Hvala.
Poštovani ministre Vujoviću, sa saradnicima, kolege narodni poslanici, na samom početku da kažem da će JS glasati za predložene izmene i dopune zakona i kao što su se svi moji prethodnici najviše osvrnuli na zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, i ja ću slediti taj trend, jer o tome nekako najviše ima da se kaže.
Predviđeni zakon u svojim izmenama i dopunama predviđa promene koje se odnose na električnu energiju, elektronske cigarete, nesagorevajući duvan i cigarete i alkoholna pića iz uvoza koja se prodaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Kao što znamo, fiskalna konsolidacija je bila jedan od uslova da se sprovede i potpiše sporazum sa MMF, koji ima vrednost od 1,2 milijarde evra. Možda ne bi bilo loše napomenuti da u taj aranžman možda ne bismo ušli da smo zatekli situaciju koja je bila finansijski malo bolja po našu državu.
Između ostalog, zakon koji usvajamo i koji menjamo treba da predstavlja jednu harmonizaciju akcizne politike naše države sa akciznom politikom EU.
Što se tiče same električne energije, koja je, kao što sam čuo od svojih prethodnika, nekako i najbolnija tačka, akciza na električnu energiju iznosi 7,5%, 7,5% koji se odnose na ukupnu vrednost električne energije koja stigne do krajnjeg potrošača, koja je jasno izračunata posebnom metodologijom za izračunavanje, koja uključuje sve troškove koji idu prema krajnjem kupcu.
Ono što je dobro napomenuti jeste da se u nekim slučajevima ta akciza na električnu energiju ne računa, a to su slučajevi u proizvodnji električne energije za utrošenu električnu energiju koja se koristi u samoj proizvodnji, električna energija koja ide prema konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama za koje postoje posebne sporazumi koje je naša država potpisala.
Ono što je jako važno reći jeste da se na površinskim kopovima utrošena električna energija takođe ne opterećuje akcizom, a kada imamo situaciju da slušamo kritike na ovaj račun, možda ne bi bilo loše reći i neke pozitivne stvari koje se tiču naše države u odnosu na, u najmanju ruku, okruženje, a mogu da kažem i u odnosu na EU.
Tako akcizu na električnu energiju imaju uglavnom sve zapadno evropske zemlje. Nema je trenutno Mađarska, Hrvatska, Bugarska, Velika Britanija, Kipar, Letonija i Slovačka. Najmanja vrednost akcize u EU, prema kupcima u privredi, 0,5 evra za jedan megavat čas, odnosno da prevedem, to je otprilike oko pet dinara za jedan kilovat čas koji se potroši, a za domaćinstva i neprivredne delatnosti iznosi jedan evro za jedan megavat čas, odnosno deset dinara za jedan kilovat čas koji se potroši u domaćinstvu, što je, složićete se ministre sa mnom, veća cena nego cena kilovat časa koju plaćamo kada ga potrošimo, a tamo se plaća samo akciza na cenu koja je duplo veća nego kod nas.
Kao što ste najavili sa ministrom energetike Aleksandrom Antićem, struja će poskupeti za 12%. Tih 12% je zbirna vrednost akcize i poskupljenja struje od strane EPS-a, što naravno treba napomenuti da se građani ne uplaše i da neko to ne zloupotrebi da će još na poskupljenje struje ići akciza od 7,5%. To poskupljenje, kroz akcizu, koja tako jako opterećuje finansije domaćinstava, iznosi 0,36 dinara, što se tiče akcize, i 1,42 dinara što se tiče povećanja struje EPS-a. Kao bivši radnik EPS-a, mogu da vam kažem da su to mizerne sume za održavanje sistema i mizerni priliv novca koji može da utiče, ne znam ni ja kako, na povećanje pouzdanosti isporučivanja električne energije, a posebno ne da se od tih sredstava izdvoje sredstva koja će moći da se koriste u izgradnji nekih novih elektroenergetskih objekata. Pošto je situacija takva kakva jeste, svakako želim da pozdravim vaše napore da poskupljenje ne bude veće i da opterećenje budžeta građana ne bude ozbiljnije, a u cifri to otprilike iznosi da će na račun od 2.500 dinara cena tog računa i utrošene električne energije povećati za 300 dinara.
