Gospodine Božoviću, nemojte da dobacujte. Kako sam vam dao dve opomene. Dao sam vam samo jednu opomenu, gospodine Božoviću, ali ako nastavite da dobacujte i da remetite red u sali, moraću da izreknem i drugu opomenu.
(Goran Ćirić, s mesta: Šta je ovo?)
Gospodine Ćiriću, nemojte vi da dobacujete.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako može dva puta da govori, objasnite mi to.)
Gospodine Šutanovac, ja sam vas ranije zamolio da pročitate Poslovnik. Svaki poslanik ima pravo da se javlja po jednom amandmanu, onoliko puta koliko ima vremena, a poslanička grupa SNS ima dosta vremena i svaki poslanik u ovoj sali može da se javlja više puta po jednom amandmanu.
Da li je to u redu, gospodine Šutanovac?
Izvolite gospodine Jovičiću.

Hvala predsedavajući.
Ja zaista nisam imao nameru bilo koga da uvredim, niti sam nekome pomenuo ime i prezime. Nažalost, govornik pre ministra je izašao iz sale i to se radi redovno, a ja samo želim konstruktivnu debatu, kako bismo mogli građanima Srbije da pokažemo ko kako radi, šta je radio i šta planiramo da radimo u budućnosti.
Znate, uvaženi predsedavajući, kada neko ministru Vujoviću kaže – vaš deficit u eksel tabeli, sve mi je jasno, kako su oni taj deficit posmatrali 15 godina unazad, kao deficit u eksel tabeli.
Zbog tog deficita u eksel tabeli, jer su ga tako i posmatrali, u zavisnosti od toga kako upale kompjuter, Srbija danas jeste ovde gde jeste, ali mi deficit u Srbiji ne gledamo, kao deficit u eksel tabeli, nego gledamo kao budžet koji pripada svim građanima Republike Srbije i to jeste suštinska razlika.
Ne možete vi ovde spinovati ili prosipati demagogiju narodu da država može biti u katastrofalnom stanju, finansije, javna preduzeća, budžet Republike Srbije, prevelika zaduženost, a sa druge strane, građani da žive lepo, prosperitetno, da postoji blagostanje, visoke plate itd.
To ste radili dok ste bili na vlasti. Meni nije jasno kako to možete i dalje da pričate, i sada dok ste opozicija? To je zaista strašno. Kažete, država ne ide u dobrom smeru. Ja mislim da država ide u dobrom smeru, međutim…

Molim vas gospodine Jovičiću, vratite se na amandman.

Vraćam se na amandman i evo vezujem ga odmah, automatski. Međutim, stranka koja je ovaj amandman predložila, ide u pogrešnom smeru i u lošem smeru i meni je samo gospodine Bečiću, uvaženi predsedavajući ove naše Narodne skupštine, nešto nejasno.
Time završavam, videli smo kako ste vodili vlade i kako ste dizali cene i javni dug Republike Srbije, dok ste imali formalne vlade.
Ali, mi nije jasno kad pre pade Vlada u senci, pa više ni jedan ministar da kaže bilo šta ili da da neki predlog?
Pa vi ljudi, ne možete ni u senci da vladate kada nemate nikakvu odgovornost i nikakve finansije. Neka vas je sramota.

Zahvaljujem.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)

Gospodine Šutanovac, molim vas… molim vas, dozvolite samo da saslušam gospodina Šutanovca.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Okrenu se prema nama i rekao – Vlada u senci.)

(Aleksandar Jovićić, s mesta: Niko nije pomenuo stranku.)

Rekao je – Vlada u senci, da.

Kako onda mislite da imate osnov za repliku, ako je neko pomenuo Vladu u senci?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja sam ministar Vlade u senci.)

Vi ste ministar Vlade u senci? Izvolite gospodine Šutanovac, iako smatram da kršim sada Poslovnik, što dajem vama reč, ali izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, moram da priznam da, verujem da građani koji gledaju ovu sednicu, jedini uz nas iz opozicije i ministra, se ne smeju, tako slatko. Građani su zabrinuti. Ovo što mladi kolega priča je izraz njegove mladosti i neznanja, moguće što vojsku nije služio, pa ne zna ni kako funkcionišu neki ozbiljni sistemi, ali nije to za zanemariti.
Gospodine ministre, ja ću iskoristiti priliku da kroz repliku vama kažem par stvari. Dakle, pošto se od nas traži da damo rešenja, zbog čega imamo stranih direktnih investicija od 28% u prva četiri meseca, 28% pad u prva četiri meseca.
Zbog čega se već nekoliko godina nalazimo u recesiji? Da li će građani Srbije moći da izdrže vaše mere koje se rastežu poslednje tri godine kao lastiš i sve vreme pravo u džep građanina, pojedinca. Ne možete zidati državnu piramidu naopako. Ne može biti jak krov ako temelj ne valja, a vi ovom odlukom urušavate temelje onoga što je najvažnije. Verujte mi, ali ovo iskreno mislim, uopšte nemojte mislite da je ovo politikanstvo. Ja mislim da je ovo pogrešna odluka.
Dakle, smatram da postoji niz drugih mera koje ste mogli, a možda ih ne vidite, ne ljutim se zbog toga, možda ih ne vidite da povučete, ne bi li sprečili dalje urušavanje životnog standarda građana Srbije.
Kada vam ovo kažem, jedan kolega je rekao da je juče ili prekjuče u novinama bilo da je direktor jednog zavisnog preduzeća EPS-a, platio račun dva miliona dinara u kafani…

