Hvala.
Pitanja i obaveštenja, to je prošlo u prethodnom delu sednice, tako da ne mogu da vam odgovorim na povredu Poslovnika. Zloupotrebili ste instituciju. Ipak vam neću oduzeti vreme od vaših pet minuta, ne bi bilo korektno od mene, ali mislim za godinu dana da je svaki poslanik mogao da nauči poslovničke odredbe.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović, povreda Poslovnika.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, reklamiram član 27. Poslovnika Narodne skupštine, gde se govori o ulozi predsednice Narodne skupštine, a vezano za kršenje Ustava člana 54, koji je učinjen od predsednika i članova Odbora za administrativna pitanja koji su prekršili član 54. Ustava u kome se kaže: „Mirno okupljanje građana je slobodno. Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije“.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, vi ste propustili da ukažete da je Administrativni odbor doneo neustavnu odluku kada je ograničio okupljanje ispred Narodne skupštine Republike Srbije. To se, dakle, citiranim članom Ustava može učiniti jedino zakonom i jedino, još ću jednom ponoviti, u cilju zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Molim vas da, predsednice Narodne skupštine, iskoristite vaše ovlašćenje i navedenu odluku stavite van snage. Hvala.

Nije moja nadležnost da stavljam van snage odluke nekog tela ili parlamenata. To niste dobro protumačili.
Član 27, na koji ste se pozvali, uopšte nema nikakve dodirne tačke sa vašim izlaganjem, ali radi informisanja javnosti nije zabranjeno okupljanje ispred parlamenta.
Ako neko želi da zloupotrebi politički nešto, pa da tumači kako on želi ili kako bi voleo da to izgleda, to je druga stvar. Znači, član 27. nema veze sa onim što ste govorili, ja to neću stavljati na glasanje. Ne mogu da kršim Poslovnik. Ako me vi molite da ne kršimo, onda ne mogu ni da stavim na glasanje. Član 27. nije prekršen, niti je doneta odluka o kojoj vi govorite. Možda bi voleli, ali odluka nije doneta.
Reč ima narodi poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Zahvaljujem se na ovom obrazloženju, jer je loše kada jedan narodni poslanik, a naročito kada doktor pravnih nauka ne čita odluku kako je doneta i kako je odlučeno, a odlučeno je da nema okupljanja ispred Narodne skupštine, ali u dvorištu Narodne skupštine, a ne na javnoj površini ispred Doma Narodne skupštine, ali tu već u zlonamernost kako ste u ostalom i rekli gospođo Gojković.
Ako je nekome prijao odmor, ukoliko može da se nazove odmor, to je prijao kolegi Pavićeviću, jer vidimo po društvenim mrežama da se kupao u Crnoj Gori, da izaziva na teniske mečeve, da se sa građanima druži u kratkim pantalonama, za razliku od SNS i mojih koleginica i kolega, jer smo juče, recimo, bili sa građanima Surčina, razgovarali o njihovim problemima, o rešavanju ne u kratkim pantalonama, ne teniskim reketima, ne na moru za ovih 19 dana, jer ako se neko zamorio, a gledajući društvene mreže, to se zamorio kolega Pavićević i njemu je ova pauza odgovarala.
Sa druge strane, ako pogledamo način funkcionisanja Narodne skupštine Republike Srbije, sve koleginice i kolege mogu da vide da od trenutka kada je SNS preuzela rukovođenje parlamentom, kako je predsednik parlamenata bio i gospodine Stefanović, a sada i gospođa Gojković, ne postoji ni jedan jedini mesec od 2012. godine kada parlament nije radio, za razliku od perioda gospodina Pavićevića i onih ljudi koji sede ispred njega kada su postojala samo prolećna i jesenja zasedanja, kada je parlament radio samo od utorka do četvrtka, kada je radio samo tri meseca na proleće i tri meseca na jesen, a sve ostalo je bio odmor, ali to je bila politika Borisa Tadića, DS-a i ljudi koji su vodili ovu državu i ova parlament. Ovo je vreme aktivnosti, SNS je na terenu sa građanima i u interesu građana.

