je što nije tu a trebalo bi, ozbiljna je tema u pitanju, Dušana Petrovića, da počne da se izvinjava svima, pre svega građanima Šapca, a potom i svima ostalima za ono što je učinjeno kroz ovaj proces privatizacije.
To ne važi samo za njega, naravno, važi i za Borisa Tadića i sve one koji su dozvolili i koji su učestvovali u lancu privatizacija.
Nemoguće je na današnji dan reći – da, to je bilo, ali to nema veze sa nama. Mi sada zasnivamo drugu stranku i to što je bilo, jednostavno, ne važi. Nisu ni Dušan Petrović ni Boris Tadić ni ostali koji su sada osnovali stranke bili kafe kuvarice i vozači u ministarstvima, nego su bili nosioci politike i nosioci upravo te pogrešne privatizacije i u skladu sa tim, svako jutro treba da se izvine svojim građanima za ono što je učinjeno i na način na koji je učinjeno a ne da osnivaju druge stranke i da kažu – krenite za nama u novu budućnost.
Šta je i kako je bilo, ne samo u Šapcu nego u celoj Srbiji, vrlo dobro znaju građani, i u skladu sa tim su i glasali, i u skladu sa tim i broj poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Pošto dolazim iz „Telekoma“, želim samo da, neko je pomenuo privatizacionog savetnika, da ponovim ono što je ministar već rekao, a to je da je privatizacioni savetnik odabran na javnom konkursu, kao najbolji ponuđač, i jednostavno nigde u tenderskoj dokumentaciji niti je ko tražio, niti je ko odgovorio ko je zaposlen u tom preduzeću koje je dobilo tender. Odgovorno tvrdim da je to urađeno u skladu sa zakonom i u najboljem interesu, kako po „Telekom Srbija“ tako i po građane, tako i po državu Srbiju.
Za kraj samo želim da još jednom pozovem one koji misle dobro ovoj Srbiji, da naravno podrže ove predloge zakona, jer ovo su predlozi koji pokušavaju da spasu ono što se spasti može i u skladu sa tim, svi oni koji dobro misle svojim građanima, svojoj državi, glasaće za ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Birmančeviću.
Gospodine Bradiću, po kom osnovu?
(Blagoje Bradić, s mesta: Pomenut je predsednik stranke…)
Da, ali gospodine Bradiću, niti ste šef poslaničke grupe, niti zamenik, niti ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Po Poslovniku, morali bi to da znate, gospodine Bradiću. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, ministre Sertiću i poštovani gosti.
Ministar Sertić je, evo malopre, imao priliku da čuje nekoliko uspavanki narodnih poslanika SNS, poput uspavanke koju je izgovorio gospodin Birmančević, gospodin Nikolić i ostala gospoda, ali ja ću gospodine Sertiću sada da vam saopštim pet napomena koje se tiču vašeg izlaganja jutros, ovde u Skupštini, a i sadržine Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, poštovana gospodo.
Gospodine Sertiću, treba malo buđenje jedno da se desi u ovoj Narodnoj skupštini nakon čitanja ovih esejskih zadataka.
Vi ste jutros rekli gospodine Sertiću, da ste dobili vruć krompir kada ste postali ministar.
Meni je to delovalo kao da hoćete da se požalite narodnim poslanicima – vidi kako je meni teško, ja sam dobio…
Poštovana gospodo, pa posao ministra, naročito kada dođe u Narodnu skupštinu, pa nije da se žali nama ovde, nego da nam saopšti koji je rezultat iza toga ministra, njegovog ministarstva i Vlade u celosti.
Etika odgovornosti je jedan od ključnih principa u politici. Taj princip sugeriše. Ako ima rezultata, svi da kažemo – bravo.
Ako nema rezultata da se pomerimo sa tog mesta, a ne gospodine Sertiću, priča o vrućim krompirima i slično. Rezultat se ceni.
Druga stvar, vi ste jutros rekli da, ja sam proverio i u stenogramu, da niste znali u šta ulazite kada ste postali ministar. Pazite, to ste nam rekli vi koji ste pre nego što ste postali ministar privrede, bili predsednik Privredne komore Srbije.
Ja se onda poštovana gospodo pitam, pa šta se radi u toj privrednoj komori kada predsednik Privredne komore, kada prestane da bude predsednik Privredne komore, postaje ministar i onda on nama kaže – pa ja nisam znao u šta ulazim.
Pa zamislimo poštovana gospodo, da na primer, gospodin Sertić danas kaže – evo, suočio sam se sa kritikom opozicije, nema rezultata, dajem ostavku. Upražnjeno mesto i za mesto se prijavi sadašnji predsednik Privredne komore, gospodin Marko Čadež. I Čadež dođe ovde, na primer, i kaže – pa ja ne znam u šta ulazim. Pa kako biste vi reagovali gospodine Sertiću?
Treća stvar koju ste vi jutros rekli, kažete – nema čoveka koji bi nešto uložio u Srbiju, makar i dinar, a da se gospodin Vučić nije sastao sa tim čovekom. Pa poštovani gospodine Sertiću, upravo je takav pristup postavljanje politike iznad ekonomije.
Predsednik Vlade, poštovana gospodo, ne treba da bude „pater familias“, pa nije naša država gazdinstvo, da nam treba jedan gazda da on u naše ime sve obavlja, sa svima razgovara za svaki dinar poštovana gospodo. Time smo daleko od funkcionišuće tržišne privrede, gospodine Sertiću.
Četvrta napomena …

