Izvinjavam se.
Gospođo predsedavajuća, on je izašao iz te stranke, pa je onda izašao iz jedne druge stranke…

Nije to važno. Dobili ste reč da govorite o Predlogu zakona. Pustite da poslanik izlazi, ulazi u stranku koju god želi, jer to je njegovo pravo.

Dakle, iz svih razloga koje sam malopre naveo, ova Vlada mora da sprovodi danas i, što bi neko rekao, nepopularne mere, i to su svakako nepopularne mere, a ja bih dodao i neophodne mere i zbog toga vam, gospodine Vujoviću, iskreno ne zavidim na poziciji.
Za mene je ovde najznačajnije naglasiti nekoliko stvari. Prvo, ovim merama nastavlja se program aktivne fiskalne konsolidacije, konsolidacije državnog budžeta i ozdravljenje javnih finansija. Mislim da je to svima jasno i mislim da nema sporenja oko toga.
Dalje, ovim i sličnim merama doći će do smanjenja budžetskog deficita, tako što će se povećati opšti prihodi u državnom budžetu i što je najbitnije ovo predstavlja krajnji i neodrživi izvor budžetskih prihoda.
Podržavam ove mere iz razloga što se njima obezbeđuje trajna osnova za funkcionisanje, ali i razvoj našeg energetskog sektora, a da su pri tom građani najminimalnije opterećeni, odnosno oštećeni, dakle na najminimalniji mogući način.
Uprkos tome što je ova mera dugo odlagana, ono što je za mene, a verujem i građane Srbije, najvažnije jeste činjenica da će i pored ovog poskupljenja struje Srbija ostati među zemljama sa najjeftinijom cenom električne energije, ako ne i ubedljivo najjeftinija zemlja.
Same izmene koje su ugrađene u tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama bave se proširenjem liste za oporezivanje i električne energije za krajnje potrošače. Dakle, kada se električna energija koristi od strane krajnjih korisnika, odnosno kupaca i pravnih lica i fizičkih lica i preduzetnika, ali i snabdevača, ukoliko je koriste za sopstvene potrebe, zatim tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i duvanskih prerađevina.
U Predlogu zakona predviđena je i lista oslobođenja koja ne narušava efekat koji zakon treba da postigne kod određenih potrošača, kao na primer za proizvodnju na površinskim kopovima, zatim korišćenje od strane DKP-a, u pitanju su diplomatsko konzularna predstavništva koja su i do sada bila oslobođena ovog poreza, što je regulisano međunarodnim ugovorima.
Veoma je važno istaći da primena ovih mera počinje od 1. avgusta 2015. godine, što znači da će prva plaćanja biti od septembra meseca.
Očekivani poreski prihodi, kako smo čuli, iznose 5,4 milijarde do kraja ove godine, odnosno 17 milijardi na godišnjem nivou.
Iz potrebe za daljim usaglašavanjem sa standardima EU, kao i zbog svih pozitivnih efekata koje smo naveli po državni budžet, koje ovaj Predlog zakona treba da proizvede, podržaću ovaj predlog zakona i u Danu za glasanje glasati za.

Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Dala sam poslaniku pet sekundi i onda je prekinut. Pošto piše da replika može biti do dva minuta…
(Janko Veselinović, s mesta: Celo vreme mi se obraća.)
Nije čitavo vreme.
Molim vas da me saslušate. Mogu vam dati repliku u trajanju koliko je trajalo i njegovo izgovaranje vašeg imena. Znači, do 10 sekundi. Izvolite.

Dok je rasla cena struje u vreme DS-a plate su rasle duplo više, a sada padaju plate, a raste cena struje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o čitavom setu od pet predloga zakona i jednom Predlogu odluke, međutim, očigledno da je interesovanje svih poslanika usmereno samo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, i to na delu koji se odnosi na uvođenje akcize na struju. To je razumljivo, jer ovo pogađa sve građane i naravno da je interesovanje veliko.

