Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević.

Hvala.
Poštovani ministre Vujoviću, sa saradnicima, kolege narodni poslanici, na samom početku da kažem da će JS glasati za predložene izmene i dopune zakona i kao što su se svi moji prethodnici najviše osvrnuli na zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, i ja ću slediti taj trend, jer o tome nekako najviše ima da se kaže.
Predviđeni zakon u svojim izmenama i dopunama predviđa promene koje se odnose na električnu energiju, elektronske cigarete, nesagorevajući duvan i cigarete i alkoholna pića iz uvoza koja se prodaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Kao što znamo, fiskalna konsolidacija je bila jedan od uslova da se sprovede i potpiše sporazum sa MMF, koji ima vrednost od 1,2 milijarde evra. Možda ne bi bilo loše napomenuti da u taj aranžman možda ne bismo ušli da smo zatekli situaciju koja je bila finansijski malo bolja po našu državu.
Između ostalog, zakon koji usvajamo i koji menjamo treba da predstavlja jednu harmonizaciju akcizne politike naše države sa akciznom politikom EU.
Što se tiče same električne energije, koja je, kao što sam čuo od svojih prethodnika, nekako i najbolnija tačka, akciza na električnu energiju iznosi 7,5%, 7,5% koji se odnose na ukupnu vrednost električne energije koja stigne do krajnjeg potrošača, koja je jasno izračunata posebnom metodologijom za izračunavanje, koja uključuje sve troškove koji idu prema krajnjem kupcu.
Ono što je dobro napomenuti jeste da se u nekim slučajevima ta akciza na električnu energiju ne računa, a to su slučajevi u proizvodnji električne energije za utrošenu električnu energiju koja se koristi u samoj proizvodnji, električna energija koja ide prema konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama za koje postoje posebne sporazumi koje je naša država potpisala.
Ono što je jako važno reći jeste da se na površinskim kopovima utrošena električna energija takođe ne opterećuje akcizom, a kada imamo situaciju da slušamo kritike na ovaj račun, možda ne bi bilo loše reći i neke pozitivne stvari koje se tiču naše države u odnosu na, u najmanju ruku, okruženje, a mogu da kažem i u odnosu na EU.
Tako akcizu na električnu energiju imaju uglavnom sve zapadno evropske zemlje. Nema je trenutno Mađarska, Hrvatska, Bugarska, Velika Britanija, Kipar, Letonija i Slovačka. Najmanja vrednost akcize u EU, prema kupcima u privredi, 0,5 evra za jedan megavat čas, odnosno da prevedem, to je otprilike oko pet dinara za jedan kilovat čas koji se potroši, a za domaćinstva i neprivredne delatnosti iznosi jedan evro za jedan megavat čas, odnosno deset dinara za jedan kilovat čas koji se potroši u domaćinstvu, što je, složićete se ministre sa mnom, veća cena nego cena kilovat časa koju plaćamo kada ga potrošimo, a tamo se plaća samo akciza na cenu koja je duplo veća nego kod nas.
Kao što ste najavili sa ministrom energetike Aleksandrom Antićem, struja će poskupeti za 12%. Tih 12% je zbirna vrednost akcize i poskupljenja struje od strane EPS-a, što naravno treba napomenuti da se građani ne uplaše i da neko to ne zloupotrebi da će još na poskupljenje struje ići akciza od 7,5%. To poskupljenje, kroz akcizu, koja tako jako opterećuje finansije domaćinstava, iznosi 0,36 dinara, što se tiče akcize, i 1,42 dinara što se tiče povećanja struje EPS-a. Kao bivši radnik EPS-a, mogu da vam kažem da su to mizerne sume za održavanje sistema i mizerni priliv novca koji može da utiče, ne znam ni ja kako, na povećanje pouzdanosti isporučivanja električne energije, a posebno ne da se od tih sredstava izdvoje sredstva koja će moći da se koriste u izgradnji nekih novih elektroenergetskih objekata. Pošto je situacija takva kakva jeste, svakako želim da pozdravim vaše napore da poskupljenje ne bude veće i da opterećenje budžeta građana ne bude ozbiljnije, a u cifri to otprilike iznosi da će na račun od 2.500 dinara cena tog računa i utrošene električne energije povećati za 300 dinara.