Zahvaljujem, gospodine Šutanovac.
(Dragan Šutanovac, s mesta: To tražim…)
Poštovani narodni poslanici, dobićete reč gospodine Babiću, zbog korektnog ponašanja narodne poslanice Gordane Čomić, u nastavku ove sednice, povlačim opomenu koju sam izrekao u toku sednice. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine Bečiću, reklamiram povredu Poslovnika 27. i 107. i tražim da se o toj povredi Poslovnika glasa.
Kažite mi osnovu u Ustavu i u zakonu, gde piše da postoji Vlada u senci? Znate, mogao je gospodin Šutanovac da se proglasi Napoleonom, pa svaki put kada se pomene Napoleon, da on ima pravo na repliku. Mogao je sebe da proglasi admiralom, ali to nije.
Građani Republike Srbije određuju koga će u Vladi, a samo oni koji žele da budu u senci, sebe stavljaju u senku. Nemate ni u Ustavu, ni u zakonu, nigde da je gospodin Jovičić, uvaženi kolega Jovičić, pomenuo pašnjak, pa da se kolega Šutanovac javi, u redu, pa da je pomenuo krivične prijave Agencije za borbu protiv korupcije pa bih i to razumeo, pa bih razumeo da se prijavi na pominjanje toga što nije prošao bezbednosne provere, pa bih i to mogao da razumem. Mnogo toga bih mogao da razumem, za sve anomalije u okviru Ministarstva odbrane od 2007. do 2012. godine da, ali za „Vladu u senci“, koja ne postoji ni u jednom zakonu Republike Srbije, ni u Ustavu Republike Srbije da svako ko sebe proglasi ne znam ti čime da može da dobije reč u Narodnoj skupštini, mislim da je protiv Poslovnika i ja vas molim da ubuduće vodite računa na te, ipak, uličarske fazone.

