Imam jako kratko vreme tako da ću pokušati da budem veoma konkretan.
Prvo da se dogovorimo oko toga ko je za šta odgovoran. Moja dužnost je fiskalna strana. Moja dužnost je vraćanje poverenja u finansijskom sektoru, smanjenje kamatnih marži koje su trenutno 6 ili 7%, da je sve drugo super u ovoj zemlji, investicije bi teško išle.
Spremamo se da radimo razrešenje kredita koji se ne servisiraju. Radi se trenutno ocena svih aktiva u svim bankama i to će biti osnov za refinansiranje finansijskog sektora. Mislim da ćemo time što ćemo da ozdravimo budžet, fiskalnu konsolidaciju završimo, uraditi ono što se od nas očekuje. Svako treba da radi ono što je u njegovom domenu. Tako ćemo našoj deci, našim sugrađanima svim, bez obzira na partijske boje i na percepciju problema naših stvoriti najbolje uslove za budućnosti, stvoriti uslove za ekonomski rast, za nova zapošljenja, za nova radna mesta, za vraćanje Srbije na put rasta i razvoja.
Investicije treće generacije. Kada smo prodavali 2000. godine i pre toga tržište, mogli smo da prodajemo to u nesavršenim uslovima. Svako će vam kupiti fabriku duvana i fabriku cementa jer kupuje tržište, kupuje sigurnu prodaju.
Da bi došla investicija treće generacije koje kupuju Srbiju kao centar za Balkan i svet koja valorizuje naše komparativne prednosti, a to su firme koje valorizuju ljudski kapital u Srbiji i komparativne prednosti koje imamo u metalskom sektoru, u agrosektoru i mogućim mnogim drugim sektorima u budućnosti će doći tek onda kada budemo imali uslove.
Radimo paralelno ne samo na reformi finansijskog sektora, na poboljšanju tzv. okruženja za investicije. U četiri ključne oblasti smo napravili napredak. Moglo je to i pre da se uradi, ali je urađeno za protekli 12 meseci. Zakon o građevinskim dozvolama, da sada ne preciziram naziv zakona, promena uslova dobijanja električne energije, promena uslova plaćanja poreza. Mi se trudimo da svi pređemo…

Vreme.

Ne mogu ja da odgovorim na pola sata njihove diskusije za tako kratko vreme. Onda ću da odustanem.