Što se tiče poređenja te cene sa cenama u regionu, a o ovome isto niko nije pričao, 15% ćemo posle poskupljenja imati nižu električnu energiju nego u Makedoniji i 50% ćemo imati nižu vrednost električne energije nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kada smo već pričali o platama, zašto nama plate nisu kao u Evropi, sa zemljama sa kojima poredimo visinu akcize? Evo, možemo da poredimo sa Makedonijom, sa Crnom Gorom, sa Hrvatskom, gde ćemo na kraju imati daleko nižu cenu, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj ćemo imati za 50% nižu cenu, koju plaćaju građani te dve države.
Isto je vrlo bitno napomenuti, a što nisam čuo od svojih prethodnika, jeste da se povećanje ne odnosi na socijalno najugroženije, a za koje je Vlada ove godine budžetom obezbedila šest miliona evra, tako da će oni računati na besplatne kilovate od 120 do 250 kilovat časova mesečno i besplatno grejanje preko toplana i gasa. To su isto mere koje moramo da pozdravimo.
Cena struje bez poreza na dodatu vrednost će za domaćinstva iznositi 6,1 dinar za kolovat čas, a za industriju 5,84 dinara.
Ako pričamo o nekim pozitivnim efektima ovog zakona, svakako treba reći da ćemo imati povećanje od poreskih prihoda u iznosu od 17 milijardi dinara i imaćemo smanjenje potrošnje električne energije, racionalniju potrošnju električne energije, što će svakako očuvati zalihe fosilnih energenata koje imamo u Srbiji.
Kada smo kod punjenja budžeta od strane akciza, želim da napomenem da se evropski i svetski budžeti najviše pune od akciza od naftnih derivata, cigareta i alkohola. Kada već pričamo o tome, mislim da je možda bilo više prostora u ovome navedenom, nego u struji, ali o tome može da se priča i u nekom širem obliku. Kada smo već kod cigareta, Predlog izmena i dopuna Zakona koji se odnosi na elektronske cigarete govori o tome da će se oporezovati, odnosno da će se akcizom obuhvatiti nešto što do sada nije bilo često u našoj slobodnoj prodaji, a to se zove tečnost za punjenje elektronskih cigareta i iznosiće četiri dinara po mililitru tečnosti. U Evropi su samo Italija i Portugal uveli ovu vrstu akcize i u tim državama akciza iznosi, konkretno u Italiji, 0,3 evra, a u Portugalu 0,6 evra, što je daleko iznad onoga što mi uvodimo u Srbiji, a ta akciza će dovesti do povećanja prihoda na godišnjem nivou od oko 200 miliona dinara.
Takođe, uvodi se još jedan novi proizvod na tržište Republike Srbije, a to je nesagorevajući duvan, odnosno duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje, duvan za oralnu upotrebu. Ono što je generalno dobro jeste da će država od prometa i te vrste dobara imati određene koristi.
Ono na šta želim da vam skrenem pažnju, gospodine ministre, da izrazim neku vrstu upozorenja, jesu upravo akcize koje se odnose na alkoholna pića. U ovom zakonu smo imali samo deo koji se odnosi na prodaju diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Ne znam da li znate da akcizna markica koja se koristi na alkoholnim pićima identično izgleda i na flaši od jedne litre alkoholnog pića i na flašici od 0,05 litara. Zašto vam to govorim? Zato što cene tih akciznih markica iznos otprilike od 100 do 300 dinara. Grubo računajući, od jednog evra do tri evra i naplaćuje se po količini. Kada kupite akciznu markicu za flašicu koja je 0,05 litara, odnosno dvadeseti deo litra, vi platite dvadeseti deo te cene.
Konkretno, ako imamo neki uvozni viski, kao primer, gde imamo akcizu koja prema državi na litarsku flašu, odnosno na litru tog pića treba da se plati tri evra, imamo ogromnu zloupotrebu i diskvalifikaciju svih onih privrednika koji proizvode alkoholna pića kod nas i koji rade u skladu sa zakonom i kupuju akcizne markice u onoj količini, odnosno u onoj vrednosti koliko je pakovanje flaše koju prodaju. Vi imate zloupotrebu da neko tu istu flašu etiketira sa akcizom koja je 20 puta manje plaćena. Prema tome, evo možda jedna sugestija od nas iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, možda ne bi bilo loše barem boju te akcizne markice promeniti, pa da dođemo u situaciju da sprečimo tu banalnu vrstu zloupotrebe koja se svakako dešava.
