Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo, evo, ovaj proces privatizacije, kako sam rekao pre dva dana, on je počeo u istočnoevropskim zemljama na vreme i proces je uspešno završen. Jedino proces privatizacije nije na vreme završen u našoj državi Republici Srbiji. Zbog čega? Zbog toga što su bivše vlade, bivšeg režima crpele upravo iz tih firmi sredstva za svoje lično bogaćenje.
Neću da naširoko govorim zbog čega se upravo ovim amandmanom podnosioci amandmana i bivša vlast suprotstavljaju procesu privatizacije, ali dozvolite ipak da kažem da privatizacijom, da kažem, pljačkaškom, su uništene sve tvornice i privredni subjekti od Stefana Nemanje do 1990. godine, koje su vekovima građene. Nije tačno da je 400 hiljada radnika otišlo na ulicu, nego 700 hiljada od 1995. do 2012. godine.
Ono što je najbolnije, bivši režim uništio je banke privatizacijom, kao okosnicu stubova ekonomskog razvoja i privrednog razvoja naše zemlje. Četiri banke koje su najbolje stajale u našoj zemlji su uništene, a realizator toga je bio upravo član narodne stranke, koji je bio poslanik do juče pa je pobegao, Božidar Đelić. Zašto se niko od gospode iz DS ne ogradi od Božidara Đelića? Evo, ja ih pozivam danas. Ogradite se, gospodo, od njega. Ogradite se od 11 miliona onih evra koje je sam priznao da ima za tri-četiri godine. Zašto se ne ogradite od toga?
Isto tako, privatizacijom ste predali, da ne kažem uništili, šećerane. Pa vaš je direktor stranke to učinio. Zašto se od njega ne ogradite danas? Evo, pozivam vas, nek neko bar ustane, nek kaže – ograđujemo se od toga itd.
Nadalje, izvinite, ali uništili ste školstvo. Vaš je ministar reformu takozvanu školstva uveo, nakaradnu reformu školstva. Privatizacijom univerziteta, uništili ste univerzitete.