U pravu ste gospodine ministre, ali ja moram da poštujem Poslovnik.
Zahvaljujem.
Gospodine ministre, moći ćete po sledećem amandmanu.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani ministre, ja sam želeo da čujem do kraja, pa se nadam da ćete završiti vaše obrazlaganje.
Predložio sam amandman kojim sam, pošto je jasno da Vlada neće povući ovaj predlog iz procedure, mislio da ga usaglasim sa direktivom Evropske komisije 2003/96 u smislu da se naplata akcize vrši prema potrošenoj električnoj energiji.
Tu sam predložio da bude ona minimalna cena od 120 dinara, koliko je jedan evro, po megavat času. Takođe, predložio sam da se iskoristi pozicija iz direktive koja omogućava da se uvedu izuzeci kada su u pitanju humanitarne socijalne ustanove, obrazovne, to sam takođe naveo u amandmanu, da takve ustanove ne treba da plaćaju akcizu. Nažalost, Vlada je ovaj moj predlog odbila i prosto obrazloženje koje sam dobio za odbijanje ovog amandmana je u potpunoj koliziji sa obrazloženjem koje se odnosi na sam Predlog zakona.
Vi kažete u odbijanju ovog amandmana da se on ne prihvata zato što je opredeljenje fiskusa da se ovakvim predloženim zakonskim rešenjem stvaraju uslovi za realizaciju programa koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, odnosno da će ovakvim zakonskim rešenjem se obezbediti stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet i ekonomičnija potrošnja električne energije.
Potpuno je jasno da ste vi ovo opterećenje građanima uveli zato da obezbedite tih 17 milijardi nedostajećih u budžetu RS i da sada nije bitno kako je potrošnja električne energije.
Malopre sam objašnjavao na primeru računa jednog građanina. Dakle, ukoliko se primeni moj predlog, građanin koji troši 386 kilovat sati bi plaćao 46 dinara mesečno, a po vašem predlogu plaćaće se 176,94 dinara više po osnovu akciza na električnu energiju. Zašto? Zato što će svaki građanin, čak i onaj koji ne troši električnu energiju, koji ima samo brojilo na vikendici, plaćati obračunsku snagu u kilovatima, odnosno angažovanu snagu koja iznosi gotovo 500 dinara. Znači, 473 dinara je angažovana snaga i taj građanin će plaćati akcizu na angažovanu snagu, na snagu koju mu je opredelila Elektroprivreda Srbije. To je putno jedan nonsens zakonodavni. Zatim, on sada plaća 121,29 dinara trošak javnog snabdevača. On će plaćati akcizu na trošak javnog snabdevača. To je zaista besmisleno. Čak i kada se čita, to besmisleno zvuči. Mnogo je bilo bolje, ako se već pozivate na direktivu, da ste primenili onako kako piše u direktivi i onda bi i za građane bilo bolje. Ovako mi imamo izgovore.
Zatim, naknada za povlašćene proizvođače. Takođe, građani em što im plaćaju subvenciju, i to je u redu, plaća se subvencija za one koji proizvode zelenu energiju, ali zašto da sada ti isti građani plaćaju i akcizu na tu istu subvenciju koja se njima uplaćuje? To je još jedan nonsens potpuni i sigurno je da je bilo boljih rešenja i povoljnijih za građane. Jer, gospodine ministre, ako vi hoćete da stimulišete manju potrošnju i da štede privreda i građani, trebalo je onda to da uradite po obračunu potrošenih kilovata, jer je potpuno logično da onaj koji više troši treba i da plati više. Ovako procentualno najviše će platiti oni koji najmanje troše i oni koji uopšte ne troše. Ako gledamo prema tome koliko su kilovata potrošili, najviše će trošiti oni koji uopšte ne troše ništa.
Dakle, potpuno je jasno da će se njima naplatiti, čak i ako ne troše, akciza na angažovanu snagu, naplatiće se akciza na troškove elektroprivrede, naplatiće se akciza na povlašćene proizvođače. Da ste to opredelili da se plaća prema potrošnji, ti korisnici ne bi plaćali naknadu ako ne troše kilovate, već bi plaćali oni koji dosta troše, malo više, ali mislim da je to svakako u slučaju Srbije pravednije. Ovako mislim da smo građane doveli u jednu situaciju da budu servis jedne države koja mnogo troši, koja je neadekvatna i koja je skupa.
S druge strane, Elektroprivreda Srbije ništa ne dobija ovim. Mislim da se Elektroprivreda nalazi u jednoj teškoj situaciji. Videćemo kada se krajem meseca bude ozvaničio taj finansijski izveštaj o poslovanju Elektroprivrede kakva je situacija u njenom slučaju. Mislim da nije sjajno ako se pogledaju finansijski rezultati i bilansi od prošle i pretprošle godine i da to nikako nije u skladu sa onim što se čuje u medijima. Suština je da mi imamo jedan sistem koji ne može na ovaj način da donese benefit državi, a građani se s druge strane opterećuju troškovima skupe partijske države i to je danas daleko više nego što je to bilo u bilo kojoj godini pre i to je potpuno jasno.
U situaciji kada imamo recesiju i pad BDP-a, mislim da je potpuno pogrešan način da se ovako dolazi do popunjavanja budžeta Republike Srbije, da se građanima povećavaju nameti, jer sami ste priznali da su investicije u padu. Ako imamo prošlu grejnu sezonu, gde imamo ceo mesec jedan veliki grad u Srbiji bez električne energije, potpuno je jasno da se investiciono održavanje ne realizuje i da je to jedan od uzroka tog kolapsa. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Gospodine ministre, da li želite reč? Izvolite.
Reč ima dr Dušan Vujović.

