Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o odbrani od grada čijom primenom će se, kako se očekuje, značajno unaprediti protivgradna odbrana i precizirati nadležnosti na republičkom, pokrajinskom i na lokalnom nivou uprave. Ovo je klasičan oblik preventive. Šta god ko želeo da kaže i kojoj god političkoj opciji pripadao, do sada smo se uglavnom bavili posledicama, a malo pre smo čuli koliko taj period dugo traje – 23 godine.
Zakon je mnogo bolji od onog koji smo imali do sada. Prilagođen je propisima EU, što je možda propušteno da se kaže. Ova materija je zakonski poslednji put uređena 1992. godine, pa možemo sasvim sigurno da kažemo da se prvi put pravno uređuje ova oblast, možda čak i od početka višestranačja.
Ovim Predlogom zakona uređuje se i stabilan način finansiranja poslova odbrane od grada sa preciznim definicijama uloge i obaveza jedinica lokalne samouprave. Takođe, uređena je i oblast međunarodne saradnje u sistemu odbrane od grada, s obzirom da na području naše zemlje štete od grada često dostižu razmere elementarne nepogode. Ovo je jako važna stvar i moj kolega iz LSV je pre mene o tome govorio koliko je važno sagledati, tj. kada govorimo o ovome, kada definišemo ovu oblast koliko je važna međunarodna saradnja.
U protekloj deceniji na teritoriji Srbije u proseku je godišnje bilo između 100 i 110 dana sa potencijalno opasnom oblačnošću. Dakle, skoro jedna trećina u godini. Država je do danas, naravno i građani, pretrpela ogromnu štetu zbog toga.
Poslovi koji su do sada bili u nadležnosti MUP, odnosno Sektora za vanredne situacije, a predloženim izmenama Zakona o ministarstvima, predviđeno je da se oni vrate u nadležnost RHMZ, što je bio slučaj do 2011. godine. Naravno, ovo je prilika da se konačno napravi jedan jedinstven sistem protivgradne zaštite, a ne da imamo jedan sistem, tj. nemamo sistem gde su razne nadležnosti raštrkane, što po lokalnim samoupravama, što po nekim drugim ministarstvima i naravno da u takvoj situaciji svako pokušava, kada dođe do neke nevolje, da spere odgovornost sa sebe.
Mislim da se na ovaj način ni najmanje ne prebacuje odgovornost na neko drugo ministarstvo. Naprotiv, čini mi se da se sve namešta tamo gde i treba da mu je mesto.
Vlada Srbije je navela da se od samog početka funkcionisanja protivgradne zaštite u okviru MUP-a postojali određeni problemi, a da je najveći nastao zbog nemogućnosti finansiranja angažovanja i rada strelaca i nabavke protivgradnih raketa. Taj sistem protivgradne zaštite je nedovoljno efikasno funkcionisao u MUP zbog niza problema koji su se javili, jer nije bilo jasnog normativnog okvira za njegovo funkcionisanje u jednom specifičnom sistemu, kakvo je MUP. Sistem protivgradne zaštite ni u jednoj državi nije u nadležnosti MUP-a. Mislim da je to rečeno, ali treba ponoviti da ne bi raznim poluinformacijama dovodili u zabludu građane.
Treba reći i to, pokušavam da kažem stvari koje nisu rečene, da su propisane novčane kazne. Za kršenje zakona kreću se od 10 hiljada dinara do milion dinara, i to mora biti. Ne možete da ne kažnjavate one koji doprinose tome da dođe do katastrofa za velikim razmerama. Novčana kazna od 100 hiljada dinara do milion dinara je predviđena za pravno lice ako ograniči prolaz lica koja se bave odbranom od grada i transport raketa do radarskog centra ili lansirne stanice, odnosno ako se izvode radovi u zaštitnoj zoni radarskog centra ili lansirne stanice koji sprečavaju radarska merenja ili dejstva raketama. To je takođe vrlo važno.
Važno je i to da će biti povećana naknada koja je do sada bila mizerna. Koliko sam uspeo da shvatim, ona će biti oko osam hiljada dinara, što je otprilike tri puta više nego što je to bio neki prosek koliko su ti ljudi dobijali do sada, onda možete misliti u kojim su uslovima ti ljudi radili.
Sezona odbrane od grada počinje danas, a trenutno se raspolaže sa svega četvrtinom neophodnih raketa i prosto mi je neverovatno da neko kaže zašto mi danas govorimo o njemu i zašto zakon treba da se donese po hitnom postupku.
Iz Sektora za vanredne situacije u MUP smo čuli da je za sezonu dovoljno najmanje 12 hiljada raketa, a da se sa zalihama od prošle godine, uz nabavku koja je u toku, trenutno može podmiriti polovina potreba. To je još jedan razlog zašto zakon moramo da usvojimo po hitnom postupku. Ove godine od grada braniće se oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od čega je dva miliona hektara u Vojvodini.
Nadležni su prošle godine utvrdili da je za efikasnu odbranu od grada potrebno čak 25 hiljada raketa, ali treba reći i to da naša zemlja nikad nije imala, koliko je meni poznato više od 12 hiljada koji je predstavljao neki minimum da bi Srbija mogla da se obezbedi.
Osim sektora iz MUP, rakete za svoje stanice mogu da nabavljaju i lokalne samouprave i to je dobro i dobro je što su postojale lokalne samouprave koje su imale svest o tome i finansijskih mogućnosti da dotiraju za ovakve stvari. Naravno, da su to neki do sada radili i naravno da je to pozitivno za te lokalne samouprave.
Treba reći to da nacrt ovog zakona o odbrani od grada je usaglašen, da su sprovedene javne rasprave u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Mislim da to nismo mogli čuti danas. Problem manjka i raketa i strelaca treba reći vrlo jasno da je postao hroničan od 2009. godine i upravo od tada SPO upozorava na štetu koja je bila moguća, a šteta je u jednoj godini bila takva da je bila tri puta veća od toga da je država recimo izdvojila da kupi 25 hiljada raketa koliko je, kažem, potencijalno bilo potrebno Srbiji. Znači, samo u jednoj godini šteta je bila tri puta veća.
Srpski pokret obnove je o tome govorio mnogo puta i mnogim vladama, ali nažalost nije bilo sluha. Iako je naš sistem od odbrane od grada napravljen tako da radarima u 12 aktivnih protivgradnih centara ne može da se promakne nijedan sumnjiv oblik, nedostatak raketa ipak vezuje ruke.