Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, građani Srbije, poštovani građani Niša, evo, danas smo u četvrtom satu rasprave, pri kraju i iz ovoga što se videlo iz diskusija dosadašnjih i onome što će biti do kraja ove sednice, najsigurnije će se desiti to da će skupštinska većina usvojiti Predlog izmene Zakona o akcizama, naročito ovaj član 2. o kojem sada diskutujemo, da će odbiti naše amandmane i da ćete vi od zakonom propisanog roka plaćati skuplje struju za, kako reče gospodin ministar, samo 325 dinara. Verovatno je mislio da kaže da to nije mnogo. Ja vama da kažem, gospodine ministre, građani Niša duguju preko devet milijardi dinara za struju, ne zato što su nesavesni, ne zato što su neodgovorni, ne zato što mrze državu i sistem, nemaju odakle. Nemaju odakle da plate.
U Gradu Nišu 40.000 ljudi ne radi, u Beogradu 103.000. Beograd ima preko 1.5 miliona stanovnika, Niš ima 240.000. Znači, u Nišu polovina grada nema prihode. U Nišu više od polovine ljudi priključenih na toplanu idu da se isključe sa daljinskog grejanja, ne zato što mrze toplanu, ne zato što ne žele da se greju preko radijatora, nemaju odakle da plate, a plaše se sudskih izvršitelja i zaplene nepokretnosti jedinog što imaju - stanova.
Da li hoćete da u Nišu počnu da se isključuju sa elektroenergetske mreže zato što nemaju da plate? Nemaju ljudi odakle da plate. Jedan čovek je u Novom Selu izgubio kuću zbog neplaćenih računa. Došli izvršitelji i uzeli kuću. U redu je da se plati kada se ima odakle. Rekao sam vam pre dva dana, suvu drenovinu niko nije iscedio.
Ja vas molim da prihvatite naše amandmane i da ukinete akcize za struju. Dajte investicije iz budžeta, pokrenite energetsku efikasnost o kojoj smo pričali. Dajte, pokrenite iskorišćenje biomase. Dajte, povećajte površine pod navodnjavanjem da dignete proizvodnju tri, četiri puta više na selu. Dajte realne prihode, nemojte samo budžet da punite tako što ćete povećavati, udarati porez na namet.
Rekao sam da ste relaksirali budžet za 300 miliona evra. To je ministar Krstić, tu sedeo gde vi sedite i skinuo je 2% sa pozicije zdravstva, doprinosa na zdravstvu, prebacio u penziono, da bi rasteretio davanje iz budžeta za penzije. Bio je tada minus 450 miliona evra, 300 miliona ste prebacili sa zdravstva, tako da sada verovatno dajete 150 miliona evra na godišnjem nivou za penzije. I tada smo govorili da ne radite to, da podižete proizvodnju koju ste obećali u predizbornoj kampanji, jer ćete urušiti zdravstvo. Ja neću da kažem, ima puno lekara ovde, neka kažu kakva je situacija u zdravstvenim ustanovama. Ne moram ja ništa da kažem. Neka kažu pacijenti da li ima ili nema. Isto će proći i ova mera.
Postoji život koji je van Beograda, ljudi, pa postoji i uža Srbija, postoji i južna Srbija. Nemaju ljudi odakle da plate. Džabe vama konsolidovan budžet Republike Srbije akcizama ako nemate za koga. Ako nastavimo tako, hajde da se dogovorimo koji će od ministara da ugasi svetlo u Nišu. Evo, ja za moj grad znam.
Pola grada nema prihoda. Molio sam vas, kada je bilo produženje roka za privatizaciju, da ostavite „Mašinsku“ i „Elektronsku“. Rekli ste – nemoguće zato što ne možemo da finansiramo. Pa, kako ste finansirali „Simpo“, „Jumko“, „Smederevsku železaru“? Kako? Pa, „Smederevska železara“ treba da radi zbog Smederevaca, ali oni su dužni preko 400 miliona evra, dolara, čega li. Kako to ima interes, a nema interes u Nišu? Nemaju ljudi odakle.
