Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću uzeti previše vašeg vremena, jer je reč o sporazumima, jer je reč o odlukama oko kojih postoji nedvosmislena saglasnost u ovoj Narodnoj skupštini, a i u principu u našem društvu i to između ostalog govori lista prijavljenih za obraćanje danas, na toj listi su listom ljudi koji su izrazili podršku o ovim rešenjima i o ovim predlozima.
Dakle u najkraćem, podrška planiranim aktivnostima kada je reč o angažmanu naše vojske u multinacionalnim operacijama, ne samo zbog toga što je naše strateško opredeljenje i nešto na šta smo zapravo ponosni, jer predstavlja svojevrsnu tradiciju kada je reč o našem društvu, našem narodu, ali i našoj vojsci, izgradnja stabilnog sistema, sistema mira, stabilnosti i bezbednosti u svetu to je i nešto na šta smo obavezni kao ponosni i rekao bih istaknuti članovi organizacija kao što su UN, ali kao neko ko razvija posebne odnose sa EU.
Reč je, dakle, o misijama UN, EU, bilo je danas puno reči o tome na kojim teritorijama u kojim zemljama, a podvukao bih ovom prilikom da pored toga što se zalažemo kroz ove operacije za univerzalne vrednosti kao što su mir i bezbednost, ne treba propustiti da primetimo da je na spisku teritorija na koje se odnose ove operacije redom sve jedna do druge nama prijateljska, draga zemlja, narodi koji su organizovali svoje države na tim prostorima.
Dakle, nije reč samo o našem principijelnom stavu i borbi za univerzalne vrednosti, reč je i o više nego jasnom cilju opredeljenju Srbije da da jasan lični doprinos i pomogne onima do kojih joj je zaista stalo, kao što je to zapravo reč i u suprotnom smeru i oko toga nikakvih sumnji nemamo.
Što se tiče angažmana naše vojske u onim misijama koje su već u toku i gde se već realizuje i primećuju rezultati, takođe, ne treba propustiti priliku da uočimo da je reč o najvišim mogućim ocenama kada je diskutovan, kada je cenjen, kada je meren na bilo koji način iskazani profesionalizam, da je reč o najvećim mogućim ocenama kada je reč o pokazanom pristupu i odgovornosti spram preuzetih zadataka, ali i ostvarenim rezultatima na tim zadacima i to je svojevrstan odgovor i na pitanje koje smo možda čuli danas, da li treba ili ne treba proveravati stanje naše vojske. Ono je u praksi provereno upravo kroz ove misije, ove operacije i ocenjeno je kao više nego dobro.
Dalje, ko su prijatelji Srbije, apsolutno nema nikakvih dilema i nema apsolutno nikakve kolizije niti bilo čega nejasnog spram ovih misija, ovih operacija i našeg generalnog opredeljenja, ovaj aspekt bezbednosti predstavlja veoma važan aspekt ukupne spoljne politike i to je nešto što apsolutno ne propušta da primeti niko od naših cenjenih prijatelja i partnera iz sveta.
Kada god imamo na bilo kom forumu i na bilo kom nivou zajedničke rasprave, diskusije, ostvarenom napretku o nivou usaglašenosti sa evropskom politikom, ali i politikom na bilo kom drugom nivou, niko od naših prijatelja i partnera ne propušta da primeti značajan doprinos Srbije upravo u ovom sektoru.
Dakle, to je nešto na čemu radimo, gde postižemo odlične rezultate, ovim planovima ostvarujemo i neophodni kontinuitet i s moje strane očekujem, postižemo i još bolje rezultate u periodu pred nama, nema apsolutno nikakvog razloga da ne bude tako. Ovi su predlozi dobri, kao u ostalom i sve što dolazi iz sektora odbrane u ovom sazivu Narodne skupštine i u tom smislu pozdravljam naše goste i predlagače.