Ovog puta je zloupotrebljen član 107, a od svih više replika. Neću oduzeti vreme, jer nisam ni poslaniku Pavićeviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Poslaniče Pavićeviću, rekla sam sada da su tri poslanika zloupotrebila povredu Poslovnika.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Neću zloupotrebljavati.)
Sigurno, jer onda ću vama oduzeti dve minute?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, malopre je povređen član 103. Poslovnika kojim se definiše mogućnost jednog narodnog poslanika da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, a u našem slučaju predsednice Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Gojković, gospodin Babić se malopre javio da ukaže na to da ste vi povredili Poslovnik i umesto da objasni kako ste vi povredili Poslovnik, gospodin Babić je opisivao neke stvari sa Tvitetra, Fejsbuka, sa društvenih mreža koje se ne tiču mogućnosti da neko obrazloži kako je povređen Poslovnik.
Poštovana predsednice, ovih 19 dana sam strpljivo čekao da se zakaže vanredno zasedanje Narodne skupštine. Zajedno sa narodnim poslanikom Zoranom Živkovićem u skupštinsku proceduru, gospođo Gojković, uputio tri predloga zakona, predložio narodnim poslanicima SNS da ako se…

Zahvaljujem poslaniče. U prvom delu ste skrenuli pažnju na član 103…

Onda recite da je gospodin Babić zaista zloupotrebio povredu.

Rekla sam svima. Znači, sva trojica ste zloupotrebili Poslovnik. Bila sam tolerantna kako bi počeli da radimo. Hvala puno.
Prelazimo na tačku dnevnog reda.
Da li predsednik predlagača, ministar MUP-a, dr Nebojša Stefanović želi reč?
Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, dame i gospodo, poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci brojnih elementarnih nepogoda i uticaja tih elementarnih nepogoda na Republiku Srbiju, njene građane i sveukupnu privredu. Teritorija Republike Srbije izložena je dejstvu grada često u razmerama velike elementarne nepogode, a zbog sve većeg uticaja na klimu u budućnosti se očekuju češće i razornije nepogode praćene gradom. U razgovoru sa Evropskom komisijom i u prethodnom periodu, dugoročne prognoze za Balkan su takve da mi na našoj teritoriji možemo očekivati više poplava, više grada, više požara. Takva je klima.
Međutim, problem sa zakonima koji su uređivali ovu oblast bio je što ih nismo imali, kakav je ovaj slučaj, ili smo ih poslednji put donosili pre toliko godina da su se svi standardi promenili dramatično. Naime, poslednji put je Republika Srbija imala zakonski uređenu odbranu od grada 1992. godine. Godine 1992. smo poslednji put imali zakon koji definiše ovu oblast, a zatim je taj zakon stavljen van snage i od tada su poslovi protivgradne zaštite bili u okviru RHMZ da bi 2012. godine prešli u nadležnost MUP-a. Ipak, izmeštanje odbrane od grada iz RHMZ u Ministarstvo nije dalo očekivane rezultate i sprovođenje protivgradne zaštite bilo je obeleženo brojnim pratećim problemima.
Prenos nadležnosti 2011. godine bio je uređen bez adekvatnih priprema za prihvat jedne veoma specifične oblasti. Preuzimanje nadležnosti, naravno, samih zaposlenih i opreme, materijalnih sredstava bio je najlakši korak. Međutim, integrisanje poslova i zaposlenih u sistem MUP-a i stvaranje ostalih pretpostavki za funkcionisanje je moralo bili sprovedeno uz istovremeni napor da sistem protivgradne zaštite nastavi da funkcioniše bez ikakvih posledica. Poslovi hidrometeoroloških merenja i prognoza neodvojivi su od poslova praćenja meteoroloških pojava i zajedno učestvuju u uspostavljanju sistema odbrane od grada u okviru sveobuhvatno sistema hidrometeorološke delatnosti.