Još jednom napominjem, što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo u danu za glasanje podržati ove zakone. Kolegama iz Skupštine i predsedavajućem se pridružujemo u čestitkama mladim fudbalerima na osvojenom svetskom prvenstvu i zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, kolega Kruževiću.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Hvala lepo za diskusiju i za ovu konkretnu napomenu oko akciznih markica. Proverićemo još jednom. Koliko ja znam, oni plaćaju akcizne markice po broju, plaćaju fiksnu cenu u dinarima, po broju, ali se razrez akcize utvrđuje na osnovu podataka o proizvodnji. Prema tome, ako je proizveo ne znam koliko hiljada hektolitara, on plaća na toliko akcizu, iako lepi iste markice.
Možda nije loša ideja da se markice razlikuju, mada bi to njima komplikovalo stvar, jer onda moraju da kupuju različite markice. Razumete? On se zadužuje na osnovu podataka o proizvodnji i onog momenta kada je litar alkohola napustio proizvodnju, tog momenta se njemu pojavila akcizna obaveza, a to što on lepi jednaku markicu, to samo znači da je to prošlo proces određivanja akcize. Možda da razmislite o tome, da ne bude dileme, da je na litar viskija markica drugačija od one na čokanjčetu šljivovice. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala. Poštovani predsedavajući.  
Gospodine ministre, bilo je zanimljivo slušati vaše izlaganje, obrazlaganje ovog velikog zakona kako ste ga vi nazvali, čekalo se da uđe u raspravu, veliki zakon od 14. tačaka o izmeni i dopuni Zakona o akcizama, kako bi nastavili i stavili na raspravu ove male zakone koji izgledaju ovako. Imaju po 300, 400 strana, koji treba da olakšaju trgovinu, tranzitni postupak i slične stvari.
I naravno, u raspravi o tim drugim tačkama kao i o ovom novom zaduženju od preko 120 miliona evra nema mnogo reči. Govorimo gotovo isključivo sve vreme o akcizama na struju zato što je to nešto što će svi građani Srbije osetiti po svom džepu i vi ste to onda pokušali da objasnite.
Ja sam ovde pisao neke stvari kako je potrebno povećanje cena električne energije kako bi se obnovio EPS. To ste vi rekli, mi danas govorimo o akcizama, akcize će ići u budžet, neće uopšte dolaziti do EPS-a, da li će i koliko biti povećana cena EPS-a videćemo. Nešto ste govorili vi i ministar Antić, ali nije vam mnogo za verovati. Da li će biti na kraju 12% ili 12,5% ili ne znam ni ja koliko kad se sabere povećanje cene struje na akcizu, pa se doda PDV, koliko će to građane tačno po novčaniku, u procentima da osete ne znamo. Vi ste dali jednu zanimljivu računicu da će prosečan račun biti veći od 325 dinara, rekli ste to je paklica, paklica i po, ja nisam pušač cigara, ne znam, rekli ste jedna cigareta dnevno.
Možda je ova mera uvođenja akciza za struju u sklopu ovih drugih akciza, da se smanji broj pušača u Srbiji. Da ste eventualno tako rekli možda bi i dobili podršku. Ali nije to suština, jer ima ljudi koji ne puše, kao ja, ja ću sada moći da kupim četiri sladoleda manje svojoj deci mesečno. To je otprilike 325 dinara, toliko ću ja morati manje da se odreknem, ali za mene je manji problem, ima građana koji su i to je mnogo dobar izraz prvi put sam čuo danas od vas, izvršeno je prilagođavanje plata i penzija. Tako ste vi to nazvali, odluku u oktobru da se smanje plate za 10%, a penzije za pet, 10, 15, nekima i 20%. Prilagođavanje. Mnogo dobar izraz. Moraću češće da ga koristim.
Rekli ste da ćete vi sada da nagradite građene i evo nagrada, građani akciza na struju 7,5%. To vam je nagrada. Imali ste nagradu u prethodnim mesecima, povećanja cena svih mogućih, porez na imovinu. Kaže ministar – pa, to nije deo države. Nego čega je deo? Ne ide u republički budžet, ali tamo, to je isto deo nekog državnog aparata. Isto plaćaju građani. Oni imaju 10,15, 20% manje para od oktobra meseca prošle godine, ali imaju veće troškove i sada će imati veće troškove za struju, 12 ili ne znam koliko već posto, videćemo.