Insistiram i tražim od narodnih poslanika da ne prihvate Zakon o akcizama. Šta ćemo da radimo kada počnu da idu sudski izvršitelji zbog neplaćenih računa za struju? Da pomognemo tim ljudima, pa kako? Kako da pomognemo? Grad Niš da pomogne, lokalna samouprava, jeste li rekli da Vlada ne može da vodi računa, tj. Ministarstvo finansija, da vodi računa o lokalnim samoupravama, jer one gazduju svojim budžetima. Odakle? Pa, grad Niš, nije da su nesposobni ljudi toliko u gradskoj vlasti, nemaju odakle da plate. Grad duguje za javnu rasvetu 200 miliona, duguje 200 miliona za toplanu. Odakle da plate ljudi? To odgovorite.
Lepo je vama da pričate – mi ćemo da izjednačimo, da ispeglamo budžet, deficit, super. Sad ja samo kažem – naučite me kako da kažem građanima Niša kako da prežive zimu bez prihoda, a stižu non-stop novi nameti, povećan porez na imovinu od 50 do 300%, pa povećana ova taksa, pa povećana ona taksa, pa smanjen doprinos za zdravstvo, pa mora više da se plaća iz kućnog budžeta za lekove, pa sad povećana akciza na struju. Odakle da se plati to? To što piše na ovim papirima, od toga narod ne može bolje da živi.
Samo kažem vodite računa. To što mi izglasamo neko mora da plati. Da li vaše komšije to mogu da plate, o tome razmišljajte kada treba da glasate da li ćete prihvatiti ili ne ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Samo kratko.
Moram da kažem ovako. Ne želim da se direktno obraćam, ali opravdanost vaše tvrdnje o stanju u gradu Nišu, gde sam imao prilike da budem i da vidim nekoliko pogotovo tzv. složenih sistema, uključujući „Minel“, „Elektronsku industriju“ itd. i opravdanost ovih zahteva da se pomogne ljudima koji ne mogu da plate ne ruši ovu meru, jer Niš verovatno ne sudeluje više sa 4, 5% u prihodu EPS-a. Ne možete 95% struje da dajete. Zašto bismo subvencionisali one koji proizvode i zarađuju profit i strane ambasade i ljude sa visokim primanjima. To se rešava socijalnom politikom, a ne merom koju dajemo.
Već sada Srbija subvencioniše elektro-energiju, kao što rekoh, 26% u odnosu na Bosnu, 100% u odnosu na neke druge zemlje. Znači, cena struje u Evropi je mnogo viša. Nema nikakvog rezona da struju delimo besplatno. Mi povećavamo minimalno da bismo ostvarili ciljeve koje smo sebi postavili i u uštedi energije i supstituciji energije, da se drugi izvore koriste i svemu ostalom.
Ovo o čemu vi pričate, postoji već program koji targetira, koji ciljano ide na grupe koje ne mogu da plate. Možemo da gledamo taj program ponovo, ali to nije dovoljan razlog da se ova mera ne sprovodi. Setite se, to su bili stari principi, da su kod nas struja i gas bili, to nas je dovelo dotle da je pola povećanja duga za proteklih 10 godina upravo došlo preko deficita javnih preduzeća koji nisu ništa naplaćivali.
Ne možemo mi istovremeno da govorimo o tome da želimo da restrukturiramo ta preduzeća, da želimo da imamo zdrav početak, a da nudimo struju u bescenje. To ne ide zajedno. A socijalni programi koje vi tražite, mislim da su opravdani i mislim da o tome treba govoriti posebno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Čuli smo od gospodina ministra više puta kako ova mera treba strukturno da promeni prihodnu stranu budžeta i kako je ovo deo mera fiskalne konsolidacije. Cilj je smanjiti učešće penzija u BDP čini mi se sa 11 na 9%. Sad smo negde na 10 došli, možda malo ispod toga.
Da bi ostvarili taj cilj, ministre, postoje dva načina. Jedan način je smanjenje plata i penzija. Vi ste krenuli tim putem. Drugi način je povećanje BDP-a. Tu nema nikakvog rezultata već tri godine.
Praktično u 2013, 2014. i u 2015. godini Srbija će imati pad BDP. Kada kažete šta je alternativa, to je alternativa. Sami ste rekli juče, 3,7 milijardi evra odobrenih kredita mi ne koristimo. Zašto, ministre? U čemu je problem da to počnemo da radimo? Ušli ste u ovu Vladu kao ministar privrede, verovatno ste imali neke planove vezano za to. Danas ste ministar finansija i vaša primarna nadležnost jeste da gledate republički budžet, ali on ne može da se puni bolje i više ako ne raste privreda, ako nema investicija.
