Gospodine Božoviću, ovo nije utakmica da na takav način govorite.
Dajem pauzu od dva minuta da bi prekratili ovu raspravu. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Hoću da izrazim podršku amandmanu koji su podnele kolege Balša Božović i Goran Ćirić. Bilo bi dobro da ga Vlada prihvati, jer ćemo za tri ili za šest meseci ponovo biti u ovoj sali i razgovarati o sklanjanju ovog člana koji danas menjamo, jer se radi o prikupljanju dokumentacije.
U svojoj načelnoj raspravi sam kazala da nedostaju dva bitna odgovora u dopunama ovog zakona. Jedno su kriterijumi kojima birate preduzeće. Sada je već potpuno jasno da su kriterijumi privatni i lični. To se vidi po, kako se to kaže, natruhu onih koji će biti proglašeni strateškim i da se odgovori šta je pozicija Kosova i Metohije u ovom zakonu i kako to nanosi i da li nanosi štetu procesu normalizacije Beograda i Prištine.
U ovom članu vi tražite da subjekt privatizacije izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti, celokupne imovine itd. i kažete da će agencija popis i procenu iz stava 3. ovog člana dostaviti nadležnom organu radi izmene odluka o početnoj ceni, a nadležni organ dužan je da obavesti agenciju u roku od 15 dana od dana dostavljanja popisa i procene od strane agencije.
Namera da se završi proces restrukturiranja odlaganjem rokova je nerealna i nije dobra ideja. Da li će ili ne biti pokriveni dugovi odabranih 15, 17, to ćemo videti vrlo brzo, već za tri meseca ili manje, ali ukupan efekat nećete postići, nećemo postići. Odlaganje onoga što je neminovno za preduzeća koja nisu uspela u privatizaciji je želja da se istim sredstvima postignu različiti rezultati. To prosto nije moguće.
Vi nastavljate istim sredstvima koja su dovela do odluka zbog kojih sada imamo pogrešne posledice, imamo velike posledice po budžet. Vi ne napuštate sistem na koji se problemu prilazilo i to neće dati dobar rezultat ni po preduzeća koja su na spiskovima, onih 526, ni po ova koja ćete vi odabrati. Pojedini ljudi će imati i te kako koristi, ali to nije ideja opšteg dobra i to nije ideja i nije posao ministra u Vladi Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo obaveštenje da vaša poslanička grupa ima još manje od minut vremena.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, e, ovim amandmanom koji je podnela DS sve maske padaju u vodu, apsolutno sve.
Oni su predložili da se član 4. Predloga zakona briše. Moja koleginica koja je govorila pre mene je i citirala. Moraću ja još jednom, da je subjekt privatizacije dužan da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje godine, a sve u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima.
Sada dolazimo na onaj deo priče za kakav je zakon glasala DS u ranijem periodu. Ovo je prava procena vrednosti kapitala, nije knjigovodstvena. Vama je to smešno. Knjigovodstvena vrednost je 10 i više puta manja i nije to laž i nemojte da dobacujete da lažem, ja uvek govorim istinu, 10 i više puta manja od tržišne vrednosti, pa ste onda na tu 10 i više puta manju tržišnu vrednost, početna cena je bila samo jedna petina, 20% od knjigovodstvene vrednosti.
Knjigovodstvena vrednost može da bude i gotov novac na tekućem računu. Dvadeset posto, jedna petina, sto miliona dinara je 20 miliona dinara i to je početna cena vašeg subjekta privatizacije po vašem zakonu i ovim amandmanom tražite da tako ostane.
Ne može više. Nije Srbija baš toliko na prodaju. To što ste rasprodali, napravili ste sada problem ovoj Vladi i optužujete ovu Vladu da ne može da reši probleme koje ste vi napravili. U tome je razlika između vas i nas.
Da ste nastavili da vladate, Bojan Pajtić bi privatizovao Vojvodinu, već je to radio kroz „Agrobanku“ i „Razvojnu banku Vojvodine“, a Dragan Đilas bi privatizovao Beograd, ali pod jednim uslovom, da neki tamo „Zeka“ privatizuje opštinu Stari Grad i tako redom. Nije Srbija na prodaju. U tome jeste razlika između vas i nas.
