Zahvaljujem se, predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, što se tiče samog seta zakona o kome raspravljamo, taj značaj onoga o čemu ćemo raspravljati, diskutovati, a siguran sam i usvojiti nije potrebno posebno isticati.
Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji između Srbije i Rusije bi bila otprilike moja fokusirana tačka izlaganja na današnjoj sednici Skupštine Republike Srbije. Uvaženi ministre, moram da istaknem, zarad Vlade Republike Srbije, zarad građana Republike Srbije, da je ovaj sporazum nešto što podrazumeva samo kontinuitet u nastojanjima za jednu kvalitetnu i dugoročnu saradnju sa Vojskom Rusije.
Zašto kontinuitet? Zbog toga što je već 2013. godine, potpisan sporazum o vojnoj saradnji između Srbije i Rusije. Taj sporazum je tada potpisao tadašnji ministar odbrane gospodin Rodić i tim sporazumom su postavljeni temelji vojne saradnje između dve vojske, Vojske Srbije i Vojske Rusije. Zašto je to značajno? Isključivo zbog toga što građani treba da znaju da blizu 20 godina nije postojao jedan takav način regulisanja odnosa između dve vojske, Vojske Rusije i Vojske Srbije i da je vojna saradnja između Srbije i Rusije bila na izuzetno niskom nivou.
Drugi razlog uvaženi ministre, koji želim da istaknem zarad građana jeste činjenica koja ide apsolutno u prilog onome što radi Vlada Republike Srbije i apsolutno negiranje i neosnovano svih optužbi Vlade Republike Srbije kada je njen politički kurs u pitanju, a radi se upravo o temama o kojima danas razgovaramo.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što i ovim sporazumom sa Rusijom Srbija i Vlada Republike Srbije veoma jasno stavlja do znanja da je njena politika potpuno, potpuno čista. Da u njenoj politici nema subjektivizma prema bilo kome, da u njenoj politici postoje nastojanja da se sačuvaju prijateljski odnosi sa Rusijom, a istovremeno da je Srbija i Vlada Republike Srbije nesporno opredeljena ka evropskom putu i ka evropskoj zajednici.
Sam sporazum za one koji nemaju ta saznanja i informacije treba istaći da je pravno utemeljena i to je utemeljena normalno međunarodnog prava i intenciji da se dalje razvijaju prijateljski odnosi Srbije i Rusije i potrebu za saradnjom u vojno-tehničkoj oblasti.
Suština ovog sporazuma se svodi na nešto što je odavno bilo potrebno Vojsci Republike Srbije a to je isporuka naoružanja i vojne tehnike, rezervnih delova, razmene stručnjaka, obuke kadrova, itd. Da bi građani bili pravilno informisani i dobili informacije koje su autentične treba istaći da upravo u ovom pravcu postoje nastojanja da se preko Ministarstva odbrane naši vojni kapaciteti, naši vojni potencijali upotpune, usavrše da se pojača stepen bezbednosti i zaštite naše teritorije i zbog toga nije nikakva tajna da smo imali određene razgovore, pregovore sa Vojskom Rusije u pravcu nabavke protivvazdušnih raketnih sistema AS 300 i AS 400, da smo imali nastojanja da naš odbrambeni sistem u smislu protivvazdušne odbrane i ratnog vazduhoplovstva upotpunimo tako što ćemo nabaviti i savremeni „Jurišni avion MiG 29 M“.
Takođe, nije tajna da smo insistirali kod Rusije da naš „Super Galeb“ kao avion koji je respektabilan, avion za Vojsku Srbije bude servisiran, rekonstruisan, modernizovan i unapređen upravo u pogonima u kojima Vojska Rusije to može ostvaruje. U čemu je problem? Problem je u finansijama, problem je u nemogućnosti da se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju velika ili značajna novčana sredstva koja u svakom slučaju bi bila opterećujuća za budžet s jedne strane, a s druge strane jedan jako, jako mudar i pragmatičan stav Vlade Republike Srbije da se ne zadužuje kreditima kada je u pitanju nabavka vojne opreme.
Ono što takođe treba istaći kao kvalitetno u samom sporazumu, jeste činjenica da se u realizaciji ovog sporazuma mora pristupiti na način koji podrazumeva i angažovanja stručnih kapaciteta kako Vojske Srbije tako i Vojske Rusije, da u tom pravcu mora biti formirana i tzv. međuvladina komisija koja je sastavljena od predstavnika Vojske Rusije i predstavnika Vojske Srbije i ono što je najvažnije da bilo koja strana, potpisnica ovog sporazuma ima pravo kontrole ili pravo nadzora nad korišćenjem vojne opreme koja se isporučuje jednoj od strana potpisnica.
Šta to znači? To znači da ni Srbija, ni Rusija u slučaju dobijanja vojne opreme koja je navedena u sporazumu, ne može raspolagati sa tom opremom bez pisane saglasnosti druge potpisnice, da se mora namenski koristiti, da se ta vojna oprema ne može reeksportovati, da se ne može predavati trećoj strani ili trećoj državi i to je jedan dobar mehanizam kontrole ili zaštite od nenamenskog korišćenja vojne opreme i ostalih resursa koji će biti predmet ovog sporazuma i predaje na korišćenje ili bolje i preciznije reći kupovine.
U svemu ovome kvalitet ovog sporazuma jeste da se svi podaci koji se vezuju za prenos vojne opreme smatraju tzv. strogo poverljivim podacima, da nose oznaku državne tajne i da u tom pravcu bilo koja strana potpisnica ne može taj deo sporazuma ni u kom slučaju zloupotrebljavati jer bi tu bilo veoma velike i štetne posledice i opasne posledice.