Kada je reč o sporazumima o vojno-tehničkoj saradnji, odnosno saradnji u oblasti odbrane sa Republikom Belorusijom i Ruskom Federacijom, naglašavam da je reč o sporazumima koji se tiču vojno-tehničke saradnje, vojno-ekonomske saradnje, saradnje u vojno-naučnoj oblasti i u edukaciji, odnosno daljem usavršavanju. Dakle, sve do jednog nesporno jasni aspekti, koji ne samo da promovišu one vrednosti do kojih nam je takođe još jednom više nego stalo, koje predstavljaju osnov razvitka, a to je i stvaranje novih proizvoda i osvajanje novih tržišta i nauka, i dalje usavršavanje u obrazovanju, sve naravno vezano ovde konkretno za vojni sektor, ali generalno, aspekti koji su ovom društvu više nego jasno opredeljenje.
Zaslužuju pohvalu, naročito kada se, još jednom naglašavam, odnose na države kao što su Belorusija i Ruska Federacija i to još jedna, možda i finalno važna poruka za danas, države koji su nesporni prijatelji Republike Srbije i sa kojima sa ponosom razvijamo odnose u svakom smislu, Republika Srbija se sa ponosom i sa velikim uvažavanjem odnosi prema svojim prijateljima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Gašiću, Pokret za preokret će podržati i ove sporazume i Predlog odluke o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Kada su u pitanju vojni sporazumi sa Rusijom i Belorusijom, oni praktično predstavljaju vojne sporazume sa vojnim istokom, da ga tako nazovemo, i nesporno postoji vojni zapad, odnosno formalna organizacija koju čini NATO pakt.
Mi se zalažemo za vojnu neutralnost i smatramo da treba sarađivati i sa NATO paktom u svim onim operacijama koje doprinose svetskom miru, čuvaju mir u svetu, kao što treba sarađivati i sa Rusijom, Belorusijom, jer su to moćne, posebno govorim o Rusiji, i ekonomije i vojske, a koje su to pokazale kroz istoriju.
Sa druge strane, rusku vojsku odlikuje vrlo jasna istorijska opredeljenost za antifašizam, i to nije nebitno. To nije nebitno. Onaj ko ima u svom vojnom iskustvu, vojnoj istoriji antifašističku tradiciju znači da će se u velikom broju slučajeva tako ponašati i ubuduće. To nije sporno. Dakle, vojna neutralnost da.
Međutim, ono što je sporno jeste što Republika Srbija, nažalost, nema koegzistentnu spoljnu politiku. Ako će mi neko dokazati da je spoljna politika i spoljna vojna politika predsednika Nikolića, predsednika Vlade gospodina Vučića i potpredsednika Vlade, ministra spoljnih poslova Dačića koegzistentna, može samo da me zasmeje. Dakle, država Srbija, nažalost, nema koegzistentnu spoljnu politiku.
To se na zapadu primećuje. To se primećuje i na istoku. To ne može da ostane neprimećeno. Moguće je da je u zemlji, kroz medijska spinovanja, napraviti takav utisak da postoji koegzistentna politika, međutim ni to više nije moguće.
U tom smislu, smatram da je veoma bitno da se u državi Srbiji napravi konsenzus po ovom pitanju – kuda, kako, sa čime Vojska Srbije i Republika Srbija misli u budućnosti? Kakvu vojsku, kakve oficire, kakve vojnike? Da li sa ovakvim odnosom prema vojsci i oficirima, da li sa ovakvim odnosnom Vlade prema vojsci, rekao bih, koja je u mnogim sektorima potcenjena, i njen kadar i njeni ljudi, smanjenjem plata, uslovima u kojima rade, tehnikom, itd.
U tom smislu, predlažem i zalagaću se za to da država Srbija, pre svega, obezbedi da Vojska Srbije funkcioniše u jednom pristojnom ambijentu, ali i spoljnu politiku koja će biti koegzistetna i koja će omogućiti da Srbija bude most vojnog istoka i vojnog zapada, a to je moguće, jer takav geografski položaj, takvu istoriju, takvu, rekao bih, budućnost treba da gradi Srbija.

Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas na dnevnom redu pored dva predloga sporazuma, jedan sa Belorusijom, jedan sa Rusijom, imamo dva predloga odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama tokom 2015. godine i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Mislim da su ovakve rasprave uvek veoma korisne, i to iz više razloga. Ja ću se osvrnuti na jedan aspekt koji se tiče naših građana, a to da im uvek treba ponovo objasniti koji je to razlog što šaljemo našu vojsku, naše vojnike na neke daleke destinacije, udaljene zemlje, u krizna područja, koja su sama po sebi riskantna. Na početku, kada se otpočelo sa ovom praksom, je bilo određenih skeptičnosti u tom pitanju i nametalo se pitanje zašto je to nama potrebno. To je nama i te kako potrebno, pre svega, zato što Republika Srbija na taj način ispunjava svoje međunarodne obaveze, a isto tako, ništa manje značajno, kada je u pitanju očuvanje mira, bezbednosti u čitavom svetu. Na taj način Republika Srbija pokazuje i dokazuje da preuzima jednu aktivnu ulogu, postaje jedan aktivni činilac kada je očuvanje istog u pitanju, što samo po sebi rezultira time da se povećava njen međunarodni ugled.
Kako raste broj kriznih situacija, kriznih žarišta u svetu, naravno, povećava se i potreba za mirovnim operacijama u svetu, povećava se i broj vojnika koji u isti mah i učestvuju.
Kada su naši vojnici u pitanju, ono što možemo da primetimo jeste da iz godinu u godinu njihov broj raste, raste broj prijavljenih, sve veći broj vojnika se odlučuje da učestvuje u mirovnim operacijama. Ono na šta bih skrenula pažnju, što je jako bitno i što verujem da naše građane interesuje, a to je bezbednost naših vojnika, odnosno da li dovoljno vodimo računa o našim vojnicima kada se nalaze negde daleko od svoje zemlje? Odgovor je da vodimo računa o njima, što najbolje govori činjenica, ono što bih istakla i pohvalila jeste da u slučaju povrede, ranjavanja ili nečeg drugog naši vojnici ili njihova porodica dobijaju naknadu, što svakako govori o tome da se o njima vodi računa, podiže se nivo njihove zaštićenosti, da tako kažem, u slučaju nemilih događaja, kako njih, tako i njihove porodice, što svakako deluje podsticajno da se ovaj broj vojnika koji se prijavljuju za mirovne operacije poveća.
Takođe, tu je i zarada, koja nije za potcenjivanje, koja je prilična, koja mora da bude takva, s obzirom na rizik koje ovakve situacije nose sa sobom, ali ono što je meni najbitnije, što bih posebno istakla ovom prilikom jeste da su se naši vojnici dokazali i pokazali do sada odlično, u svakom pogledu, da su pokazali da su hrabri, odani, da su čestiti, tako što su dobijanjem nagrada, odlikovanja, ali ono što je možda najbitnije jeste da su naši vojnici jednim dobrim i korektnim odnosom sa lokalnim stanovništvom, pošto su poznati po tome da jako brzo stupaju u kontakt sa lokalnim stanovništvom, da imaju obzira prema njima, da se krajnje korektno odnose prema njima, što im naravno služi na čast i čime oni potvrđuju reputaciju srpskog vojnika kao hrabrog i čestitog vojnika, a time na najbolji mogući način reprezentuje našu zemlju.
Ono što bih pohvalila jeste da raste broj žena vojnika koje idu u mirovne operacije. Mislim da je to za svaku pohvalu, i to iz više razloga. Možda prvi i najbitniji razlog jeste taj što je to najbolji način da se svi stereotipi, sve predrasude, koje postoje o ženama da ne mogu da budu dobri vojnici, na taj način ruše.
Ono što bih posebno istakla jeste iskustvo, praktično iskustvo koje ovakve operacije nude, a koje ni jedan vojni poligon, vojna vežba ne može da nadomesti, ne može da nadomesti praksu, teren. Bitno je da se naši vojnici sa svim tim stečenim veštinama, iskustvom vraćaju u našu zemlju, da dele to iskustvo sa svojim kolegama i na taj način, ono što je najbitnije, podiže jedan opšti stepen bezbednosti u Srbiji.
