Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, građani Srbije, kolege poslanici, nisam imao nameru da se javljam, ali sam izazvan predlagačem ovog amandmana, koji svakako ne treba prihvatiti. Sva bahatost i osionost bivših režima i cinizam i bezobrazluk pojedinih narodnih poslanika današnje opozicije se plastično ogledaju na primeru RTB Bor.
U prošlom periodu, veoma bezobrazno uradili su i RTB Boru pričinili ogromnu štetu. Rudarsko topioničarski basen Bor su zadužili sa 10.000 tona bakra koje nisu vratili, što je jednako 65 miliona evra, uključujući i kamatu. Napravili su od 2004. do 2009. godine ugovor o preradi štetan, u kome su osim onoga što je bilo po ugovoru zbog manjeg iskorišćenja morali da vrate 3.049 tona bakra ili preko 18 miliona dolara više. Uradili su i pokušali dve privatizacije, koje na sreću nisu uspele.
Uradili su privatizaciju 15 preduzeća iz sastava RTB, u koje je RTB uložio 371 milion dolara, za to dobio samo 12 miliona dolara, a ostale su kamate, ostao je glavni dug i ostalo je 17.000 ljudi na ulici.
U periodu od 2000. godine, kada je totalno posrnuće RTB počelo, uloženo je u RTB preko 100 miliona evra za socijalni mir i za čuvanje, odnosno davanje plata, a ni jedan dinar u investicije. Gledalo se samo kako da se RTB urniše i da se proda.
U tom periodu na pravili su obaveze koje su bile za struju za 116 miliona dolara, javni dug, gde radnici nisu mogli da odu u penziju ili su otišli sa umanjenim penzijama za preko 50 miliona dolara, obaveze prema NIS na preko 30 miliona dolara.
Za period vladanja bivšeg režima 290 miliona dolara trebalo je da bude oprošteno RTB od Pariskog i Londonskog kluba, za koji je država Srbija dobila, a čelnici, odnosno bivši režim nije to uradio prema RTB i RTB je tako u svojim papirima ostao sada u obavezama za 290 miliona dolara, uključujući i kamate.
Šta se dešava danas? Danas se investira u RTB Bor. Danas se investira u rudarstvo. Danas se investira u metalurgiju i upravo je završen projekat od 251 milion evra za novu topionicu i novu fabriku sumporne kiseline. Danas se isplaćuju plate u RTB-u za pet hiljada radnika. Danas ti ljudi primaju 70 hiljada neto platu mesečno. Danas se izmiruju obaveze prema 2500 dobavljača i kupaca. Danas se plaća struja 400 miliona dinara za mesec dana, nafta 300 miliona dinara za mesec dana, plate 550 miliona dinara za mesec dana u bruto iznosu.
Prošle godine je ostvarena dobit u RTB-u što je osnovna stvar za poslovanje svakog preduzeća iz tekućeg poslovanja. To su razlike u dva koncepta dva režima, kako nešto treba urnisati i kako nešto treba oporaviti. Za razliku od onog režima, koji je trebao da se od 2000. godine, kada se i pokojni premijer Đinđić pojavio u Boru i koji je na vapaj građana i radnika, koji su tražili kako da se RTB oporavi, rekao da RTB treba prodati, da nema perspektivu, da nema rude, a danas u Boru ima, posle 15 godina rada, overenih geoloških rezervi od 1.350.000.000 tona rude.
Politika koju i danas opozicija ostvaruje i zadržava je poruka je koju je tadašnji pokojni premijer poručio, da RTB Bor nema perspektivu, da radnici treba da se otpuste. Na pitanje šta će ti radnici da rade, pokojni premijer je rekao – praviće vretena, praviće nogare za stolice i praviće nogare za stolove …