Vi ste ovde sve vreme, ono što ne piše u zakonu, ne piše koliki je očekivani efekat na budžet. Ja nisam mogao da nađem ovde, ali niste ni rekli da li je to nekih 17 milijardi dinara, ja sam se trudio da pronađem 17 milijardi dinara.
Onda ste govorili o tome kako nam je super stanje u budžetu. Kako nam je, ne znam koliko ste rekli, 50 milijardi manje u odnosu na planirano u ovom trenutku deficit, kako smo na 8,09%. Ako nam je tako dobro, zašto onda ovaj novi prihod? Kako to da objasnimo građanima? Očigledno nešto tu nije u redu. Nešto nije u redu kada vi uvodite prihod koji će značajno da napuni budžet Republike Srbije, a tvrdite da je budžet u super stanju. To se kosi sa logikom. Ja bih vas molio da mi objasnite to, jer očigledno nije tako dobro stanje u budžetu. Vi ste pravdali ovo povećanje pričom o tome kako je dobro stanje u budžetu, to je nelogično. Između ostalog ste rekli PDV je povećan 5%, akcize 7,7% ako sam dobro zapisao.
Ali, da li je istina ovo što je rečeno na sednici skupštinskog Odbora za finansije i budžet, pre nekoliko nedelja, da poreska naplata danas nije na nivou iz 2012. godine, još uvek. I da je na tom nivou na kojem je bila tada, pošto je 2013. godine napravljen veliki pad iako je tada povećan PDV, da vas podsetim ministre. Niste ga vi povećali, ali je ova politička većina koja je formirala ovu Vladu u kojoj ste vi ministar. Povećan je PDV, kao i mnogi drugi porezi 2012, 2013, 2014. godine su povećavani ti porezi.
Ali, naplata je manja, ukupan efekat je manji. Siva zona je povećana 30% u 2013. godini i tu treba da se skoncentrišete. Da imate novi naplate poreze danas kakav je bio u 2012. godini, vi bi imali 20-30 milijardi dinara više u budžetu. To je rekao predsednik Fiskalnog saveta, na sednici Odbora. Ja nisam stručnjak za ekonomiju, gledam šta neki drugi govore koji ne govore samo ovu vašu priču da nam je super i da nam je sjajno, jer tako nije. Građani to ne osećaju, da nam je divno i sjajno i da sada treba da budu nagrađeni poskupljenjem struje zato što nam je tako dobro.
(Aleksandra Tomić, s mesta: To nije rekao.)
Tako je rekao, slušajte. Ja sam vrlo pažljivo slušao i pisao ovde. Ono što je vrlo zanimljivo i što je velika …
(Narodni poslanici dobacuju.)
Molim vas predsedavajući.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju govorniku. Izvolite.

Nemojte da ih molite nego ih kaznite.
Prva vaša rečenica, da se ovo radi zbog postepene harmonizacije sa EU i direktivom 2003/96. Da li možete da kažete da u svim zemljama EU postoji akciza koja se naplaćuje, pošto postoje zemlje u kojima akciza postoji u EU, ali je stopa nula.
Nemojte da radite kao proevropski političari, da sve stvari pravdate evro integracijama. Ova stvar nema veze sa evro integracijama. Ova stvar treba da nadomesti vašu nesposobnost. Nesposobnost da vodite finansije ove zemlje i nemojte da pričate kako imamo problem, kako građani gube strpljenje u evro integracijama. Naravno da gube strpljenje u evro integracijama kada čuju priču plaćamo skupu struju jer tako kaže Evropa. To nije istina. Tako nije u Evropi.
Nekoliko puta ste govorili o primeru Hrvatske, kako je tamo struja duplo skuplja, jel tako, ali su i plate duplo veće. Duplo veće plate, pa i u Bosni, Bugarskoj, Makedoniji, sve ovo što sam naveo. Svuda su nažalost veće plate nego u Srbiji.
Ko je za to odgovoran? Vaša Vlada u kojoj ste vi član i danas je predstavljate ovde i odgovorni za poslednje tri godine ministre, iako znam da niste b ili u Vladi poslednje tri godine, nego malo više od godinu dana.