Rekao je član Fiskalnog saveta, niste rekli da je to netačno, da je poreska efikasnost danas manja nego 2012. godine, a da je danas na tom nivou u budžetu bi bilo od 20 do 30 milijardi dinara više. Rekao je ovde u Skupštini na skupštinskom odboru. Ovom merom 17 milijardi planirate da uđe u budžet u sledećoj godini. Evo vam uštede. Podignite tu efikasnost samo na onaj nivo na kojem je bila 2012. godine.
Kažete – sada je poraslo u odnosu na 2014. godinu. Te 2014. godine je ova Vlada bila, vi ste bili u Vladi, pet meseci kao ministar finansija. Pre vas je bio neko ko je proglašavan za genija. Hajde da se poredimo sa nekim drugim vremenima. Zašto je rast privrede u svim zemljama okruženja tri posto, 3,5%, 4%, a mi pričamo da li će biti minus pet nula ili plus pet.
Te stvari mi hoćemo da Vlada radi, a ne da ponovo zavlači ruku u džep građana u kome nema gotovo ništa. Smanjene su plate i penzije, povećane su cene. Inflacija postoji, nije velika, ali postoji, 2-3% će biti na kraju ove godine. Povećani su ovi porezi na imovinu. Sada će se povećati cena struje.
Smatramo da to nije put. Put je razvoj privrede, ulaganja, strana ulaganja, otvaranje novih radnih mesta, stvaranje nove vrednosti. Kada kažete – da li postoji alternativa, postoji, i to ova Vlada ne zna da radi. Već tri godine nikakvog rezultata nema. Svake godine su sve manja i manja strana ulaganja. Nema povećanja zaposlenosti. Bez toga ne može da raste društveni proizvod. Kada bi rastao društveni proizvod, smanjio bi se udeo iz budžeta, bez smanjenja plata i penzija. Verujem da je to istina. To je prosta matematika, a na tome se ne radi. Nema povećanja bruto društvenog proizvoda, nego gledamo da smanjimo plate i penzije onako surovo.
Smatramo da građani ne mogu da prežive ovu meru. Slušamo ovde dva dana kako je neko dizao cenu struje. Da sluša samo to, ispalo bi da je cena struje najskuplja u Evropi, a vi stalno govorite da je najjeftinija u Evropi. Verujem da je to tačno, ali čemu onda te priče da je neko dizao cenu struje u prethodnim godinama. Ovo nije povećanje cena struje, odnosno električne energije, u smislu da će taj prihod doći EPS-u, da će se on dalje razvijati. Neće se razvijati. Neće biti ulaganja.
Dve godine, tri godine ne rade se kapitalni remonti na objektima u Elektroprivredi. Sve termoelektrane su uradile kapitalne remonte od 2002. do 2012. godine. Dve stotine pedeset megavata nove snage je instalirano u TENT-u. To je jedan ceo blok.
Šta je sa japanskim kreditom za odsumporavanje? Najpovoljniji kredit koji Srbija može da povuče ne može da se realizuje, jer neko hoće da nešto. Realizujte te kredite, pokrenite privredu, zaposlite ljude i onda će biti više para u budžetu i neće morati da se uvodi ovaj novi namet na građane Srbije.

Gospodine Babiću, po kom osnovu?
(Zoran Babić, s mesta: Po amandmanu.)
Po amandmanu se javio i gospodin Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovani ministre, malopre sam čuo odgovor od vas i zahvaljujem se na tome zašto će građani plaćati na završni račun akcizu, i to na obračunsku snagu, dakle na angažovanu snagu, i trošak javnog snabdevača, i na naknadu za povlašćene proizvođače.
Moj amandman je bio u smislu da izuzmemo električnu energiju iz ovih akciza iz tog razloga što nije dobro pripremljen predlog, jer Direktiva EU govori drugačije. To ide po megavatu. Imaju jedan izuzetak, koji jedna zemlja ima obavezu da to promeni u narednom periodu.
Ovaj amandman koji su podnele kolege razlikuje se od tog amandmana, koji ste vi malopre komentarisali. Mislim da je suštinski isti. Jedino što se ne slažem da ne treba na duvanske proizvode. Mislim da je to razumno, ali ovo na električnu energiju nije dobro pripremljeno, nije dobro po građane i da će ih mnogo više koštati nego što bi to bio slučaj da je po megavatu, kao što piše u Direktivi EU.