Što se tiče samog važenja sporazuma, taj sporazum je dobro koncipiran imajući u vidu činjenicu da rok važenja ovog sporazuma od pet godina nije ni u kom slučaju nešto što bi se pežorativno reklo zacementirano, već sam sporazum dozvoljava tzv. automatsko produžavanje na dodatnih pet godina i to stalno i u kontinuitetu na novih pet godina uz otkazni rok od šest meseci. Šta to znači? To znači da se sporazum neće produžiti na novih pet godina, jedino ukoliko jedna od potpisnica sporazuma u roku od šest meseci početnog perioda od pet godina ne ispolji stav, ne izrazi nezadovoljstvo sa sporazuma ili jednostavno smatra da taj sporazum ne treba više produžavati.
Što se tiče naše tendencije da se uspostavi što kvalitetnija vojna saradnja sa Vojskom Rusije, treba reći da ni to nisu nikakvi novi detalji, da to nisu nikakve nove okolnosti, imajući u vidu više činjenica. Pre svega činjenicu da je Vojska preko Vojne delegacije, Vojska Rusije imala već posetu Vojsci Srbije, ta poseta je bila upriličena i organizovana u Pančevu i to je bilo prisustvo pokaznoj vežbi specijalne brigade Vojske Srbije, a samo dan nakon toga delegacija Vojske Rusije obišla 63. padobranski bataljon, specijalne brigade Vojske Srbije u Nišu. Tada je istovremeno bila planirana i vežba ruskih i srpskih specijalaca. U planu je vežba u kojoj bi učestvovale vojne snage i to 106. vazdušno-desantna jedinica ruske vojske i 63. bataljon, padobranski bataljon specijalnih brigada Srbije.
Sve ove planske aktivnosti koje je ustrojilo Ministarstvo odbrane podrazumevaju da se konačno sa Rusijom uspostavi jedan kvalitetan, veoma kvalitetan i za Srbiju jako značajan i potreban odnos koji podrazumeva revitalizaciju vojnih kapaciteta i vojnih resursa u Srbiji. Međutim, u tom pravcu Srbija nije ni u kom slučaju imala jednostrane pristupe, ni u kom slučaju se nije svrstavala na jednu od, hajde da kažem uslovno rečeno, blokovskih vojnih strana, jer su istovremeno u planskim aktivnostima Ministarstva odbrane bile definisane i vojne vežbe u kojima bi učestvovale marinske snage SAD, multinacionalna vežba pod nazivom „Platinasti vuk“ koja je trebala biti organizovana u Bujanovcu, u vojnoj bazi „Jug“ gde takođe treba istaći da je to upravo činjenica koja pokazuje da Vojska Srbije želi korektne, kvalitetne odnose kako sa vojskama zapadno-evropskih zemalja, SAD, zemalja NATO pakta tako i sa Vojskom Rusije, Belorusije, itd.
Treba podsetiti da je Srbija i to je upravo zbog onih koji kritikuju i Vladu Republike Srbije i kurs koji Vlada Republike Srbije u ovom pravcu zastupa, da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je posle izbijanja i eskalacije krize u Ukrajini održavala vojne kontakte sa tendencijom da se ustroje planovi za zajedničke vojne vežbe i sa jedinicama SAD i sa jedinicama Rusije, Belorusije i ostalih zemalja. Ponoviću, dakle jedina je Srbija od svih zemalja Evrope, bukvalno jedina, koja je zadržala dobre kontakte i relacije i sa vojskom SAD i sa vojskom Rusije.
Na kraju, uvaženi ministre, želim da istaknem da bi sve ovo što se danas radi trebalo da ima jedan dobar predznak za budućnost Vojske Republike Srbije u smislu njenog osavremenjavanja, u smislu podizanja kvaliteta ne samo vojne opreme, već i stručnog kadra, i da podsetim samo, da je upravo u ovim pregovorima koji su vođeni sa vojskom Rusije uspostavljena i ta vrsta saradnje tako da se dobar deo našeg vojnog kadra trenutno nalazi na edukacijama i stručnom osposobljavanju u vojnim centrima ruske vojske.
Naravno, da sve ovo ukazuje da je konačno uspostavljen kako međunarodno pravni okvir, tako i jedna činjenična i pragmatična vojna saradnja dve države koje dugo, dugo godina unazad tu vojnu saradnju nisu imale, odnosno nisu je imale na onom nivou na kom su trebale.
Što se tuče našeg učešća u mirnodopskim operacijama gde je zastupljena vojska Srbije, moje kolege pre svega, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS drug Zvonim Stević, je već istakao značaj tog učešća, ja samo moram da istaknem i da potvrdim da je ugled Vojske Srbije na taj način verovatno porastao, da postoji jedna vrsta respektabilnosti od strane onih koji pozivaju Vojsku Srbije da njeni učesnici budu prisutni u mirnodopskim operacijama i da se na taj način Vojska Srbije učini što prepoznatljivijom.
Zaista u svemu ovome SPS želi da doprinese kako ovakvim diskusijama, tako i praktičnim radom, jer ću podsetiti da je upravo ministar odbrane ruske vojske, odnosno države Rusije, u razgovorima sa tadašnjim premijerom Vlade Republike Srbije Ivicom Dačićem, razgovarao na ove teme o kojima danas mi diskutujemo, i na ove teme koje sada u praktičnom smislu reči zaživljavaju barem kroz pravni okvir, taj pravni okvir je sporazum, a mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da će se iz tog pravnog okvira preći i na konačnu realizaciju.
Zbog toga i zbog svega onoga što se do sada radilo, zbog želje SPS da kontinuitet dobrih odnosa sa ruskom vojskom, odnosno između Vojske Srbije i Vojske Rusije ostane trajan, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set zakona o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem se.