To nas vraća na priču o RHMZ. Jedan od najvažnijih i najvidljivijih problema nastao je vezano za angažovanje lica koja se bave protivgradnom zaštitom u smislu gađanja, odnosno dejstvovanje na gradonosne oblake koje mi nazivamo „strelcima“ i nabavka protivgradnih raketa.
Usled specifičnosti položaja strelaca, jer su oni ugovorni angažovani samo određeni broj meseci u toku godine, dakle, sezona odbrane od grada počinje 15. aprila i traje do 15. oktobra, i oni su plaćeni samo za te mesece kada deluju i dejstvuju na gradonosne oblake. Takođe, pojedinosti vezane za njihov radno-pravni status, način angažovanja, obuku, itd, bili su veoma komplikovani.
Republički hidrometeorološki zavod nastavlja da obavlja posao njihovog angažovanja, dok, s druge strane, protivgradne rakete obezbeđuje, nabavlja i distribuira Ministarstvo unutrašnjih poslova. Imamo Hidrometeorološki zavod koji sa svojim sistemima prati kretanje gradonosnih oblaka, angažovanje i plaćanje su bili jednim delom na teretu Hidrometeorološkog zavoda i lokalne samouprave, a Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavlja rakete. Kod sistema koji je tako podeljen, ne postoji mogućnost da se adekvatno odgovori i da se napravi jedan, uspešan sistem protivgradne zaštite.
Od 1992. godine, kada je tadašnji zakon stavljen van snage, do, ja se nadam, ove nedelje, kada budemo usvojili ovaj zakon, ako tako odluči Narodna skupština, mi imamo jednu pravnu prazninu u kojoj se ova oblast uređuje delimično drugim zakonima u nadležnostima drugih organa, uređuje se delimično podzakonskim aktima i jednom praksom koja je očigledno pokazala da ovo nije najbolji način organizovanja protivgradne zaštite.
Dakle, usvajanjem Predloga zakona koji je danas pred vama, uspostaviće se preduslovi za jedan neuporedivo efikasniji sistem protivgradne zaštite i vraćanje nadležnosti jedinom organu koji po prirodi posla koji obavlja može uspešno da koordinira radom protivgradne zaštite – Hidrometeorološkom zavodu. Između ostalog, zato danas raspravljamo samo o jednom članu – izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, u kome se definiše nadležnost protivgradne zaštite u Hidrometeoroškom zavodu koje je pod upravnim nadzorom Ministarstva poljoprivrede i to se izmešta iz Ministarstva unutrašnjih poslova, gde zaista to nije logično.
Kada sam razgovarao sa kolegama, izneo sam jedan argument. Jer, kada bi logika zbog postojanja Sektora za vanredne situacije u MUP-u bila da se MUP bavi ovim, onda bi mi trebali da upravljamo i „Srbijavodama“ i „Srbijaputevima“. Jer, kako da odgovaramo za izlivanje reka ako ne gradimo nasipe? Kako da odgovaramo za klizišta ako ne gradimo puteve? A to je, naravno, potpuno pogrešan način razmišljanja. Iz iste logike, ne možemo odgovarati za preventivu u protivgradnoj zaštiti, kad se Sektor za vanredne situacije bavi potpuno drugim stvarima.
Mi prirodno vraćamo ovo u Hidrometeorološki zavod, koji ima način da prognozira, prati stvaranje ovih gradonosnih oblaka i, naravno, svih drugih pojava koje mogu da utiču na ovo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je izradilo i Vlada usvojila Predlog zakona o odbrani od grada posle 20 godina pravne praznine. Taj zakon se danas nalazi pred vama. Obavili smo opsežne javne rasprave i sa zainteresovanim profesionalnim udruženjima, sa predstavnicima lokalne samouprave, sa drugim državnim organima, sa privatnim kompanijama i mi smo nedavno imali pred Narodnom skupštinom ovaj Predlog zakona, koji je povučen, upravo zbog konsultacija i primedbi jednog dela i lokalnih samouprava i drugih institucija koje su tražile da se ovaj zakon popravi. Uspeli smo da postignemo kompromis da ovaj sistem bude efikasan, a da se uvaži realnost i način funkcionisanja određenih institucija i lokalnih samouprava na terenu.