Međutim, ono što nas najviše intrigira da se bavimo ovom temom jeste zato što ovo pogađa građane kojima su smanjene plate i penzije kako bi se smanjio deficit u budžetu. Ova Vlada nije bila sposobna da primeni neke druge mere, da zadrži naplatu poreza, makar na nivou iz 2012. godine, nego je nivo naplate poreza pao, a najveći poreski dužnici, prema spiskovima koje je objavila poreska uprava, su upravo oni koji imaju najveći kapital i kojima nije problem da plate struju, kao običnim građanima.

Takođe, investicije koje su obećavane u predizbornoj kampanji nisu realizovane, nije došlo do izgradnje objekata i do otvaranja novih radnih mesta, pa građani sve teže žive i svaki namet sve teže podnose.

Ministre, rekli ste da je, ako sam dobro razumela, nisam ekonomista po struci, fiskus u ceni struje u Srbiji najmanji u Evropi i da nije bitno na šta se koristi, na jaja, na mleko ili na bilo šta. Građanima je bitno sve što plaćaju na šta se koristi, jer će se ova akciza, kao vrsta poreza, koristiti za popunjavanje deficita u budžetu, a ne za restrukturiranje i za modernizaciju EPS-a. Za to tek sledi povećanje cene struje koje je već najavljeno, i to ćemo tek videti.

Slažem se u svemu što su moje kolege iznele, pa ne bih da ponavljam, i zato poslanička grupa Boris Tadić – SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće podržati ovaj predlog zakona.

Htela bih da se osvrnem na još jedan Predlog zakona, i to je Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu – Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jer se i ovaj predlog zakona na direktan ili indirektan način tiče svih građana.

Podsetiću da je osnov funkcionisanja jednog društva da se definišu svojinski odnosi i da se zna šta je čije i da bude zaštićena svačija svojina, što uostalom i naš Ustav proklamuje. Da bi to bilo moguće, neophodno je da imamo uređen katastar koji će raditi efikasno, ekonomično i u svakom momentu raspolagati podacima koje bi morao da sadrži.

To je neophodan osnov za regulisanje pre svega svojinsko-pravnih odnosa, za stvaranje uslova za ulaganje stranog kapitala i izgradnju privrednih objekata, za sprovođenje legalizacije, za koju je takođe donet zakon, za izdavanje dozvola za gradnju, rekonstrukciju i adaptaciju stambenih i privrednih objekata.

Podsetiću da su u Beogradu i Vojvodini postojale zemljišne knjige u okviru sudova koje su sada preuzeli katastri i objedinili u okviru svojih službi. Međutim katastrima nisu omogućeni uslovi da rade. Preuzimanje zemljišnih knjiga znatno je povećan obim i dokumentacije i rada na tome.

Navešću samo kao primer da katastar u Vršcu radi u prostoru koji je sagrađen početkom 70-tih godina za one potrebe i onaj obim posla. Zabranjeno im je da povećavaju broj zaposlenih, a obim posla se znatno povećao i zbog toga što je izgrađeno mnogo objekata i mnogo infrastrukture i zato što su preuzeli zemljišne knjige. Zaista podržavamo ovaj predlog sporazuma i ovaj projekat za unapređenje katastra, jer smatramo da je neophodno da katastrima treba pre svega obezbediti potrebne uslove za rad, obezbediti im potrebnu opremu i obezbediti im potreban kadar.

Molim kolege iz vladajuće koalicije koji sada već više od tri godine upravljaju Srbijom sa manjim ili većim personalnim izmenama, da ne ponavljaju stalno da je za sve kriva prethodna vlast i da je sve pokvareno od 2000. godine pa na ovamo. Imala sam priliku 1992, 1993. godine da prisustvujem prezentaciji programa naših mladih stručnjaka u Sava centru koji su napravili program za katastar koji je podrazumevao da se snimi sva izgrađena infrastruktura, svi izgrađeni objekti do svakog drveta i svakog saobraćajnog znaka.