Govorili ste ovde, to mi je bilo posebno zanimljivo, objašnjavali ste stanje duga. Vi ste o tome govorili, rekli ste kako je dug nastao na osnovu kursnih razlika u dolarima, onda ste govorili kako se od 2007. do 2012. godine najviše zaduživalo u dolarima, pa se pojavila ta razlika u dugu. Ali, meni ste na pitanje koje sam postavio zašto je „Srbijagas“ u decembru mesecu prošle godine uzeo kredit od banaka domaćih 200 miliona dolara u decembru, kada ste vi bili ministar? Bili ste ovde, sedeli ste, raspravljali smo. Tada sam postavio pitanje vama ovde – zašto u dolarima? Dolar je posle toga ojačao skoro 20%. To je za vašeg mandata. U redu, nije mnogo, 40 miliona evra. Reći ćete neko drugi je ne znam koliko milijardi. To nije odgovoran odnos ministre, 40 miliona evra kod domaćih banaka je uzet kredit za „Srbijagas“ u decembru mesecu ove godine, ova Skupština ga je tada ratifikovala. U odgovoru na poslaničko pitanje ste mi rekli – mi se ne bavimo rizicima na kurs i kursnim razlikama. Ko se bavi onda time u ovoj državi?
Vrlo je zanimljiva ta priča o EPS i kako se krenulo u restrukturiranje EPS i kakvi su efekti i šta će da se desi sa EPS. To je vrlo ozbiljna tema i ja čekam nekoliko meseci taj poslednji četvrtak u mesecu da ministar ili eventualno premijer dođu i da postavim neka pitanja vezano za to jer su to vrlo ozbiljne stvari.
Vi ste rekli 3,7 ili 3,9 milijardi, sada ću da se izvinim, 3,7 milijardi za koje imamo odobrena sredstva koja nisu povučena i ja sam recimo hteo da pitam ovde ministra energetike – šta je sa 200 miliona evra koje od Japanske banke treba za desupmporizaciju termoelektrana u Obrenovcu, da se završi tender i da se uradi taj posao? Gde se stalo? Zašto je produžen rok od mesec dana, pa sada dodatno od tri meseca za posao koji treba da obezbedi da Termoelektrana „Nikola Tesla“ radi u budućnosti? Građani bi morali da znaju da ako se ne završi desumporizacija i denitrifikacija srpskih termoelektrana po obavezama koje smo kao država preuzeli 1. januara 2017. godine moramo da gasimo blokove termoelektrana, odnosno moći će da rade samo određen vremenski period u narednih šest godina, a onda totalno da ih ugasimo.
Da li ćemo od zemlje koja ima potencijal da bude izvoznik struje, glavni proizvođač u regionu spasti na to da struju uvozimo i da li to što se radi sa EPS se radi namerno da bi se oborila vrednost kompanije, da bi se izvršila privatizacija, kako je predsednik Vlade rekao i najavio u svom ekspozeu, za male pare, da se najvrednije srpsko preduzeće ne ceni 10, 15, 20 milijardi evra nego, kako se danas govori tri, četiri, pet milijardi, da nekome damo ne samo postojeće elektrane, hidro i termoelektrane nego i sve zalihe uglja o kome se ovde isto govorilo? Da li je to stvarna namera?
To su mnogo ozbiljna pitanja, ali o tome ne možemo da govorimo. Videćemo, poslednji četvrtak je ove nedelje i možda se desi da ćemo razgovarati o tome.
Ne sumnjam na žalost da će ova većina usvojiti ove izmene Zakona o akcizama i da će građani Srbije od 1. avgusta ove godine plaćati veću cenu struje. Samo mi ostaje da se nadam da je to poslednja nagrada ove Vlade za građane Srbije, da ih više neće Vlada tako nagrađivati, a da ako je ovo nagrada, da onda možda građane zadesi najveća kazna, a to je da ova Vlada ode. Hvala.

Reč ima ministar Dušan Vujović.

Ja sam mislio da nije deo normalnog dijaloga u Skupštini da se ocenjuje nečija sposobnost ili nesposobnost i ignorisaću taj vaš komentar.
Što se tiče nadležnosti, vi ste ovde odobrili Zakon o ministarstvima i znate jako dobro koje je ministarstvo za šta nadležno. Ja odgovaram za onaj deo koji je u nadležnosti Ministarstva finansija i za taj deo sam spreman da odgovaram. Sposobnost se vidi u tome koliko su ostvareni rezultati.