Pored predloga odluka danas diskutujemo i o dva predloga sporazuma, jedan sa Rusijom o vojno-tehničkoj saradnji, a jedan sa Belorusijom kada je u pitanju odbrana. Mislim da su i jedan i drugi sporazum od izuzetnog značaj za Republiku Srbiju. Ono što je zajedničko i jednom i drugom sporazumu jeste što se stvara jedan pravi okvir, da tako kažem, koji omogućava našim državama jednu nesmetanu saradnju kada su ove oblasti u pitanju.
Smatram da su oni benefiti koji se nude od ovakvih sporazuma od neprocenjivog značaja. Sve informacije koje će naše strane međusobno razmenjivati, sva iskustva koja će naše strane međusobno razmenjivati, takođe obuka kadrova, da je sve to od neprocenjivog značaja, naročito ako se uzmu u obzir sa kojim državama ćemo potpisati sporazum, znači sa Belorusijom, sa Rusijom, koje su i te kako moćne države kada je u pitanju odbrana, kada je u pitanju vojska.
Takođe, ono što bih istakla, jeste i tajnost podataka, što mislim da je jako dobro da, znači naše države, potpisnice ovih sporazuma ne smeju ni jednu informaciju, ni jedan podatak da odaju nekoj drugoj sili, nekoj drugoj državi, ukoliko ne postoji saglasnost druge države.
Na samom kraju, želela bih da pohvalim sve napore koje je ova Vlada, naravno i resorno ministarstvo ulažu u stalno unapređivanje naše odbrane i naše vojske, jer smatram da su to oblasti u koje stalno treba ulagati, koje stalno treba unapređivati, jer jednostavno su takvi svetski tokovi. Mi moramo ići u korak sa njima i ono što je najbitnije da naša vojska bude ponovo naš ponos, naša zaštita. Zaista mislim da naša Vlada zaslužuje pohvale sve kada je to u pitanju.
Tako da, naravno SNS će podržati, kako predloge odluka, tako predloge sporazuma u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Bratislav Gašić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ja bih prvo iskoristio priliku da mladoj reprezentaciji Srbije čestitam ulazak u finale. Tako se brane boje naše zastave. Ja sam duboko uveren i ubeđen da i ova Vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem ide ka jednom velikom finalu i kada je ekonomski oporavak naše zemlje i kada je oporavak vojske Srbije u pitanju i kada je oporavak svih slojeva društva u pitanju.
Žao mi je što je gospodin profesor Janko Veselinović izašao, da mu odgovorim na par pitanja, koja iskren da budem nisam razumeo, jer kako kaže to moj šef Vučić, mnogo sam ja mali da bi razumeo profesorska pitanja koja je on želeo meni da postavi, ali imaću prilike, verovatno u narednom periodu.
Hvala vama, primetili ste da sve veći broj pripadnika vojske Srbije ženskog pola je u mirovnim operacijama širom sveta. Prošle godine smo imali 8,81% žena zastupljeno u mirovnim operacijama, a ove godine očekujemo da taj procenat bude oko 11,5%. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Ovoliki čovek, a da ga ne vidite?
Dakle, uz pridruživanje čestitkama našim mladim fudbalerima koji su zaista osvetlali obraz i ušli u finale Svetskog prvenstva, uz poštovanje njihove borbenosti i želje za dokazivanjem, želje za opštim napretkom, to je jedan duh koji moramo negovati i u tom duhu Vlada Republike Srbije i naša zemlja nastavljaju saradnju sa svim subjektima na političkoj sceni, danas razmatramo ratifikaciju, praktično dva sporazuma iz oblasti vojno-tehničke saradnje i odbrane.