Zahvaljujem, se gospodine Babiću.
Ja sam dužan da dam objašnjenje. Ja vas molim da me razumete, jer ja čitavo vreme trpim pritisak od strane jedne poslaničke grupe i kada je govornik u tom trenutku viknuo prema meni - ja sam Vlada u senci, ja sam bio uplašen i ja sam morao da dam reč.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nisi.)
Znači, oprostite što nisam imao pravo na to, ali kada neko u mom pravcu tako povišenim tonom kaže – ja sam Vlada u senci; ja sam, verujte bio zatečen, uplašen i ja sam morao da dam reč, tako da se izvinjavam što nisam imao pravo na to po Ustavu i po Poslovniku.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Hajde što ste dali reč, nego što ste povukli kaznu.)
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Zoran Babić, s mesta: Ne)
Zahvaljujem što ste prihvatili moje objašnjenje.
Pošto imamo više prijavljenih, gospodina Rističevića, gospodina Bradića, gospodina Đurišića i gospodina Jovanovića.
Samo vaš osnov javljanja da li po amandmanu ili po nekom drugom osnovu?
(Marko Đurišić, s mesta: Po amandamnu.)
Po amandmanu. Onda ću dati reč po redosledu javljanja.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ja tako pre jedno 20 minuta odmah pošto je govorio onaj poslanik kojem ste dali opomenu i molim vas ubuduće kada on bude govorio, gospodine predsedavajući da mi obezbedite jednog tumača, jednog tumača za srpski jezik, jeste da kolega poslanik govori nekom verzijom srpskog jezika, ali ja njega ništa ne razumem.
Govorim o poslaniku kome ste izrekli opomenu, ja sam se javio odmah posle njega za reč, međutim, nisam je dobio. U međuvremenu je govorio „senčeni ministar“, ministar „Vlade u senci“ i ja više ne znam koja pravila vladaju u ovoj Narodnoj skupštini, ali ne prihvatam amandman koji glasi „briše se“ iz prostog razloga što su predlagači veoma neubedljivi, što treba da razumemo jedan izraz koji se upotrebljava u Sremu – teško reduši u praznoj kući; a ja ću to da parafraziram – teško Vladi u zapuštenoj, napuštenoj, prezaduženoj zemlji koju smo zatekli.
Dakle, akcize će biti javni prihod pomoću koga treba iskoreniti, odnosno pokušati iskoreniti siromaštvo koje smo zatekli, koje gotovo je gotovo neizdrživo za gledanje. Sa tim novcem Vlada će svakako pokušati da izleči bolesnog, da obuče golog, da obuje bosog, da nahrani gladnog, da zbrine siromašnog, neće pare da idu tek tako, znači biće neki javni prihod od akcize.
Možda ta akciza ne bi bila potrebna da, pa ni njihov amandman koji glasi „briše se“, da nismo zatekli potpuno zapušteni privredni sistem, dakle državu bez privrede u kojoj je privreda toliko bila devastirana da je trošila dva i po puta više struje po jedinici BDP, nego što to čine evropske zemlje.
Takođe, ništa nije učinjeno da se podigne energetska efikasnost, posebno u domaćinstvima, tako da nikakav stepen izolacije veći nije postignut već 15 godina, odnosno 12 godina koliko vladaju na teritoriji cele države i 15 godina koliko vladaju na teritoriji AP Vojvodine, gotovo da beli dinar nije uložen u poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno u izolaciju kuća, promenu stolarije, itd, tako da naša domaćinstva troše dva puta više energije po kvadratnom metru površine, nego što to troše domaćinstva u Evropi.
Dakle, ja preporučujem Vladi da deo novca koji dobije od ubiranja ove akcije da iskoristi da stimuliše naša domaćinstva da ih subvencioniše, da podiže energetsku efikasnost, odnosno da poboljšavaju izolaciju, da malterišu zidove, poboljšavaju izolaciju, da menjaju stolariju i da im Vlada na odgovarajući način da stimulacije za takvu aktivnost, a sa druge strane treba naterati i privredu, odnosno ostatak privrede koji smo zatekli da poboljša svoju energetsku efikasnost i da troši manje struje po jedinici BDP i verujem da takva politika, energetska politika, zajedno sa ovom akciznom politikom mora da da rezultate.
Takođe, Vlada treba da povede računa i o malom čoveku, a ja ću reći o seljaku, zemljoradniku i da njima da odgovarajuće popuste s obzirom da oni ne mogu da se uklope u one kvote koje su propisane po broju kilovata ne zato što troše previše energije za domaćinstvo, odnosno za kuću, već troše električnu energiju za okućnicu, za ekonomske objekte, pa to treba imati u vidu da seljaci ne troše energiju samo da bi se grejali, to najmanje čine, greju se na drva, ali pri tome pripremaju hranu za stoku, imaju ekonomsko dvorište gde troše odgovarajuću količinu električne energije.
Zato predlažem da u budućnosti se povede računa da se stimulišu na takav način i poljoprivredna gazdinstva koja izađu iz kvote električne energije koje garantuju olakšice zahvaljujući činjenici da deo svoje energije troše za ishranu stoke, a ne za potrošnju koja ide za grejanje i za neke druge aktivnosti.
Mislim da ubuduće Vlada treba da vodi o tome računa, kao i da pokuša da spoji poljoprivredu i proizvodnju električne energije, s obzirom da se akciza uvodi zbog razloga da nismo zatekli ni jednu izgrađenu elektranu, posebno onu koja bi iz poljoprivrede i iz biomase davala električnu energiju i na takav način podigla energetske potencijale ove zemlje.
Predlažem Ministarstvu finansija i Vladi da deo koji ubere od ove akcize, i zato ne prihvatam ovaj amandman „briše se“, da iskoristi da se ubuduće podižu farme koje će uz meso, mleko, proizvoditi i odgovarajuću količinu energije za napajanje same farme, ali i za korišćenje, odnosno za isporuku te električne energije u mreži, tako da pomoću te električne energije koju će isporučivati u mrežu, preradimo one primarne poljoprivredne proizvode prerađivačke industrije, korišćenjem te energije napravi jedan dobar prehrambeni proizvod, da napravi više robnih marki i na takav način zatrpamo domaća i strana tržišta iz realnih izvora za koje će ove akcize i zahvaljujući podizanju novih energetskih potencijala, zahvaljujući proizvodnji električne energije u poljoprivredi, podignemo ne samo prerađivačku industriju, već na takav način iz realnih izvora, podignemo plate i penzije.
Mislim da je Vlada na dobrom putu i samim tim vodeći državu u pravom pravcu, to je jedan, koliko ja vidim, mali korak, ali bolje jedan mali korak u dobrom pravcu, nego njihovo galopiranje koje je trajalo 12 godina u pogrešnim pravcima. Hvala.