Šta je još jedna pozicija koju sam želeo da prodiskutujem? Mislim da Vlada pokušava na sve načine da uvede novu zakonsku regulativu kako bi, na neki način, naplatila dodatni novac i od privrede i od građana. Sa druge strane, kada treba da se ispoštuje ta ista privreda ili taj isti građanin, tu se onda zakon ne poštuje od same Vlade.
Uputio sam vam pitanje još pre šest meseci, a koje sam ponovio pre tri meseca, a po pitanju otpisa PDV-a za privrednike koji su stradali u poplavama, PDV-a na robu koja je uništena u tim poplavama. Još uvek nisam dobio odgovor. Poreska uprava ćuti. Ti ljudi imaju strašne probleme, moraju da vode zalihe te robe koja faktički ne postoji, ali ne postoji odgovor i to je način na koji država finansira taj smanjeni deficit. To nije trajna stvar, to je privremena stvar, jer ako država ne ispunjava svoje obaveze prema privredi i građanima, to se onda drugačije zove. Ako država ne izvršava ona plaćanja koja treba, onda treba da kažemo kako se to zove u ekonomiji i u finansijama i da probamo nešto drugo.
Mislim da ovaj namet ništa neće doprineti, nećemo rešiti problem, a Vlada se oglušuje o sve one zahteve kada građani pokušavaju da ostvare svoje pravo. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS zbog licemerja koje je pokazao kolega koji je obrazlagao i tražio podršku za ovaj amandman. Mislim da je licemerno i da je vređanje, ne samo narodnih poslanika, već i građana Republike Srbije, kada se kaže – znate, nije dozvoljeno i nije dobro uvođenje akciza, ali je dobro i dozvoljeno povećanje cena struje. Sve je dobro što su oni radili i dozvoljeno je to što su 1. marta 2008. godine povećali cenu struju za 7,6%, pa je dobro što su 1. avgusta iste godine, valjda se nisu setili da su dovoljno povećali cenu za tu godinu, povećali za još 8,4%, pa su 1. marta 2010. godine povećali cenu struje za 10%, pa su 1. aprila povećali cenu struje za 15,1%.
Malopre je kolega rekao – znate, dozvoljeno je povećanje cene struje, i to što su oni radili je dozvoljeno. Niko nije rekao da nije dozvoljeno, ali zašto se tada niste brinuli za egzistenciju i za novčanik i za građane Republike Srbije? Zašto tada niste stavili prst na čelo i rekli – ljudi u Srbiji teško žive?
Još veće licemerje je da kažu – ljudi su 2009, 2010. godine živeli odlično, pa zato što su živeli odlično povećavali smo im cenu struje.
Nikako da čujem odgovor – zašto ste plaćali iz tog povećanja cena struje, zašto ste plaćali koncerte 353 miliona dinara? Zašto ste fudbalskom klubu, samo jednom, dali u jednoj godini 80 miliona godina? Zašto ste samo u jednoj godini iz EPS-a trošili od 300 do 500 miliona dinara za kampanje, marketinške kampanje koje su išle samo i isključivo preko marketinških agencija čiji ste vlasnici? Recite jednom ljudima zbog čega ste to radili. I u redu je kada se povećava struja i u redu je kada se napada budžet građana Republike Srbije i kada se taj novac preliva u vaše džepove i u vaše marketinške agencije.
Koje obrazloženje dati da se EPS reklamira? Monopolisti, jedina kompanija koja distribuira i naplaćuje električnu energiju. Jedina. Jedini igrač na našem tržištu. Do 2012. godine u svim mogućim medijima reklama za EPS i samo preko jedne marketinške agencije. I gle čuda ta marketinška agencija u vlasništvu zamenika predsednika Demokratske stranke. I zbog toga se menja cena struje i to je dozvoljeno, kako neko reče, malopre kolega - znate, to je legitimno, to je u redu, to je dozvoljeno. Zbog tih razloga je neophodno povećati cenu struje.
