Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, koristim vreme poslaničke grupe.
Na kraju predlagač amandmana sublimira svoj stav kroz ovaj amandman zbog čega zakonski ne treba suštinski da stupi uopšte na snagu, ali ne shvata da sva opterećenja i kada govorimo o akcizama je rezultat jedne ružne prošlosti u kojoj je ostao veliki dug svima nama, pa ne samo nama, nego i našoj deci i deci naše dece, sa kojom su došli do toga da budžet Srbije maltene je bio na ivici sloma.
Upravo to pokazuje zbog čega je SNS sa svojom odgovornošću i Vlada Srbije ta koja pokazuje veliku snagu i sposobnost da može da se nosi i ako treba da ukine 600 direktorskih mesta unutar EPS-a i da svede na sedam, i ako treba da izvrši racionalizaciju funkcionisanja EPS-a, i ako treba da uvede tzv. tvrdu liniju budžeta kroz akcize, koja se naziva akciza za električnu energiju. To nije tako popularna mera, ali razlog zbog čega druge države EU nemaju su potpuno druge prirode. Ako jedna Hrvatska, Mađarska i Velika Britanija nemaju ovakav sistem priliva u odnosu na akcize koje se tiču električne energije, to je razlog zato što imaju veliki dotok stranih direktnih investicija u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.
Ako za to još uvek srpska elektroprivreda nije bila sposobna do 2012. godine, jer se ništa nije uradilo u tom pogledu, SNS od te godine je počela užurbane pripreme za tako nešto. Od 2012. godine u decembru mesecu donela je izmene i dopune zakona iz oblasti energetike za obnovljive izvore energije, u 2013. godini Zakon o energetskoj efikasnosti, usvojila plan 2013. godine i program u vezi obnovljivih izvora energije u šta će to sve ulagati, usvojila nove ugovore u vezi fiding tarife koju do dana današnjeg nijedna vlast nije uradila i, na kraju, i ako treba da bude povećanja električne energije da bi se uskladile i evropske direktive, ali i uskladila određena cena električne energije sa zemljama u regionu, opet smo najjeftiniji sa tom cenom električnom energije, i donela takav predlog zakona u ovu Skupštinu.
Time smo pokazali potpunu transparentnost u funkcionisanju u ovom sektoru i nije nas sramota da takav zakon ne podelimo sa građanima Srbije na ovaj način baš sa narodnim poslanicima.
Zahvaljujem se, gospodine ministre, što ste u krajnje dobronamernom predlogu i obrazloženju ovog zakona izneli sve one ekonomske efekte koji su pokazali da zaista ove poslednje dve godine je ova Vlada i SNS marljivo radila na reformi javnog sektora, na konsolidaciji javnih finansija, pored svih problema koje je imala.
Ono što nije vest, možda, za poslanike opozicionih stranaka, ni za novinare, ali prekjuče je cena gasa spuštena i došlo je do pojeftinjenja upravo za 12,58%. To znači da korisnici prirodnog gasa će imati manje račune. Prema tome, koliko god možete da izađete u susret građanima i da određene socijalne kategorije zaštite od povećanja troškova na mesečnom nivou, vi to činite.
Na kraju krajeva, socijalne kategorije će biti finansirane iz budžeta i šest miliona evra biće izdvojeno za one koji ne mogu da plaćaju električnu energiju u potrošnji do 250 kilovat časa godišnje, što znači da ipak negde mislimo na te socijalne kategorije i kada govorimo o električnoj energiji.
Ono što je važno, na kraju da završimo, to je da će budućnost obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti u Srbiji zaživeti i pokazati da Srbija zaista može da se nosi sa evropskim putem i u energetskoj politici, a pogotovo posle usvajanja novog zakona u decembru mesecu, gde su direktive trećeg paketa, koje su izazov za sve zemlje regiona, pa i za nas, ali mi te izazove na adekvatan način rešavamo i možemo da se nosimo sa njima, jednostavno budućnost u koju možemo da verujemo i sa kojom možemo da se nosimo.
