Dobro, evo obraćam se vama. Gospođo Gojković, vi dolazite iz Novog Sada. Ovde je bilo u argumentaciji zašto treba prihvatiti amandman, reči o tome kako je neki kadar SNS po zanimanju konobar. Ako se ne varam, predsednik Izvršnog odbora pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu je Dušan Elezović, koji je takođe konobar, a završio je, ako se ne varam, ili treba da završi, Fakultet za menadžment u turizmu i ugostiteljstvo. Čudi me kako to da gospodi nije smetalo da ih vodi konobar u DS, a sada im smeta ko je navodno konobar koji vodi „Kolubaru“. To su dvostruki standardi i to su dvostruki aršini.
Ali, nešto što je mnogo važnije. Prvo, ovo što radi Vlada Srbije je mera zbog koje niko nije srećan i zbog koje niko nije radostan. Da li je ova mera nužna? Jeste. Ova mera će doprineti konsolidaciji javnih finansija. Ja zaista ne razumem poslanike bivšeg režima koji tvrde da ovo neće doprineti konsolidaciji javnih finansija. Naravno da hoće.
Ono što je takođe bitno da se naglasi, akciza, kao javni prihod, kao pojam u javnim finansijama, postoji dugi niz godina i u Republici Srbiji i u mnogim drugim evropskim i svetskim državama. Dakle, akciza nije neki novi prihod. Akciza postoji već u našem finansijskom sistemu.
Akciza je javni prihod iz koga se puni budžet. Akcizama se ne pune džepovi političkih funkcionera, ne pune se džepovi političkih stranaka. Puni se budžet. Iz tog budžeta se, naravno, pored toga što se finansira država, pored toga što se jednim delom finansiraju jedinice lokalne samouprave, pa valjda se finansiraju i građani, između ostalog i oni građani koji su socijalno ugroženi.
Ove pare ne idu u budžet neke druge države. Idu u budžet naše države, idu u budžet Republike Srbije. Ne znam zašto bi neko imao nešto protiv toga.
Konsolidacija javnih finansija je bitna zato što nam stvara preduslove, a o tome je i premijer Vučić više puta govorio, da razmišljamo o tome da do kraja godine, ako se nastave ovi pozitivni ekonomski i finansijski trendovi, možemo da razmišljamo o povećavanju plata i penzija. Da li će do toga doći ili ne zavisi i od toga da li ćemo biti istrajni u ekonomskim reformama koje je ova Vlada počela.
Gospoda iz bivšeg režima su zaboravili da je Vlada koju vodi Aleksandar Vučić prva Vlada u modernoj istoriji koja je bukvalno naterala javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija da dobit uplaćuju u budžet Republike Srbije. Niko nije znao kuda ide novac javnih preduzeća dok je ovu državu vodila DS. Sada je praksa potpuno drugačija. Svi prihodi, sva dobit ide u budžet. To, takođe, doprinosi konsolidaciji javnih finansija.
Oni koji nam danas drže lekcije o tome kako ćemo da ojadimo građane, kako se oni brinu o njihovom socijalnom položaju, pa, lepo je rekao kolega Babić – zašto se o tome nisu brinuli kada su povećavali cenu električne energije od 2000. do 2012. godine ko zna koliko puta? Povećavali su je. Da li je iko znao kuda ide taj novac? Nije znao. Da li je taj novac korišćen za finansiranje DS i drugih stranaka koje su bile na vlasti? Korišćen je.
Ovde se priča o nekim partijskim kadrovima. Hajde, kažite mi vi iz bivšeg režima kojeg direktora javnog preduzeća ste vi izabrali na nekom javnom konkursu i da je taj direktor pokazao rezultate u vođenju javnog preduzeća kojem stoji na čelu? Ja, koliko znam, ni jednog jedinog.
Vlada Srbije je preuzela teške mere, ali za razliku od drugih vlada u okruženju, ove mere smo preduzeli sami i ovde se ne radi o tome da nas neko tera, ni MMF, ni EU, da mi sada povećavamo, odnosno uvodimo akcizu na električnu energiju. Mi sami hoćemo da spasemo državu od teške ekonomske situacije u kojoj se ona nalazila kada ju je vodila DS.
Pre dva dana je kolega Babić izneo činjenicu koju su poslanici bivšeg režima izgleda zaboravili. U leto 2012. godine Vlada Srbije je nasledila budžet iz kojeg su mogli da se servisiraju rashodi u narednih 15 dana. Posle tih 15 dana sledio nam je bankrot. Grčka danas mora da preduzima teške ekonomske mere zato što su joj bukvalno postavili ultimatum. Naterali su Grke da štede. Nas niko ne tera. Sami preduzimamo mere da ne bi došli u situaciju u kojoj se danas nalazi Grčka. O tome se radi.
Ovde se priča o tome kako Srbija nije ni Italija, ni Francuska, ni Španija. Pa, nije. Nažalost nije. Vi nama 2012. godine i niste ostavili u nasleđe državu kakva je Italija, Španija, Norveška ili neka druga dobro uređena država. Ostavili ste nam ruinu od države, neuređene javne finansije, pljačku, kriminal, korupciju, budžetsku rupu koja je bila takva da je za 15 dana pretio bankrot. Vlada Srbije je za kratko vreme uspela sve te probleme da reši. Naravno da ima još problema u Srbiji koji treba da se reše, ali nemojte vi koji ste doveli Srbiju u ovakvu situaciju da nam držite lekcije o tome kako treba brinuti o interesima građana.