Dva sporazuma koja potpisuje naša zemlja sa Rusijom i Belorusijom, moram da kažem da u ovom trenutku veoma složenom po pitanju nekih bezbednosnih aspekata na svetskoj političkoj sceni možda nekom to može da izgleda malo čudno, ali zaista naše opredeljenje kao države, naše opredeljenje kao naroda, jeste pre svega da poštujemo dobrosusedske odnose sa svima onima koji su naši susedi, ali i da poštujemo dobre odnose sa svima onima koji su kroz istoriju predstavljali naš stub oslonca u međunarodnim odnosima, pre svega i pre svih to je naša bratska Rusija sa kojom je naša zemlja potpisala ovaj sporazum o vojno-tehničkoj saradnji.
Moram da istaknem da danas, na početku podizanja nivoa te vojno-tehničke saradnje imamo mnogo koristi koje možemo da ostvarimo iz jednog takvog sporazuma. Pre svega imajući u vidu da je veliki tehnološki napredak ruske vojne tehnologije zabeležen u poslednje vreme, u vreme kada od kada je Rusija počela da postaje ono što i treba da bude, kada je Rusija počela se vraća na stare pozicije, praktično lidera u vojno-tehničkoj oblasti i u oblasti tehničkih sredstava odbrane.
Naša zemlja je u prethodnom periodu imala veoma razvijenu proizvodnju u vojnom aspektu, međutim od 2000. godine, nažalost, vojna industrija u našoj zemlji je dovedena u vrlo teško stanje. Prevashodno je to posledica jedne težnje da se u oblasti bezbednosti napravi ono što je urađeno u oblasti cele privrede, a to je da se pod jedom firmom privatizacije ili jednom formom promene ili tranzicije dovede do nekog efikasnijeg stanja. Rezultati svih tih težnji jesu poražavajući, pa je tako svih šest preduzeća iz oblasti vojne proizvodnje bilo dovedeno do pred gašenje.
Veoma velikim naporima Ministarstva odbrane na čijem se čelu danas nalazi ministar Gašić došlo je do poboljšanja u toj oblasti i nadamo se da će potpisivanjem ratifikacije ovih sporazuma iz vojno tehničke saradnje sa nama bratskom Rusijom doprineti da se i u oblasti vojnih sredstava i u podizanju efikasnosti naše vojne industrije zabeleže pozitivni rezultati, naročito imajući u vidu kao što sam već istakao, tehnološki napredak Rusije i ona rešenja koja možemo da očekujemo u toj oblasti koja mogu da budu primenjena u našoj industriji i proizvodnji vojnih sredstava.
Sa druge strane, ne možemo da ne istaknemo aspekt koji je takođe moguće iskoristiti. Iz ovih sporazuma može da proistekne saradnja koja se tiče plasmana naših proizvoda iz oblasti vojne tehnologije na treća tržišta u saradnji sa našim prijateljem iz Rusije, što normalno ne treba da predstavlja prepreku ostvarivanja saradnje i sa drugim subjektima na međunarodnoj političkoj, vojnoj sceni. Mi u svemu tome moramo da imamo prevashodno u vidu interes Srbije, srpske industrije. Sasvim sam siguran da će ratifikacija ovog sporazuma biti u tom cilju.
Sa druge strane, u oblasti odbrane i saradnje u oblasti odbrane ratifikujemo danas i sporazum sa Belorusijom, takođe našoj prijateljskom zemljom koja kao što znate ima veoma visok stepen organizacije i koja i dan danas predstavlja možda je previše reći, ali jedan svetao primer kako se država starajući se o svojim proizvodnim kapacitetima brine i o svom narodu, kako je stavljajući je i ističući je na prvo mesto pojedinca, čoveka običnog uspela da zaštiti svoje proizvodne kapacitete i kako je danas uprkos svim izazovima i Belorusija u stalnom rastu BDP, zadržava pozicije i gradi nove pozicije.
Potpisivanjem ratifikacije ovog sporazuma sa Belorusijom nadamo se, a i lično sam siguran da će biti ostvareni dobri pomaci i na toj bazi i da ćemo i mi u Srbiji imati takve rezultate kao što je i Belorusija imala u svom prethodnom periodu. Hvala.