Naravno, imamo teškoće i, naravno, postoje mere sa kojima ćemo moći teško da se nosimo, ali naši građani imaju poverenja u sve ovo i jednostavno daju podršku svemu tome. Zbog toga ćemo u danu za glasanje zaista podržati ovaj Predlog zakona i ovaj amandman predlagača nećemo usvojiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

U nekoliko minuta, koliko imam, da probam da odgovorim na neke teze koje su izrečene na kraju, a kako ništa nije rađeno prethodnih godina, a kako se sada radi.
Upravo je stvar suprotna. Do 2012. godine radilo se puno u EPS-u. Govorio sam o tome kako su izvršeni kapitalni remonti svih postrojenja na termoelektranama, čime je produžen vek za 20-30 godina. Instalirana je nova snaga. Samo u TENT-u 250 megavata godišnje, što je veličina jednog celog bloka.
U poslednje tri godine ne radi se ništa i danas je Srbija u opasnosti da do 1. januara 2017. godine, kada treba da stupi na snagu Ugovor, koji je Srbija prihvatila, o emisiji ugljenmonoksida iz termoelektrana da svede na evropski nivo. Nažalost, dolazimo u opasnost, pošto nisu započeti radovi na desumporizaciji, denitrifikaciji termoelektrana, da ćemo termolektrane morati da ugasimo, da će moći da rade samo određeni vremenski period od 2013. i da će u tom trenutku Srbiji nedostajati otprilike 13-15% električne energije. Ako se to desi, mi ćemo od zemlje koja može da izvozi električnu energiju i da to bude glavni zamajac naše privrede doći u poziciju da uvozimo električnu energiju. Dodatno ćemo destabilizovati naš spoljnotrgovinski deficit i napraviti velike probleme u budžetu, gospodine ministre, a na tome se ništa ne radi.
Japanski kredit za desumporizaciju se ne realizuje. Trebao je tender da bude zatvoren ovog meseca, a produžen je još za tri meseca. Sve da počne da se radi danas, ne možemo da stignemo do 1. januara 2017. godine da završimo taj posao, a na manjim blokovima do 300 megavata nije urađeno ništa i njih ćemo morati sve da pogasimo 1. januara 2017. godine. To nas čeka, kada govorimo o proizvodnji električne energije.
Ne pravi EPS zaradu na distribuciji struje, nego na proizvodnji struje, i to je glavna vrednost EPS-a. Zato on ne vredi dve, tri, četiri milijarde, nego vredi 10, 15 milijarde evra, a ono što neko radi poslednje tri godine, ovim pričamo o korporizaciji, smanjuje vrednost EPS-a, a sa namerom da za male pare proda jedan deo Elektroprivrede, što je premijer najavio u svom ekspozeu.
Mi smo protiv te prodaje EPS-a, bilo kakve. Naravno da smo protiv toga da se bilo koji deo Elektroprivrede proda za male pare, a to je ono što se danas radi sa EPS. Zato smatramo da ova mera upravo vodi tome da se dodatno umanji vrednosti EPS-a, kako bi se nekome to prodalo za male pare i videćemo u godinama i mesecima pred nama da li je ovo o čemu govorim istina ili ne.
Razgovarao sam sa ljudima, nisam stručnjak za tu oblast, ali sa ljudima koji jesu i koji govori da će se ovo desiti, da je ovo realan scenario, scenario o kome nažalost Vlada Republike Srbije ne vodi računa. Bojim se da ćemo o tome razgovarati vrlo brzo i da ćemo ponovo čuti prebacivanje krivice na nekoga ko je bio do 2012. godine.