Samo malo se na temu vratite, gospodine Pavićeviću, samo malo govorite o zakonu, nemojte samo o napomenama i …

Pa to su reči gospodina Sertića. Ako on nije pričao o zakonu…

Nemojte samo da tumačite govor gospodina Sertića, nego govorite o temi, molim vas. Zahvaljujem.

Evo ja o temi. Ovo se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o privatizaciji koji je danas na dnevnom redu.
Ja vidim da je gospodin Sertić pravio beleške, a on nije imao nikakvu primedbu gospodine Bečiću, ja očekujem sada i odgovor i komentar gospodina Sertića na ove moje napomene.
Četvrta napomena, i sada ste mi oduzeli 20 sekundi ponovo.
Četvrta napomena, poštovana gospodo, ja se sada pitam poštovana gospodo, šta jedan građanin na primer ili jedan privatnik, jedan privrednik ili investitor misli o tome da, kada se suoči sa tom idejom da bi mogao da uloži onaj dinar, a onda pogleda npr. istorijat Zakona o privatizaciji sam o za poslednjih godinu dana, gospodine Sertiću, pa primeti da smo 12. maja prošle godine, menjali stari Zakon o privatizaciji upravo, poštovana gospodo, oko ovih stvari o kojima danas dominantno raspravljamo. Pa onda u avgustu 2014. godine potpuno novi zakon.
Gospodin Sertić kaže – to je to. I sada, maj 2015. godine, tačno godinu dana nakon što smo prvi put ovih godinu dana razgovarali o izmenama Zakona o privatizaciji, ponovo menjamo. Ovaj novi Zakon o privatizaciji, gospodine Sertiću, pa evo vi se zamislite kao privrednik. Da li biste vi tu sliku doživeli kao idealnu za ulaganje? Ja mislim gospodine Sertiću da ne biste. Budite realni kada budete komentarisali ovo.
Peta stvar, poštovana gospodo, ja vas molim, najvažnija stvar koju mi ovde treba da radimo, ako želimo tržišnu privredu, funkcionišuću tržišnu privredu, molim gospodine Bečiću, onih 20 sekundi da mi produžite jer ste mi oduzeli.

Ne možemo to da radimo na takav način gospodine Pavićeviću, molim vas.  Zaključite molim vas.

Mi ne smemo da privatne inicijative, da privatna ulaganja, stalno to slušamo od gospode Babića, Birmančevića, ostale gospodine iz SNS, identifikujemo sa nekim sumnjivim radnjama. Mi ovde moramo jednom da kažemo privatno vlasništvo je svetinja, privatna inicijativa je… (Isključen mikrofon)