Naša Republika nije imala para za taj projekat, nije imala razumevanja da to treba uraditi i ti naši mladi stručnjaci su kao što i sada rade otišli u Ameriku, prodali tamo svoj projekat. Zato apelujem da se ovo što pre realizuje.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas sa pažnjom slušala sve prethodne govornike i želim da se zahvalim koleginici Biljani Hasanović Korać koja je prepoznala da je zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu za realizaciju projekta unapređenja zemljišne administracije u Srbiji, samo jedan od dokaza da Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem odlično i dobro radi ono što je obećala, a obećala je reforme koje nisu samo sladak spisak želja, koje nisu uvek samo lepe reči.
Ja verujem da je mnogim građanima u Srbiji veoma teško da promene način na koji su do sada radili, a kada to kažem, posebno mislim na one koji rade u javnoj upravi, one koji rade u lokalnim samoupravama, na šalterima, oni koji bi trebali da služe kao servis građanima, kao služba građanima, a ne da im zakomplikuju izdavanje čak i najjednostavnijih zahteva. Možete i sami da se prisetite koliko ste puta stajali na nekom šalteru, koliko ste se puta vraćali po još jedan dokument, po još jedan papir, da prosto ni sami više niste znali šta vam u stvari i treba. O korupciji naravno da i ne govorim, jer uvek je ona dolazila kao poslednja trunka spasa da se tom službeniku na šalteru ponudi mito kako bi se odjednom taj najobičniji zahtev i dobio.
Ovakvom postupku ova Vlada stala je na put. Ja ne mogu odgovorno da tvrdim da se ovako nešto i danas možda negde u Srbiji ne dešava, ali ova skupštinska većina je takođe donela Zakon o uzbunjivačima, pa pozivam sve one koji možda naiđu na ovakve slučajeve o kojima pričam, da ovakve slučajeve prijave, jer ova Vlada i ova skupštinska većina tako nešto više neće dozvoliti.
Projekat unapređenja zemljišne administracije u Republici Srbiji mogu slobodno da kažem da predstavlja samo deo od paketa koji se odnosi na izdavanje elektronske građevinske dozvole. Prošle godine u novembru mesecu kada smo usvojili izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, obećali smo građanima Srbije da će se građevinske dozvole izdavati za 28 dana, za razliku od 264 dana, koliko je to ranije iznosilo i obećali smo građanima Srbije da će od 1. januara 2016. godine građevinske dozvole biti izdavane elektronskim putem. To znači da će građani Srbije od svoje kuće, sa svog računara poslati svu potrebnu dokumentaciju elektronskim putem i na isti takav način dobiti građevinsku dozvolu nazad.
Možda ovo zvuči sada nemoguće, ali zvučalo je nemoguće i građevinska dozvola za 28 dana pa je i te kako ova skupština većina Vlade Republike Srbije dokazala da je tako nešto moguće.
Kao što sam na samom početku svog izlaganja već rekla, odgovorna Vlada je ova sredstva već planirala i to Zakonom o budžetu za 2015. godinu, sredstva iz ovog kredita planirana su i to u iznosu od 50 miliona dolara kao zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ovo su sredstva koja će koristiti svi građani Srbije, jer šta ovo znači? Primenom ovog projekta na sajtu RGZ naći će se svi podaci o nepokretnostima u Srbiji, te će na takav način svi oni građani kojima je potrebna informacija o nepokretnosti moći slobodno da pristupe na sajt RGZ i da sve podatke učini dostupnim.
Kao što sam navela, ukupna vrednost projekta unapređenja zemljišne administracije u Srbiji iznosi 50 miliona dolara, međutim ukupna vrednost kreditnog zaduženja Republike Srbije po ovom zajmu biće 44 miliona dolara. To znači šest miliona dolara manje i to samo zato što je ovog puta Vlada vodila ozbiljne pregovore, za razliku od nekih ranije, ova Vlada je uzela upravo onoliko novca koliko je za ovaj projekat potrebno, a ne onoliko koliko su ponudili, pa kasnije nisu mogli da vrate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.