Za tri godine mnoge ove stvari su mogle da se završe ili makar da se započnu. Ništa od toga nije urađeno i imaćemo situaciju da će ova zemlja, kao što možete da čitate, u nekim drugim zemljama se o tome govori, morati da uvozi struju.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Srpska napredna stranka neće glasati za ovaj amandman, jer u toku rasprave u načelu i u pojedinostima nismo čuli bar delić argumentacije ovih sada tako zabrinutih za sudbinu građana Republike Srbije, pa bih voleo da čujem argumentaciju zbog čega su glasali i zbog čega su podigli cenu struje, o kojoj je govorio moj uvaženi kolega Đukanović, 15. maja 2007. godine u okviru Vlade, koju nisu vodili, ali su participirali kao najveći faktor, pa su povećali cenu za 15%, pa 1. marta 2008. godine za 7,6%, pa 1. avgusta 2008. godine za 8,4% , vidim da kolega odmahuje rukom, to mu nije bitno, pa 1. marta 2010. godine za 10%, pa 1. aprila 2011. godine za 15,1%.
Svake godine jednom ili dva puta su vršili povećanje cene struje. Zašto je to tada bilo dozvoljeno? Zašto je to tada bilo regularno? Zašto je to tada bilo isplativo? Zašto to tada nije bio udar na budžet građana Republike Srbije, kada su se ove cene donosile i ovo povećanje cena donosilo na čuvenim telefonskim sednicama Vlade Republike Srbije?
Dokaz da bi neko drugi, da je u situaciji, poziciji 2012. godine, ne daj Bože, nastavio da vodi državu i Vladu Republike Srbije, posegnuo za ovim merama i da bi ove mere bile još i veće, još i teže, govori i ovaj članak od 19. februara 2012. godine. Tada je generalni direktor EPS-a, žao mi je što nekim kolegama ovo nije zanimljivo, Dragomir Marković, kojeg je izabrala Vlada, koju je predvodila DS i Mirko Cvetković, izjavio da planom poslovanja kompanije nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini, ali da do kraja 2014. godine, a mi već trošimo prvu polovinu 2015. godine, tada je Dragomir Marković najavio, da pod vođstvom EPS-a i Vlade Republike Srbije od strane bivšeg režima, cena struje mora da poraste 60%. Šezdeset procenata su najavljivali, predviđali i uradili bi oni kojima je sada strašno što se uvodi akciza na utrošenu električnu energiju i zato što, iako nisam srećan zbog toga što ću ja dobiti račun, ostale kolege i moje komšije će dobiti račun veći u proseku za 300 i nešto dinara.
Pa šta mislite da smo ostavili ovom Markoviću i bivšem režimu da vode EPS? Imali bi do kraja prošle godine povećanu struju ne za 12%, dame i gospodo. Za 60%. Ovo nisu moje reči. Ovo citiram gospodina Dragomira Markovića koji je to izjavio i objavljeno je u svim sredstvima javnog informisanja 19. februara 2012. godine.
Još strašnije od toga što nismo dobili odgovore – koji su razlozi i koje je obrazloženje za povećanje struje 7, 8, 15% od 2007. do 2012. godine po jednom ili dva puta godišnje, nismo dobili odgovore – pobogu ljudi zbog čega ste tako rasipnički trošili taj novac, pobogu ljudi zašto ste finansirali koncerte, 353 miliona dinara EPS je finansirao samo jedan koncert, pobogu ljudi zašto ste davali fudbalskim klubovima po 80 i kusur miliona dinara godišnje, pobogu ljudi zašto ste finansirali marketinške kampanje 300 do 500 miliona dinara godišnje, pobogu ljudi zašto su te marketinške kampanje bile potrebne za monopolistu na tržištu distribucije električne energije, pobogu, zašto je monopolisti potrebna kampanja i to preko marketinške kampanje u vlasništvu zamenika predsednika DS, pobogu ljudi zašto ste rasipali taj novac?
Nisam čuo odgovore na ova pitanja ni pre dva dana ni danas. Siguran sam da neću čuti ni u budućnosti. Ono što je najvažnije je da se ovaj novac sliva u budžet Vlade Republike Srbije, da to nije novac kojima će se povećati rashodna strana, već prihodna strana, da je rashodna strana zakucana onim što smo usvojili u decembru 2014. godine i da ne može da se menja. Radujem se i radovaću se daljim znacima oporavka naših javnih finansija jer to znači da smo postali i da postajemo stabilnija i uređenija država. To znači da postajemo država koja je zanimljivija i za strane, ali i za domaće ulagače. To znači da postajemo država koja može svojim penzionerima i zaposlenima u državnoj upravi da isplaćuje zarade iz realnih izvora, da postajemo država koja troši onoliko koliko zaradi, da postajemo država koja ne troši nezarađeno i da nismo država koja na taj način opterećuje buduće generacije. Sa takvom politikom i sa takvim ophođenjem prema javnim finansijama stavljena je tačka 2012. godine. Tačku su stavili građani Republike Srbije na fer i demokratskim izborima.