Predloženim zakonom utvrđuju se, pre svega, prava i obaveze nadležnih organa, organa AP, organa jedinice lokalne samouprave, republičkih organa, organa državne uprave. Ovaj Predlog zakona odbranu od grada vidi kao deo jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine, od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i faktički, kao jedno od ključnih načela, uspostavlja načelo preventivne zaštite, kroz jedan uspostavljen sistem preventivnih mera, kako bi se rizik po život i zdravlje, po materijalna dobra, smanjio.
Pored jasne podele nadležnosti, među subjektima sistema odbrane od grada, jedno od najvažnijih pitanja uređenih ovim predlogom jeste i finansiranje poslova odbrane od grada. Bilo je jako važno ovo pitanje urediti, da se obezbedi jedan stabilan i siguran sistem finansiranja, koji će obezbediti održivost za poslove odbrane od grada, da se jednim delom toga bavi država, a drugim delom organi lokalne samouprave i autonomne pokrajine.
Danas imate praksu da jedan veliki broj lokalnih samouprava, između 70 i 80% lokalnih samouprava dotira i pomaže protivgradnu zaštitu, bilo dodatnim plaćanjem strelaca, bilo da učestvuju u nabavci raketa. Neki čak grade manji brojnih lansirnih stanica i to je stvar koja je zaista za pohvalu, od strane tih lokalnih samouprava koje su najviše angažovane.
Mi danas, usvajanjem ovog Predloga zakona, pokušavamo da rešimo te probleme, da obezbedimo jedan ujednačen i kontinuiran priliv sredstava, ali i da definišemo da Republika Srbija preuzima na sebe sistem izgradnje lansirnih stanica, održavanje i obezbeđivanje lansirnih stanica, nabavku raketa, dok će lokalne samouprave i AP Vojvodina, u skladu sa zakonom o svojim nadležnostima, moći da pomognu jedan deo sistema protivgradne zaštite i u održavanju prilaznih puteva, i u pomoći u finansiranju strelaca, ali će ove ključne poslove oko lansirnih rampi, oko radarskih sistema, oko kontrole, imati Republika Srbija.
Predlog zakona je bio, kao što sam rekao, predmet širokih konsultacija i sa naučno-obrazovnim institucijama i udruženjima poljoprivrednika, jedinica lokalne samouprave i predstavlja rezultat radne grupe sastavljene od stručnjaka u ovoj oblasti, koji su prilikom izrade nacrta koristili regulatorna dokumenta Svetske meteorološke dokumentacije i drugih međunarodnih organizacija koje su važne za pitanja zaštite od elementarnih nepogoda, kao i postojeću praksu razvijenih zemalja.
Imajući u vidu sve ovo, pred nama je Predlog zakona za koji verujemo da će doprineti da uspostavimo, ili, bolje da kažem, da počnemo da uspostavljamo jedan održiv sistem odbrane od grada, koji će doprineti da imamo manje štete svake godine, koji će doprineti da naša zemlja u ovom smislu bude sigurnija.
Takođe, pred nama je i Predlog zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima. Ove tečnosti i ovi gasovi predstavljaju nezaobilazne energente od kojih zavise i industrija i saobraćaj i druge grane privrede, pa se faktički kao neophodnost ukazala potreba za propisivanje ustanove pod kojom se ove materije bezbedno stavljaju u promet, proizvode, skladište i upotrebljavaju.
Mi imamo i činjenicu da se ovim zakonom predviđaju uslovi za postavljenje, izgradnju, rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju, kao i korišćenje prostorija, postrojenja i objekata za proizvodnju, preradu, skladištenje, držanje i promet ovih materija. Naravno sve to je usaglašeno sa Zakonom o planiranju i izgradnji i propisivanjem ovih uslova će se stvoriti neophodan stepen bezbednosti, kako pravnih lica koja na bilo koji način posluju sa ovim materijama, njihovih zaposlenih, tako i svih ostalih fizičkih i pravih lica i njihove imovine u smislu zaštite od požara i eksplozije.