Investicije. Stalno se nekako neki ljudi u ovoj sali kite nekim i nečim zapravo tuđim. Mišković prodao „Deltu“ „Delezu“, a oni kažu to je investicija. Jedna kompanija privatna drugoj privatnoj kompaniji, to je investicija. Ali, samo mi jedna stvar nije jasna kod tolikih silnih vaših investicija kako ste uspeli da izgubite 400.000 radnih mesta? Pa valjda sa investicijama idu nove fabrike, nove proizvodnja, nova radna mesta, zadovoljniji ljudi. A, vi se hvalite nekim investicijama, a ljudi u Srbiji su izgubili posao. Četiristo hiljada ljudi su izgubili posao. Četiristo hiljada ljudi je izgubilo posao, a vi kažete ma prepuna je Srbija investicija. Možda ste vi imali neke investicije, možda ste vi gradili neke zgrade, kafiće, firme, pašnjake, pašnjaci se ne grade, kupuju se, održavaju se, grade se. Možda ste vi imali i tu prihvatam, ali građani Srbije to nisu osetili. Građani Srbije su živeli lošije, građani Srbije su gubili posao, vi dovodili investicije, a ljudi u Srbiji sve nezaposleniji. Sve više bez posla. To jedno sa drugim ne paše se, nema logike nikakve. Nema istine u svemu tome.
Licemerno je kada kažete - dozvoljeno je povećati cenu struje, a li nije dozvoljeno uvesti akcizu. Znate mog komšiju u Vrnjačkoj Banji, nije ga briga da li je povećanje struje ili je akciza. Zna da će dobiti račun koji je uprosečen po jednom brojilu za mesec dana za 300 i nešto dinara i znam da mu je teško. Ali, znam da veruje da tih tri stotine i nešto dinara koliko će mesečno izdavati više neće otići za vaše koncerte, neće otići za vaše fudbalske klubove, neće otići za vaše marketinške kampanje, neće otići u vaše privatne džepove, već će otići za ozdravljenje javnih finansija. Otići će na mesto i u mesto, iz jednog u drugi džep, jer i budžet i nije budžet Vlade, nije budžet Aleksandra Vučića, Zorana Babića, Aleksandra Martinovića, već budžet građana Republike Srbije.
Ja sam im zahvalan zato što veruju u pošten odnos prema javnim finansijama i ono što je potvrda poštenog i odgovornog odnosa prema novcu koji nam je poveren je sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom. Sa istim ovim Međunarodnim fondom koga ste oterali iz Srbije samo da bi mogli da se bahatite novcem i budžetom, samo da bi mogli taj budžet da koristite u predizbornoj kampanji, samo da bi mogli da koristite da bi dobili izbore. To je neodgovorno, to je loše. Mi želimo sporazum sa MMF-om da bi dobili još jednu potvrdu o stabilnosti naše države.
Mi želimo i napravili smo sporazum sa MMF-om zato što smo spremni na kontrolu trošenja javnih finansija, na ono na šta vi nikada niste bili spremni zato što ste prema javnim finansijama i državi kao prema svojoj prćiji, kao prema onome da vam je dedovina. Nije. I vlast i država i javne finansije se dobijaju na revers, poverenjem, i kao što je rekao kolega Martinović, spremni smo i želimo da budućim generacijama, nekim novim ljudima, boljim od nas, a mnogo, mnogo boljim od vas, ostavimo bar bolji polaz, stabilniju, uređeniju, bogatiju, da to unapređuju.
Od vas smo ostavili samo dubioze, dobili smo dugove, dobili smo javne finansije u kojima je 2012. godine bilo toliko novca da smo imali samo za pola penzije, za pola plata u javnom sektoru. Ostavili ste nam javne finansije koje su bile 15 dana do totalnog kolapsa i do totalnog bankrota.
Sada se više u Srbiji, ne da se ne govori o tome, nego smo svemirskim godinama udaljeni od bankrota zbog hrabre politike, a ne populističke, zbog odgovornog i poštenog odnosa, zbog štednje a ne rasipanja, zbog onih 80 automobila u Kolubari u odnosu na 350 i nešto, koliko ste ih vi držali, zbog toga što niko nema prednost, pa ni Kene, zbog toga što niko od nas nema bager u Kolubari koji kopa 25 sati na dan. Zbog takvog odnosa, iako ima anomalija, iako ima još mnogo mesta za napredovanje, iako ima još mnogo mesta za uštede, ova Vlada vodi državu Srbiju, vodi javne finansije u pravom smeru i zbog toga SNS u punom kapacitetu daje podršku i ovom zakonu, kao što smo i do sada radili, ali kao što ćemo raditi i u budućnosti.