Što se tiče poređenja te cene sa cenama u regionu, a o ovome isto niko nije pričao, 15% ćemo posle poskupljenja imati nižu električnu energiju nego u Makedoniji i 50% ćemo imati nižu vrednost električne energije nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kada smo već pričali o platama, zašto nama plate nisu kao u Evropi, sa zemljama sa kojima poredimo visinu akcize? Evo, možemo da poredimo sa Makedonijom, sa Crnom Gorom, sa Hrvatskom, gde ćemo na kraju imati daleko nižu cenu, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj ćemo imati za 50% nižu cenu, koju plaćaju građani te dve države.
Isto je vrlo bitno napomenuti, a što nisam čuo od svojih prethodnika, jeste da se povećanje ne odnosi na socijalno najugroženije, a za koje je Vlada ove godine budžetom obezbedila šest miliona evra, tako da će oni računati na besplatne kilovate od 120 do 250 kilovat časova mesečno i besplatno grejanje preko toplana i gasa. To su isto mere koje moramo da pozdravimo.
Cena struje bez poreza na dodatu vrednost će za domaćinstva iznositi 6,1 dinar za kolovat čas, a za industriju 5,84 dinara.
Ako pričamo o nekim pozitivnim efektima ovog zakona, svakako treba reći da ćemo imati povećanje od poreskih prihoda u iznosu od 17 milijardi dinara i imaćemo smanjenje potrošnje električne energije, racionalniju potrošnju električne energije, što će svakako očuvati zalihe fosilnih energenata koje imamo u Srbiji.
Kada smo kod punjenja budžeta od strane akciza, želim da napomenem da se evropski i svetski budžeti najviše pune od akciza od naftnih derivata, cigareta i alkohola. Kada već pričamo o tome, mislim da je možda bilo više prostora u ovome navedenom, nego u struji, ali o tome može da se priča i u nekom širem obliku. Kada smo već kod cigareta, Predlog izmena i dopuna Zakona koji se odnosi na elektronske cigarete govori o tome da će se oporezovati, odnosno da će se akcizom obuhvatiti nešto što do sada nije bilo često u našoj slobodnoj prodaji, a to se zove tečnost za punjenje elektronskih cigareta i iznosiće četiri dinara po mililitru tečnosti. U Evropi su samo Italija i Portugal uveli ovu vrstu akcize i u tim državama akciza iznosi, konkretno u Italiji, 0,3 evra, a u Portugalu 0,6 evra, što je daleko iznad onoga što mi uvodimo u Srbiji, a ta akciza će dovesti do povećanja prihoda na godišnjem nivou od oko 200 miliona dinara.
Takođe, uvodi se još jedan novi proizvod na tržište Republike Srbije, a to je nesagorevajući duvan, odnosno duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje, duvan za oralnu upotrebu. Ono što je generalno dobro jeste da će država od prometa i te vrste dobara imati određene koristi.
Ono na šta želim da vam skrenem pažnju, gospodine ministre, da izrazim neku vrstu upozorenja, jesu upravo akcize koje se odnose na alkoholna pića. U ovom zakonu smo imali samo deo koji se odnosi na prodaju diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Ne znam da li znate da akcizna markica koja se koristi na alkoholnim pićima identično izgleda i na flaši od jedne litre alkoholnog pića i na flašici od 0,05 litara. Zašto vam to govorim? Zato što cene tih akciznih markica iznos otprilike od 100 do 300 dinara. Grubo računajući, od jednog evra do tri evra i naplaćuje se po količini. Kada kupite akciznu markicu za flašicu koja je 0,05 litara, odnosno dvadeseti deo litra, vi platite dvadeseti deo te cene.
Konkretno, ako imamo neki uvozni viski, kao primer, gde imamo akcizu koja prema državi na litarsku flašu, odnosno na litru tog pića treba da se plati tri evra, imamo ogromnu zloupotrebu i diskvalifikaciju svih onih privrednika koji proizvode alkoholna pića kod nas i koji rade u skladu sa zakonom i kupuju akcizne markice u onoj količini, odnosno u onoj vrednosti koliko je pakovanje flaše koju prodaju. Vi imate zloupotrebu da neko tu istu flašu etiketira sa akcizom koja je 20 puta manje plaćena. Prema tome, evo možda jedna sugestija od nas iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, možda ne bi bilo loše barem boju te akcizne markice promeniti, pa da dođemo u situaciju da sprečimo tu banalnu vrstu zloupotrebe koja se svakako dešava.
Još jednom napominjem, što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo u danu za glasanje podržati ove zakone. Kolegama iz Skupštine i predsedavajućem se pridružujemo u čestitkama mladim fudbalerima na osvojenom svetskom prvenstvu i zahvaljujem se na pažnji.