Dame i gospodo, svi koji su studirali ekonomiju znaju da je do kraja 90-ih godina na ekonomskom fakultetu postojao predmet koji se zvao politička ekonomija. Parlament Republike Srbije svakako jeste mesto gde se vodi politika, ali suštinski, ako nemate više predmet politička ekonomija, onda ga imate u parlamentu Republike Srbije. Imate sa jedne strane, politiku, a sa druge strane imate ekonomiju. Uvek je zanimljivo da shvatite da politička ekonomija nije samo bitna samo za socijalizam.
U drugim zemljama u Evropi koje su kapitalistički orjentisane, u stvari, imali ste tu politiku koja je mislila da može iznad ekonomije. Nekako, Grčka je dobar primer. Kako funkcioniše Grčka? U stvari, funkcionišu ne politički-ekonomski sistemi, nego ljudi u tim sistemima. U Grčkoj nije bio problem kada je 240 milijardi evra grčki narod trošio da bi lepše živeo, koji nije proizveo, nego je borba za grčki narod danas, u trenutku kada ti krediti treba da se vraćaju. Nije problem kada zaposleni doktori u 80-oj, 90-oj primaju po 5.000 evra, ali jeste problem danas kada doktori u Grčkoj primaju po 1.700 evra, jer vraćaju tih 5.000 evra. To je stvar različitog načina razmišljanja, političkog opredeljenja, ideje da u ekonomiji sve što se potroši treba da se plati.
Danas u javnoj raspravi čujemo suštinski različite stvari. Ovde se govori o dva nivoa priče – prva, o makroekonomskim parametrima, koji nisu predmet ove analize, i fiskalnim parametrima. Odluka o akcizi se pre svega uvodi zato što je
jasan problem u fiskalnom funkcionisanju države Srbije u ovom trenutku i ma koliko je taj problem rešiv i koliko se rešava, on ne može da se reši brzo i efikasno. Ove mere i ove akcize su pre svega posledica težnje da u budućem vremenu ti fiskalni nedostaci budu što bolji.
Kada govorimo o EPS-u, onda svakako treba da kažemo da je to sistem koji u ovom trenutku, iako ćemo drugačije slušati, naplaćuje 95,75% prihoda. Znači, firma koja, mogu sada da pročitam, na nivou privrednih društava u „Elektrovojvodini“ naplaćuje 97,43%, u PD „Centru“ Kragujevac – 96,36% naplate, „Elektrosrbija“ Kraljevo – 95,96%, „Jugoistok“ Niš – 95,38%, „ED Beograd“ – 94,01%. To je naplata za 2015. godinu.
Znači, to govori o promenama koje se dešavaju ne samo u fiskalnom sistemu u funkcionisanju javnih preduzeća, već i u javnim preduzećima, u načinu razmišljanja jer jeste tačno da u 2012. godini stepen naplate je bio oko 80%. Promene su neminovne u svim sferama života, ali su one rezultat pre svega situacije koju smo mi nasledili, ne samo u javnim preduzećima, već i u budžetu Republike Srbije.
