Da, pošto je gospodin Željko pomenuo dva konkretna pitanja, ja ću dati kratak odgovor. Ne znam da li ste bili u sali, ja sam objasnio istim rečima koje isto znače, ali ja ću ponoviti, da je program gde smo mi čekali da se donese program restrukturiranja EPS poslovnog, korporativnog, organizacionog, da se nađu rešenja za pitanja tehničkih gubitaka koji su enormno visoki 15% do 16%, nenaplaćenih potraživanja od 14% do 15% neracionalne korporativne strukture, neracionalnog sistema, neefikasnog visokog nivoa troškova itd. To istim rečima govori o istim stvarima o kojima vi govorite samo ja to govorim sa stanovišta struke.
Prema tome, taj program će biti podržan višegodišnjim strukturnim zajmom Svetske banke koji će angažovati vrhunske stručnjake i paralelne zajmom IBRD-a o korporativnom restrukturiranju EPS. To je sve predviđeno. Mi to imamo u vidu i to sprovodimo. Samo toliko.
Ti su programi krenuli. Prvo snimanje situacije decembra prošle godine, ali to traje i to se završava, čini mi se, negde da je planirano do oktobra, u novembru mesecu. Ide na savet direktora, a posle toga na ratifikaciju u ovom parlamentu, strukturni zajam kojim će se podržati restrukturiranje pre svega javnih preduzeća, pre svega EPS i Železnice, a onda posle toga u drugom ciklusu i drugih preduzeća. Toliko o tome.
Znači, imamo u vidu strukturnu transformaciju EPS i vrlo ozbiljno o tome razmišljamo. Jedan od elemenata gde smo najviše rezervi dobili to je koliko vremena oni misle da je potrebno da se promeni sistem javnih nabavki, koji je naravno, pretpostavljate, u prethodnom režimu se vodio u 13 odvojenih preduzeća. To je jedna od konkretnih stvari. Da li tamo postoje povrede zakona ili ne, to je predmet nečijeg detaljnijeg istraživanja, a ne našeg nagađanja ovde.
Što se tiče svih ovih drugih stvari o kojima smo danas govorili ovde, ne bih ponavljao. Moram da vam kažem jedno, povodom duga cifre koje navodimo, navodimo vrlo egzaktno. Cifre su preuveličane, ponavljam još jednom, samo za „Deltu“. „Delta“ je povećanje od januara do kraja maja. Znači sa 22,8 milijardi na 24,1 milijarda. To povećanje se sastoji od 750 miliona kursnih razlika i 523 miliona povećanje duga. Od čega, svega 25 miliona dinara ide na finansiranje deficita budžeta, a preostalo je korišćenje projektnih zajmova koji su bili sastavni deo budžeta. Oni su efektuirani. Oni su iskorišćeni od strane „Puteva Srbije, Koridora Srbije“ i drugih strukturnih projekata. Sve su to projekti koji su ranije ocenjivani, koji su ratifikovani u ovom parlamentu i koji se sada povlače i u momentu povlačenja se pojavljuju kao dug, odnosno zaduženje. Hvala.