Hoćemo da finansiramo preduzeća iz budžeta na način na koji ste vi to radili, pa dolazimo opet na onu priču da povećavamo javni dug i da rasprodajemo imovinu onim istim tajkunima koji su napisali zakon i za koji ste glasali u ovoj Skupštini.
Navešću samo jedan zakon, osim ovog Zakona o privatizaciji, evo Zakon o deviznom poslovanju. Kada je Srbiju samo u toku jedne godine napustilo milijardu i osam stotina miliona evra deviznih rezervi. Za četiri godine vlade DS, od 2008. do 2012. godine, prodato je 4,5 milijarde evra koje su napustile Srbiju. Toliko o vašim stranim investicijama, toliko o vašim rezultatima.
Pored toga što ste rasprodavali imovinu i devizne rezerve, evo vam je skočio za preko 50%. Današnji kurs evra je skoro identičan onom kursu evra iz avgusta meseca 2012. godine sa referentnom kamatnom stopom koja je viša od dva puta manja. Ako neko zna čemu služi referentna kamatna stopa nekom iz DS, ja znam. Baš zbog toga što znam, znam da ste kroz visoke referentne kamatne stope bogatili neke, tako što ste prodavali državne hartije od vrednosti kada država nije trebala da se zadužuje, a po kamatama od 25% godišnje, pa mi onda ovaj izađe i kaže – nemojte da radite za strane banke.
Radili su za strane banke, za svaku. Te iste banke danas terete ta preduzeća u restrukturiranju. Po tim kamatama od 24 i više posto. Ko je to napravio? Ne možete za sve da krivite Dinkića, nije on stalno bio guverner. Šoškić je bio vaš guverner, a to se dešavalo za njegovo vreme. Požutela je ova Srbija, ali kao žutica. Toliko ste nas zdrave napravili i ostavili nam takvu državu, bolesnu od žutice.

Gospođo Čomić, da li želite da iskoristite te 54 sekunde?

  Zahvaljujem.
Amandman treba prihvatiti i član treba brisati. Uzaludan je prenos gneva, uzaludne su i klevete, uzaludno je vi, mi, kad, sad, mi, vi, onda. Sve je uzalud. Ovaj član je isto sredstvo, kao i onaj koji je doveo do problema i treba ga brisati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala, predsedavajući.
Govoriću o razlozima zašto treba odbiti predloženi amandman i reći ću da uopšte nisam gnevna, već ću pričati sasvim mirno i staloženo.
Kao što smo čuli do sada, brojna su preduzeća koja imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, pa bi pokretanjem stečajnog postupka na gubitku bili svi. Takođe, ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da je u određenom broju preduzeća još uvek zaposlen veliki broj radnika koji bi pokretanjem stečajnog postupka ostao bez radnih mesta i završio na ulici, a cilj ove Vlade i ove skupštinske većine nije da se stvori nova armija nezaposlenih proletera, već da se sve učini kako bi ljudi zadržali svoja radna mesta, kako bi što više imovine bilo sačuvano i kako bi postupak privatizacije bio što bolje sproveden.
Postupak privatizacije, koliko sam razumela, podrazumeva postojanje određene imovinske mase koju treba privatizovati po određenom modelu, odnosno prodati zainteresovanim kupcima. Popis i procena imovine je vršena i u 2013. i 2014. godini, pa ukoliko bi se krenulo sa procesom prinudne naplate od strane poreske uprave i komercijalnih poverilaca, imovina subjekata privatizacije bi bila brzo razgrabljena, po dobrom starom običaju, bud zašto i u bescenje, a onda niti bi mogli da izvršimo privatizaciju, niti bi radnici imali gde da nastave sa svojim radom, niti bi već izvršeni popis i procena imovine subjekata privatizacije odgovarala stvarnom stanju na terenu.
Rokovi koji se propisuju ovim predlogom zakona su adekvatni i ne može se govoriti ni o kakvoj kupovini vremena, jer vremena jednostavno više nema. Dodatni rok ima za cilj samo da spreči velike štete, ali i da dozvoli što uspešnije okončanje započetih privatizacija i zaštitu zaposlenih od gubitka posla.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.