Na kraju krajeva imate primer AP Vojvodine. Brinite tamo malo o interesima građana. Što ne brinete o interesima građana kad uzimate novac iz Fonda za kapitalno ulaganje? Što ne brinete o interesima građana kad uzimate novac iz Razvojnog fonda Vojvodine? Što ne brinete o interesima građana kad uzimate novac iz pokrajinskih sekretarijata i za nauku i tehnološki razvoj i iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu itd.
Pričate ovde o interesima građana koji nešto treba da plate. Pa, građani Vojvodine plaćaju „Vojvodina Šumama“, „Vojvodina Vodama“ razne takse, između ostalog, taksu za čišćenje kanalske mreže u Vojvodini. Godine 2014. imali smo u pojedinim delovima Vojvodine poplavu, zato što „Vojvodina Vode“ javno preduzeće koje vode kadrovi iz DS nisu dobro radili svoj posao. Građani su platili taksu, ali kanali nisu čišćeni. Umesto očišćenih kanala imali ste deponije. Ko je za to odgovoran? Oni koji upravljaju Vojvodinom 15 godina.
Dakle, sve ovo je u vezi sa ovim amandmanom i sa prethodnim amandmanima. Mera je teška. Mera je bolna. Teška je mera i smanjivanje jednog dela penzija, teška je mera i smanjivanje jednog dela plata u javnom sektoru. Biće teška mera i eventualno otpuštanje jednog dela zaposlenih koji rade u državnoj administraciji. To su teške mere, ali to su lekovite mere. To su mere koje su jedini način da se ozdravi srpska privreda.
Ovde se govori o nekim jeftinim političkim poenima. Da smo hteli da postižemo jeftine političke poene, mogli smo da vodimo istu politiku kakvu je vodio bivši režim – zadužujemo se, ništa ne diramo, sve ostavljamo kako jeste, a za dve godine šta nam Bog da. Ali, vodili smo računa o interesima budućih generacija. Ovu državu želimo nekome da ostavimo u nasleđe, ali da je ostavimo u boljem stanju nego što smo je mi zatekli. O tome se radi. Biće još teških mera i biće još bolnih mera.
Sad razumem bivši režim, on se sad upinje da se predstavi da je on jedini zastupnik interesa građana, ali svi izbori od 2014. godine pa na ovamo vas demantuju. Građani razumeju politiku Vlade Republike Srbije. Građani razumeju teške mere koje preduzimamo. Moramo da preduzimamo, jer nema drugog načina da ozdravimo javne finansije i da ozdravimo srpsku privredu. Da postoji drugi način, naravno da bi Vlada Srbije tom drugom načinu pribegla, ali drugog načina nema. Ovaj način se pokazao kao dobar, daje rezultate. Svako od nas bi voleo da su rezultati i veći i bolji, ali nažalost država je bila do te mere zapuštena da se više od ovoga objektivno nije moglo uraditi.
Za ovakve stvari potrebna je hrabrost. Mnogo je lakše podići cenu struje na telefonskoj sednici Vlade, nego doći u Narodnu skupštinu, pred narodne poslanike, dovesti ministra finansija i pred građanima Srbije pokazati kako se vi navodno brinete za interese građana. Mnogo je lakše to uraditi na telefonskoj sednici, ali mi to ne radimo. Sve što radimo radimo javno, radimo transparentno. Ono što takođe radimo, obaveze koje preuzmemo, obećanja koja dajemo – ispunjavamo. Ispunjavamo zato što želimo da budemo ozbiljna država, država za respekt, država koju će druge države i međunarodne organizacije da poštuju.
Ova mera je preduzeta upravo zbog toga. Teška je, bolna je, ali istovremeno niko ne može da kaže da ova Vlada intenzivno ne radi na privlačenju domaćih i stranih investitora. Svuda u Srbiji otvaraju se nova postrojenja, nove fabrike i Vlade Srbije vodi aktivnu ekonomsku politiku.
Dakle, nije tačno da je Vlada koju vodi Aleksandar Vučić, a to nam zagovaraju naši politički protivnici, koji su preko noći postali komunisti i levičari, navodno neka neoliberalna Vlada. Nije tačno. Neoliberalna Vlada se ne meša u privredu. Vlada Republike Srbije pokušava da reši nagomilane ekonomske probleme, sa jedne strane, preduzimamo teške fiskalne mere, ali i sa druge strane, vodimo aktivnu ekonomsku politiku, pomažemo na svaki mogući način od privlačenja domaćih i stranih investitora, i to vide građani Srbije. To se vidi u svakoj opštini. Gotovo svakog dana se otvori neka nova fabrika, neki novi pogon, neko novo postrojenje, neko dobije posao. Pokušavamo da izvučemo iz krize preduzeća koja su bila godinama u fazi restrukturiranja i o kojima niko nije brinuo.
To je teška politika. To je politika za koju treba imati hrabrosti. Vlada Srbije za ovakve stvari ima hrabrosti i mi ovakvu politiku podržavamo i mi se ovakve politike ne stidimo i mi ćemo da je branimo, da je branimo od onih koji su nas praktično doveli u situaciju da ovakve teške mere ne moramo da preduzimamo. Da li bismo morali da povećavamo, odnosno da uvodimo akcizu na električnu energiju, da smanjujemo jedan deo plata, da smanjujemo jedan deo penzija, da nije bilo Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke, da nije bilo raznih pljačkaških privatizacija, da nije bilo hiljade stvari koje se nisu desile ni u jednoj drugoj evropskoj državi? Bivši režim je ušao u političku istoriju po tome što je uspeo da razori sopstvenu državu. Pored pljačkaških privatizacija, imali smo jedan oblik privatizacije koji se u političkoj teoriji smatra za najgoru moguću…
