Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, mislim da su se gospoda Đurišić i Stefanović javili po povredi Poslovnika. Čini mi se da ste vi to videli malo pre, gospodine Bečiću, i da je možda red da date gospodinu Đurišiću reč…

Gospodine Pavićeviću, da li ste se javili po dnevnom redu, da govorite po amandmanu?

Jesam, jesam, po amandmanu mojih pet minuta, tri su napomene…

Izvolite gospodine Pavićeviću, imate reč da govorite po amandmanu.           
Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Da li još neko drugi želi reč?
Isključili ste se gospodine Pavićeviću.
Da li još neko želi reč?
Reč ima Aleksandar Marković.

Hvala gospodine predsedavajući.
Govoriću o amandmanu na član 2. koji su predložili samostalni poslanici. Naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje je Vlada u svom mišljenju dostavila nama.
Međutim, iz obrazlaganja amandmana predlagača ovog amandmana, čuli smo i neke reči kao što su – kriminal, nesposobnost rukovodstva, stranačko zapošljavanje, prekobrojna zaposlenost u javnim preduzećima…

  Molim vas gospođo Čomić, gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete.

Predsedavajući, jel mogu da nastavim?

Nastavite gospodine Markoviću, samo da dozvolim i da napravim mogućnost da možete da govorite.

Predlagač ovog amandmana se ponaša kao da je prespavao 15 godina, pa je sada svratio u Narodnu skupštinu i drži nam ovde lekcije i pridike, ali svi ti problemi koji su navedeni i mnogi drugi problemi, dakle, su direktno produkt njihove vlasti i njegove vlasti lično, dok je bio premijer, nažalost, svih građana, bio je u nekom trenutku premijer, ili stranke na čijoj listi su izabrani predlagači ovog amandmana.
Dakle, i uništena privreda i razorena ekonomija i ogroman javni dug i svi ostali problemi i opustošena svaka oblast i svaki segment u srpskoj privredi, to su posledice njihove vlasti i zato predlažem da se odbije ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodine Božoviću, po Poslovniku? Izvolite.