Ponavljam, zamena teze, kombinovanje teze itd. nije prihvatljiv argument u civilizovanoj raspravi. Nisam ništa rekao da je sjajno i bajno. Rekao sam da su rezultati odlični i rekao sam da svi ti rezultati nisu deo promene strukturnog bilansa, tj. strukturnog deficita. Zato i nastavljamo ove reforme.
Postići inicijalne rezultate na ukupnom deficitu mislim da je jako pohvalno. Da smo prošle godine u julu kada sam postao vršilac dužnosti i 4. avgusta kada ste me ovde izabrali, da sam rekao da ću smanjiti deficit sa tada procenjenih 8,8% na 0,8% sa stanjem 20. juna ove godine, vi biste mi rekli ili biste rekli – daj bože da tako bude, čak i da ništa drugo nismo uradili. Govorim krajnje iskreno. Bez obzira na sve druge teškoće da sam tada rekao da ćemo deset puta smanjiti deficit u zemlji koja je bila suočena sa fiskalnom krizom, vi biste rekli da sam preveliki optimista najmanje, najblaže.
Drugo, mislim da je jako važno ovaj efekat koji sam rekao i koji ne tajim. Srbija želi ovim da se približi Evropi. Mi sami biramo po kojoj stopi. Stopa akciza možda se nalazi u rasponu koji Evropa predviđa, kao što je kolega vrlo lepo rekao, i možda je viša od nekih drugih zemalja, ali napominjem - u Srbiji trenutno, i to su apsolutni podaci, struja se prodaje. Nađite mi jedan drugi proizvod koji se prodaje, koji je homogeni proizvod i koji se prodaje na svetskom tržištu gde je cena u Srbiji 50% niža nego u drugim zemljama i to je proizvod koji svi slobodno mogu da troše na grejanje, na bilo šta drugo.
Srbija ima 1,06 evro centi ukupne fiskuse na kilovat čas električne energije. U Evropi jedino niži fiskus ima Velika Britanija, ali ona to čini na ceni struje od 20 centi po kilovatu. To je namerna politika Velike Britanije da smanji poreze na struju zato što želi da subvencioniše pošto je cena već toliko visoka.
Među zemljama koje imaju sličnu cenu kao mi, BiH ima 1,16, svi ostali 1,49, 2,44, 1,93 Albanija itd. Uporedive zemlje su ove naše iz okruženja. Makedonija ima 4,09 centi porez po kilovat času.
Prema tome, Srbija će sa ovim povećanjem ostati po ceni od 15 do 20% iza najniže sledeće zemlje i imaće ukupni fiskus od 1,41 cent po kilovat času, što je savršeno normalna cena. O budućim godinama ne želim da govorim, o planovima. Onog momenta kada ostvarimo rezultate fiskalne konsolidacije prilagođavaćemo to dinamici i onome što nam je potrebno.
Što se tiče EPS i reforme EPS, ponavljam, krajnje jednostavno, kratko i jasno EPS je bio druga valuta u Srbiji. Deset ili petnaest godina EPS je bio sa „Srbijagasom“ mestom gde se svi dugovi skupljaju. To je mesto gde niko nije plaćao. To je mesto gde je država time što je potpisivala garancije i davala kredite defakto finansirala firme, komunalna preduzeća, toplane i sve ostalo. To mora da se promeni.
Da bi se EPS promenio mi smo rekli – mora da se donese srednjoročni plan restrukturiranja EPS uključujući korporativno menadžment restrukturivanje, organizaciono restrukturiranje, podizanje efikasnosti i smanjenje gubitaka. EPS ima 14 do 16% gubitaka i ima 14 do 15% nenaplaćenih potraživanja. Sve su to stvari koje EPS mora da dovede u red da bi posle toga imao politiku približavanja cena zemljama u okruženju i Evropi, privlačenje investicija i ostvarivanja strateških ciljeva Srbije da koristi ugalj kao resurs dok to može. Onog momenta kada, nadam se, budemo u Evropi imaćemo ozbiljna ograničenja na korišćenje uglja kao izvora energije.
Prema tome, tu postoji dugoročni strateški interes.