Hvala lepo.
Da krenem od vašeg poslednjeg komentara, tri puta sam se danas vraćao na to. Evo, gledam jedan račun, sličan je verovatno ko i vaš račun. Ovde se način obračuna nije decenijama menjao. Znači, EPS može da razmotri kako to drugačije da radi, ali EPS naplaćuje fiksni trošak na mrežu, pošto on mora da drži mrežu pod naporom, da održava mrežu, da očitava brojila i ostalo. Svi problemi koje ste naveli potpuno su mi jasni i to sve mora da se proveri, da vidimo daljinsko očitavanje i sve ostalo.
Danas je ovako, račun ide - fiksni trošak, plus snabdevač, plus po tarifama sve, pa se podvuče linija, ukupni trošak struje, pa se na to primenjuje 20% PDV. Mi ćemo samo ovde dodati kod PDV još akcizu. To je najjednostavniji način i uključuje ukupan trošak. Na nivou proseka niša se ne menja, a na nivou pojedinačnih potrošača, onih koji nemaju veliki fiksni trošak, tj. malo troše struje, oni će morati da plaćaju angažovanu snagu, pošto EPS održava i brojila i mrežu i sve ostalo. Ako ste imali tea peći, pa imate 30 kilovata instalisane snage, moraćete to da platite ili otkažite, pa se vratite samo na televizor ako koristite daljinsko grejanje. Neki ljudi drže i danas po 35-40 kilovata, a ne troše to uopšte, a EPS mora da drži toliku snagu, tolike žice za sva ta domaćinstva.
Drugo pitanje. Vraćamo se nazad. Neko je pomenuo rast. Jeste, ukupna industrija ima lošu dinamiku, ali je prerađivačka industrija 3,5% rasta posle prvog kvartala i posle četiri meseca. Šta vuče ukupnu industriju naniže? To su proizvodnja uglja i proizvodnja električne energije. Očekujemo u julu, kada je bio najveći pad, da će ovo što je vraćeno pokazati rast. Stope rasta su revidirane sa -0,5% na 0, a sada već govorimo o 0,2 i 0,5%. Ako Smederevo, ako hemijski kompleks i sve fabrike koje trebaju posle privatizacije da krenu da rade, urade minimum koji se od njih očekuje, očekujemo da će stopa rasta biti +0,5%, a možda i više. Ali, to je stari rast. Ja očekujem najveći rast u uslugama, gde pripremamo investicije treće generacije. Neće doći veliki proizvođači dok ne sredimo NPL-ove u bankama, dok ne sredimo finansijski sektor, dok ne smanjimo marže kamata sa 6-7% na 1,5-2%, kao što je svuda u svetu, a to jedino može ako uradimo i fiskalnu konsolidaciju i konsolidaciju banaka i rešavanje svih makro stvari.
Najvažnije je što investicije ukupne rastu 4,4%. To što javne investicije ovoliko kasne, kao što smo već konstatovali, samo smanjuje, bile bi one još veće da mi ostvarujemo u javnom sektoru. Zašto ne ostvarujemo? To možete da pogađate. Zato što nismo dobro organizovani, što građevinska operativa i država nisu dovoljno organizovani. Tu se potpuno slažemo. Nemojte da se raspravljamo oko stvari gde se slažemo. Samo, nije lako toliko stvari jednim potezom uraditi u kratko vreme. To svi radimo. Pred nama je put od pet godina da to vratimo, ali prvi korak je najteži i njega realizujemo.
Ono što je najvažnije za mene, to je da smo u onom delu koja je moja odgovornost sa projektovanih 191 milijarda, o kojoj smo pričali ovde do šest ujutru, planirali 107 milijardi deficit sa krajem juna, a trenutno se nalazimo na 24 milijarde. Očekujem 30 do kraja meseca. Bićemo 75-76 milijardi ispod plana. To je 600 miliona evra. To je zarađeno. To nije strukturno, ali je zarađeno i to će nam pomoći da ovu godinu završimo sa mnogo manjim deficitom, da se manje zadužimo i da imamo prvu odskočnu dasku za budućnost. Ovo će nam omogućiti strukturni prihod u narednoj godini, da možemo na fonu tog uspeha da izvršimo ponovo razmatranje svih restriktivnih mera i da ih prilagodimo našim mogućnostima na dve-tri godine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe.
Ono što danas imamo prilike da čujemo, a i po ovom amandmanu, to je da postoji velika dilema od strane stranaka bivšeg režima šta su to uopšte evropske integracije. Kada se zalažete za evropske integracije, onda je verovatno to u proteklih 12 godina, od 2000. do 2012. godine, bilo deklarativno, a onda kada treba određene direktive i standarde da usvojite, onda vam to ne odgovara i onda jednostavno to ne radite. Evropska unija je shvatila da zaista u strankama bivšeg režima ne može da ima adekvatnog partnera, pogotovo kada je u pitanju taj evropski put, s jedne strane. S druge strane, ništa nisu uradili po pitanju dela kada govorimo o primeni obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, a sada su kadri da nam drže određene lekcije.
Upravo se postavlja osnovno pitanje, gospodine ministre, zbog čega nije bilo fiding tarife iz budžeta, odnosno subvencija za obnovljive izvore energije, sve dok Srpska napredna stranka praktično nije uzela učešće u Vladi Republike Srbije? Zbog čega nisu doneseni zakoni koji bi dali određene lokacije za minihidroelektrane na krajnje transparentan način? Dakle, 350 lokacija i raspisani su konkursi i date energetske dozvole. Zbog čega nije bilo budžetskih stavki koje će jednostavno na određeni način pospešiti uopšte ovaj sektor u oblasti energetike?
Onda se postavlja pitanje zašto nije donešen akcioni plan za obnovljive izvore energije, tako da je Vlada u proteklim godinama do 2012. imala Ministarstvo energetike, a onda kada je došlo do rekonstrukcije čak i ukinula Ministarstvo energetike, pa je plan za izdavanje dozvola za solarne elektrane praktično pripao Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Ministarstvu građevine koje je vodio gospodin Dulić.
Znači, to je suština na kakav se način energetika vodila do 2012. godine, a pri tome, povećanje cene električne energije su išli na onaj način kako je gospodin Babić nekoliko puta danas u toku dana govorio, i to po principu odluka Vlade, Agencija za energetiku i sutradan računima građana Srbije. Računi građana Srbije i struktura po kojima se povećava cena se nije menjala do sada i potpuna je neistina da će oni koji najmanje troše platiti najviše električnu energiju. To nikada nije bilo niti će biti. Jednostavno to sama logika govori o tome.

Molim vas vratite se na amandman.