Navedena zaštita može se ostvariti u slučaju donošenja novog zakona koji će sve obuhvatno regulisati ovu oblast. Postojeća pravna regulativa za ovu oblast danas se nalazi u Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima, koji je donet 1977. godine. Možete da zamisliste koliko se promenilo od 1977. godine, koliko naša tehnološka rešenja tada predviđena zakonom ne odgovaraju realnim potrebama, savremenim standardima. Takva prave štetu i nanose, postavljaju različite teškoće prilikom od davanja odobrenja, dozvola i svega onoga što se tiče puštanja u promet ili upravljanja zapaljivim gasovima ili gorivim tečnostima.
Pošto je zastarela regulativa drastično zastarela i svojim rešenjima ne prati ova savremena tehnička rešenja u oblasti bezbednosti i zaštite, mi smo prilagođeni svetskim propisima, imali obavezu da donesemo pre svega zakonsku regulativu koja obuhvata oblast eksplozivnih materija i regulativu koja obuhvata oblast zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova.
Iz navedenih razloga se predmetni zakon, koji je postojao u jednom zakonu iz 1977. godine, danas mora podeliti na dva zakona. Pored zakona o kome danas govorimo, planirano je i donošenje zakona o ekskluzivnim materijama čiji će tekst biti objedinjen sa odgovarajućim evropskim direktivama i naravno ovo je jedna od naših obaveza predviđenih Nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina EU od 2013. do 2016. godine.
U odnosu na važeće zakonsko rešenje ovim zakonom nije obuhvaćen transport zapaljivih i gorivih tečnosti, zapaljivih gasova koji je regulisan drugim propisima, kao ni eksplozivne materije. Stavljanje u promet zapaljivih i gorivih tečnosti, zapaljivih gasova nije predmet usklađivanja ovog zakona i obavlja se u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije.
Novi zakon se oslanja na propise savremenih evropskih zemalja i nije predviđeno da se u postupku njegovog donošenja izvrši transponovanje evropskih direktiva jer one ne postoje. Novim zakonom uređena je oblast rukovanja zapaljivih tečnosti i gasova, kontrola u procesu proizvodnje, skladištenje, njihova distribucija, kao i inspekcijski nadzor i mere i kaznene odredbe protiv prekršilaca zakonskih odredbi.
Imajući u vidu predmet regulisanja Zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima kroz koji se uspostavlja jasan sistem prevencije od nastajanja i širenja požara i eksplozija i gašenja požara, kao i sprovođenje nadzora nad istim, u uslovima u kojima postoji određeni stepen razvoja sistema zaštite i sigurnosti su vrlo afirmativni za različite privredne aktivnosti, odnosno stvaranje novih privrednih subjekata i podržavanje tržišne konkurencije.
Predložena zakonska rešenja imaju pozitivan efekat u smislu povećanja broja privrednih subjekata na tržištu čije je poslovanje vezano za ovu oblast, što će dovesti do veće konkurencije u ovoj oblasti u smislu pružanja usluga, kao i proizvodnje i ugradnje opreme za primenu mera ovog zakona.
Primenom zakona očekujemo znatno povećanje broja novih inostranih privrednih subjekata u ovoj oblasti s obzirom da je Predlog zakona usklađen sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.
Donošenje zakona obezbediće da sve pravne pretpostavke da je Republika Srbija u skladu sa savremenim tehničkim dostignućima i propisima EU postigla apsolutnu zakonodavnu uređenost u ovoj oblasti.
Imajući u vidu sve ovo, pozivam vas da glasate za predložene zakone koji su danas pred vama jer ćemo zaista posle dugo vremena ovaj zakon od 1977. godine, a zakon o protivgradnoj zaštiti čak i ne postoji pošto je stavljen van snage 1992. godine, da ćemo faktički prvi put posle mnogo godina pravno urediti ove oblasti i imati priliku da dobijemo efikasnije sisteme i zaštite od grada, ali i upravljanje ovim opasnim materijama. Hvala na pažnji.