Ono u čemu se politički slažemo ili ne slažemo ne treba da protivreči našim dugoročnim zajedničkim strateškim interesima. Raste PDV raste naplata raste stopa. U našem periodu nije promenjena stopa. Stopa je promenjena decembra 2013. godine. Kada poredimo ovaj period sa prošlom godinom nije se promenila stopa. Nije se promenio društveni proizvod. Prema tome, raste rezultat napora poreske administracije da naplati to i to su svi građani i to su sve firme. Kada ovo govorim, govorim da sve ovo radimo u ime građana. Inače da ne radimo mi bismo bili za sve ovo krivi. Prema tome, raste PDV zahvaljujući tome što firme bolje prijavljuju i bolje plaćaju, zahvaljujući tome što se hvataju mesta gde nisu plaćene akcize u prošlosti i to se sve bolje radi. Nije sjajno, nije bajno, ali je čini mi se nužan korak i zato ću reći svima koji ovo gledaju sa strane, nužan korak u ekonomskoj konsolidaciji ove privrede.
Da bismo privukli investicije treće generacije moramo da sredimo fiskalnu disciplinu u zemlji i to je preduslov. Slažem se da je to bolno, da je to nepopularno. Bilo bi najbolje da nismo ništa morali da sečemo, ali od tri kategorije, vi dobro znate naš budžet, nama je red veličine 500 milijardi su penzije i transferi, 400 milijardi su vam plate u javnom sektoru, 130 milijardi su vam kamate zbog dugova koje smo napravili, zajedno, neću uopšte, ja ne želim to partijski da bojim, u prošlosti, 50 milijardi su vam investicije, to je deo ukupnih investicija, pošto deo ide mimo budžeta, kao što znate u članu 3. se saopštavaju sve.
Imate kompletan spisak, pogledajte budžet koji smo usvajali, i imate materijalne troškove i to je to. Vi u tom budžetu, pošto stranci ne žele, to se zove bankrot, da nismo platili kamate, jedino mesto, jedina hirurgija, fiskalna hirurgija je bila moguća na platama i penzijama, zato je to politički hrabar potez, zato je to otvoren potez.
Znači, mi smo naneli, pod znakom navoda, bol ljudima zarad boljitka. Ono što smo uradili je dalo rezultat više od očekivanja. Ništa sjajno, ništa bajno, više od očekivanja, planirali smo 110 milijardi, 107 milijardi deficita krajem juna, biće 20, biće 30 možda kada platimo kamate i tih 30 će biti uvećano za četiri do pet milijardi zbog toga što računamo po računovodstvenim standardima „keš akauntinga“ našeg u budžetu, računamo četiri do pet milijardi više plaćene kamate od onoga što treba, što nas košta, zato što su takva pravila.
Mi plaćamo kamate rezervama u dolarskoj likvidnosti, koje imamo od avgusta prošle godine, koje smo platili 87 dinara za dolar, a vodimo u knjigama po 110, 111 dinara. Vodimo po skoro 30 dinara više svaki dolar. Prema tome, to je veštački deficit koji u stvari nije stvaran. To je više ili isto, to je polovina onoga što smo manje potrošili na strani investicija. Slažem se, trebalo je da ostvarimo investicije po planu, ali ne ostvarujemo. Nadam se da ćemo ubrzati, nadam se da ćemo uhvatiti korak, nadam se da ćemo potrošiti onaj, na razdelu Ministarstva finansija se nalazi pet milijardi eksproprijaciju. Spremni smo da pomognemo, ali nas koče različite pravne i druge prepreke koje ne dozvoljavaju da se te stvari realizuju.
Voleo bih da razgovaramo danas o ovome šta je bitna strana ovog procesa. Bitna strana ovog procesa je da nam je akciza potrebna na strukturnoj strani prihoda. Alternativa je povećanje PDV koji pogađa sve. Ovo je malo povećanje koje daje ciljani efekat koji je neophodan da se zatvori kvadratura kruga, ne zato da bismo smanjili ovaj deficit koji je premali, nego da bismo smanjili strukturni deficit, o kome možemo u nekoj posebnoj raspravi da diskutujemo. To su oni elementi obećanih rashoda i stalnih prihoda, to je strukturni deficit. Ovo što sada gledamo, to je tekući deficit i to je razlika. Razlika je u tom deficitu to što imate obećanja i stvari koje se dešavaju vanredno. Vanredno je manja potrošnja investicija, vanredno je i povećanje dividendi, vanredno je čitav niz stvari, a mi moramo da obezbedimo za drugu i treću godinu programa da imamo strukturne elemente koji će nam dozvoliti da uradimo sve ono što želimo da uradimo za dobrobit privrede Srbije i za dobrobit naroda Srbije. Hvala.