Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Srpska napredna stranka neće glasati za ovaj amandman, jer u toku rasprave u načelu i u pojedinostima nismo čuli bar delić argumentacije ovih sada tako zabrinutih za sudbinu građana Republike Srbije, pa bih voleo da čujem argumentaciju zbog čega su glasali i zbog čega su podigli cenu struje, o kojoj je govorio moj uvaženi kolega Đukanović, 15. maja 2007. godine u okviru Vlade, koju nisu vodili, ali su participirali kao najveći faktor, pa su povećali cenu za 15%, pa 1. marta 2008. godine za 7,6%, pa 1. avgusta 2008. godine za 8,4% , vidim da kolega odmahuje rukom, to mu nije bitno, pa 1. marta 2010. godine za 10%, pa 1. aprila 2011. godine za 15,1%.
Svake godine jednom ili dva puta su vršili povećanje cene struje. Zašto je to tada bilo dozvoljeno? Zašto je to tada bilo regularno? Zašto je to tada bilo isplativo? Zašto to tada nije bio udar na budžet građana Republike Srbije, kada su se ove cene donosile i ovo povećanje cena donosilo na čuvenim telefonskim sednicama Vlade Republike Srbije?
Dokaz da bi neko drugi, da je u situaciji, poziciji 2012. godine, ne daj Bože, nastavio da vodi državu i Vladu Republike Srbije, posegnuo za ovim merama i da bi ove mere bile još i veće, još i teže, govori i ovaj članak od 19. februara 2012. godine. Tada je generalni direktor EPS-a, žao mi je što nekim kolegama ovo nije zanimljivo, Dragomir Marković, kojeg je izabrala Vlada, koju je predvodila DS i Mirko Cvetković, izjavio da planom poslovanja kompanije nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini, ali da do kraja 2014. godine, a mi već trošimo prvu polovinu 2015. godine, tada je Dragomir Marković najavio, da pod vođstvom EPS-a i Vlade Republike Srbije od strane bivšeg režima, cena struje mora da poraste 60%. Šezdeset procenata su najavljivali, predviđali i uradili bi oni kojima je sada strašno što se uvodi akciza na utrošenu električnu energiju i zato što, iako nisam srećan zbog toga što ću ja dobiti račun, ostale kolege i moje komšije će dobiti račun veći u proseku za 300 i nešto dinara.
Pa šta mislite da smo ostavili ovom Markoviću i bivšem režimu da vode EPS? Imali bi do kraja prošle godine povećanu struju ne za 12%, dame i gospodo. Za 60%. Ovo nisu moje reči. Ovo citiram gospodina Dragomira Markovića koji je to izjavio i objavljeno je u svim sredstvima javnog informisanja 19. februara 2012. godine.
Još strašnije od toga što nismo dobili odgovore – koji su razlozi i koje je obrazloženje za povećanje struje 7, 8, 15% od 2007. do 2012. godine po jednom ili dva puta godišnje, nismo dobili odgovore – pobogu ljudi zbog čega ste tako rasipnički trošili taj novac, pobogu ljudi zašto ste finansirali koncerte, 353 miliona dinara EPS je finansirao samo jedan koncert, pobogu ljudi zašto ste davali fudbalskim klubovima po 80 i kusur miliona dinara godišnje, pobogu ljudi zašto ste finansirali marketinške kampanje 300 do 500 miliona dinara godišnje, pobogu ljudi zašto su te marketinške kampanje bile potrebne za monopolistu na tržištu distribucije električne energije, pobogu, zašto je monopolisti potrebna kampanja i to preko marketinške kampanje u vlasništvu zamenika predsednika DS, pobogu ljudi zašto ste rasipali taj novac?
Nisam čuo odgovore na ova pitanja ni pre dva dana ni danas. Siguran sam da neću čuti ni u budućnosti. Ono što je najvažnije je da se ovaj novac sliva u budžet Vlade Republike Srbije, da to nije novac kojima će se povećati rashodna strana, već prihodna strana, da je rashodna strana zakucana onim što smo usvojili u decembru 2014. godine i da ne može da se menja. Radujem se i radovaću se daljim znacima oporavka naših javnih finansija jer to znači da smo postali i da postajemo stabilnija i uređenija država. To znači da postajemo država koja je zanimljivija i za strane, ali i za domaće ulagače. To znači da postajemo država koja može svojim penzionerima i zaposlenima u državnoj upravi da isplaćuje zarade iz realnih izvora, da postajemo država koja troši onoliko koliko zaradi, da postajemo država koja ne troši nezarađeno i da nismo država koja na taj način opterećuje buduće generacije. Sa takvom politikom i sa takvim ophođenjem prema javnim finansijama stavljena je tačka 2012. godine. Tačku su stavili građani Republike Srbije na fer i demokratskim izborima.
Zbog toga će SNS verujem u narednim minutima i satima koji su pred nama, gospodine Vujoviću, dati podršku ovom predlogu zakona kako bi krenuli dalje sa ozdravljenjem naših javnih finansija.