Sada imam jedan problem kao ministar kada bih hteo da izađem u susret, kolega Marković kaže – moramo da obavežemo lokalnu samoupravu, treba da im damo više nadležnosti da daju više novca. A, vi kažete malopre - dajte da rasteretimo lokalnu samoupravu, nemojte da im namećemo namete, nemojte da ih opterećujemo. Sada, kome sada učiniti? Šta biti ovde?
Inače, što se tiče zakonskog predloga, on potpuno relaksira lokalnu samoupravu. On lokalnoj samoupravi nenameće apsolutno ništa, ništa novo. On daje mogućnost lokalnoj samoupravi. Mi živimo u realnom svetu. Drugačije su mogućnosti lokalne samouprave u Beočinu nego one u Crnoj Travi, prosto je to tako. Mi možemo da želimo da jedna bude bolja, da bude efikasnija, uspešnija, ali prosto geografski položaj, sposobnost ljudi koji vode, tržišna utakmica, više investicija, prosto će činiti neke lokalne samouprave, neke gradove, neke države, neke kontinente uspešnijim u odnosu na druge. I tu mi nikakvom odlukom u Narodnoj skupštini to ne možemo promeniti. Samo možemo da stimulišemo i druge.
Mi smo nekada u Srbiji, čini mi se, suviše ne mislim samo na odbranu od grada, naravno, to je jedinstvena zaštita i tu država i mora, ali ne možete nekoga ograničiti da uloži dodatna sredstva. Opština koja ima dodatna sredstva, koja je moćna, uticajna, ima investitore, razgovara sa privrednicima, jedna opština poput Stare Pazove, recimo, gde je nivo nezaposlenosti manji od 5%, i oni ljudi imaju kapacitete. Možda će oni da plate te strelce i 50 hiljada dinara. Možda će da kupe 500 raketa, to je njihovo. Ali, ta opština ima sredstva, može da razgovara sa ljudima, privukala je investitore na svoju teritoriju opštine ne zato što je neko pomogao nego zato što su bili uspešni i sposobni. Tako sve opštine u Srbiji koje budu tako radile imaće uspeh.
Neke opštine nisu bile tako uspešne i sposobne. Neke su smatrale da je put da se zadužuju i uništavaju svoju ekonomiju, da servisiraju neke sitne potrebe i te opštine, nažalost, snosiće posledice bahate vlasti. Ne u onom delu koji obezbeđuje Republika i zato smo prešli na Republiku.
Republika Srbija obezbeđuje zaštitu na čitavoj svojoj teritoriji, a lokalne samouprave pored onog dela uređenja puteva, prilaza, nasipa, nelegalni objekti i sve ono što obezbeđuje minimum nekih uslova za funkcionisanje protivgradnih sistema, odnosno protivgradnih stanica. Lokalna samouprava ima mogućnost sada po zakonu, da dokupi rakete, ako smatra da je za njenu teritoriju to potrebno, i da uloži dodatna sredstva u plaćanje strelaca. To je mogućnost da ih niko ne kažnjava zbog toga, piše prekršajne prijave predsednicima opštine itd. Šta?
(Jovan Marković dobacuje s mesta).
To vam je u nadležnostima lokalnih samouprava po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a i u našem članu 9. imate mogućnost, odnosno član 19. o lokalnoj samoupravi. Nije važno. To je ono što mi dajemo.
U svakom slučaju ovo je mnogo bolje. Znate, uvek se kada bilo ko od nas govori, kada se lati političkog argumenta i onda se kaže – a što se ne obezbedi više novca, to je lak argument. Uvek opozicija kaže – što nema više za ovo, ili što nema više za ono. Onda vi pitate – što niste vi, kada ste mogli? Što niste dali? Tadašnja vlada je onda mogla, pa nije. Da li to znači da tadašnja vlada nije htela? Ja u to ne verujem. Ja u to ne verujem. Prosto ne mogu da zamislim ni jednu vladu u kojoj sede neki monstrumi koji kažu – bravo, biće grad, pomlatiće to, baš nećemo da damo. Na kraju krajeva te vlade obezbeđuju sredstva za nadoknadu štete, koja god da je vlada.
Znači, novca ima onoliko koliko ima. Svaki put se vodi, naravno, bitka oko budžeta, svako ministarstvo, svaki potrošač budžeta se trudi da predstavi svoje probleme kao prioritetne, a pošto već godinama, doduše ove godine funkcionišemo sa rekordno niskim budžetskim deficitom, što je dobro za Republiku Srbiju i njene građane, ali postoji budžetski deficit svake godine, što je naravno kada je on bio veći time su mogućnosti države bile veće. Vi uvek imate budžet kao jednu projekciju i onda tokom cele godine se trudite da kroz različite mere fiskalne politike pokušate da te rupe ili smanjite ili faktički da omogućite da budžet funkcioniše što solidnije.
Naprosto, nema uvek dovoljno novca za sve što bismo svi mi želeli u ovoj sali, uveren sam da svi poslanici u ovoj sali žele da ima više novca i za bolnice i za porodilišta i za prosvetu i za policiju i za vojsku i za protivgradnu zaštitu i za puteve i za sve, ali naprosto ga nema.
Sada možemo da uđemo u političku raspravu - zašto ga nema, ko je kriv, kako je stiglo do toga, ali to nas neće daleko odvesti. Dakle, ono što vam ja sada kažem – mislim da je ovaj zakon zaista korak unapred. Mislim da će pomoći da se situacija adekvatnije reši jer imali smo zaista jednu situaciju u kojoj se nije znalo ko šta radi, ko odgovara i u pravu ste, odgovornost jeste jedna važna reč, ali ovog puta se postavlja sve na jednu osnovu. Vlada Republike Srbije je naravno odgovorna za ono što je posao Vlade Republike Srbije i tu nema spora,svako od nas ministara za svoj resor kojim upravljamo i kada kažem – nema MUP odgovornost za strelce, time ne kažem – mi se odričemo sve odgovornosti i nema ništa itd. To ne kažem ni u jednom trenutku.
Samo kažem prosto kada nečim ne upravljate, zato mi i normiramo, ne možete da kažete – ja sam to mogao drugačije, ne upravljate time. Nemate mogućnost izvršnog naloga i da kažete – ovo treba drugačije rešiti. Na kraju krajeva, vi ste bili isto u državnoj upravi i znate kako to funkcioniše. Ono što je bila vaša nadležnost, ono što je višeg organa iznad vas koji ima neki upravni nadzor nad vama, šta je imala od nadležnosti Vlada itd.
U svakom slučaju, Narodna skupština će, ja se nadam, svojom odlukom sve to što nismo od 1992. godine normirali ispraviti i nakon toga ćemo imati jedan dobar zakon, mnogo bolji nego što je bio i 1992. godine. Imaćemo jednu dobro uređenu materiju. Da li ćemo sve probleme rešiti, siguran sam da će biti prostora da o tome razgovaramo. Boriću se da što više novca ode na protivgradnu zaštitu. Mislim da je prevencija mnogo jeftinija od nadoknade štete ne samo u protivgradnoj zaštiti. Tako je isto i u bezbednosti. Bolje uložiti u policiju u smislu više vozila, više pancira, više obuke, više oružja, više svega da ne bi trpeli posledice i terorizma i kriminala i svega toga.
Nije uvek država u mogućnosti da sve to obezbedi, ali svako od nas mora da se bori da pronađe način da to radi. Tako da sam pokušao da zaista kroz jedan, nadam se, ne previše dug odgovor pokušam da razjasnim sve ovo o čemu smo danas pričali.