Zbog toga će SNS verujem u narednim minutima i satima koji su pred nama, gospodine Vujoviću, dati podršku ovom predlogu zakona kako bi krenuli dalje sa ozdravljenjem naših javnih finansija.

Replika.

Gospođo predsednice, samo da jednu stvar pokušamo da razjasnimo. Kaže se – nadgornjavanje, a ne nadgovornjavanje. Sedmi put molim uvaženog kolegu.
Moram da kažem da vam se potkrao jedan Frojdovski lapsus gospodine Babiću. Vi ste rekli – budžet Vlade Srbije. To je budžet Republike Srbije, a pošto vi sve gledate kroz prizmu vaše vlasti za koju mislite da je nepotkupljiva i neoboriva, što će se ubrzo pokazati da nije tačno, time ste pokazali šta mislite o građanima i o povećanju cene struje koju im sada stavljate za vrat.
Ako je povećana cena struje u prethodnim godinama, to smo razjasnili, povećavana je, ne sporimo, povećavane su i plate i penzije. Problem je sledeći – obećali ste smanjenje struje za 20%, a povećavate ga sada za 12 koma nešto. Obećali ste vi puno toga pa niste ispunili. Da ste povećali plate i penzije za 15%, pa da razumem zašto povećavate akcizu na struju, ali niste ništa ispunili od onoga što ste obećali.
I sada ja da pričam o direktoru Markoviću, hajde da pričamo o direktoru Kolubare koji ima mesečno dva miliona i 55 hiljada dinara za ručkove i reprezentaciju. Normalno je da vas građani pitaju zašto im povećavate cenu struje. O tome vi meni pričajte, a ne o Markoviću koji nije ni bio član DS. Pa i da je bio, niste vi tužilac, niste ni DRI, niste ni inspekcija, koliko vidim. Time treba da se pozabave nadležni organi, time se stalno hvalite, ali niko živ vam nije u zatvoru. Sve ste pustili ove što ste optuživali.
Dakle, nemojte zamajavati ljude. Molim vas na kraju, činjenica je da ste tri godine na vlasti, da je sve poskupelo, da je zaposlenost pala, da narod nema para, a vi sada dižete cenu struje. To je jedina istina.

Vreme.
Replika, Zoran Babić.

Moji lapsusi, kojih je bilo i biće ih, Frojdovski ili obični ne koštaju građane Srbije ama baš ništa, ali vaši koncerti od 353 miliona dinara, vaše marketinške kampanje od 300 do 500 miliona i to preko zamenika predsednika vaše stranke, ali vaše sponzorisanje različitih klubova i klubića, ali vaše delenje samo članovima DS, kao što to radi Bojan Pajtić u Vojvodini, i šakom i kapom, to košta. Ti lapsusi su mnogo, mnogo skupi.
Možemo da govorimo i o direktoru Kolubare. Zašto da ne? Znate li koliko je vaš direktor Kolubare imao službenih automobila na raspolaganju? Tristasedamdesetdva. Da li je Ćeran član DS ili nije više ili ćete se i njega odreći? Znate li koliko je sada službenih automobila? Osamdeset. Sada je završena revitalizacija 95% svih mašina i opreme za razliku od Ćerana i njegovih mašina i bagera od po 25 sati na dan koliko su radili. Uveden je red u eksproprijaciju. Hoćemo li da govorimo kako su razne kućice i kuće i razni placevi plaćani po 10, 20, 50 puta većoj ceni? Ne verujem da će vam se isplatiti ta priča o Kolubari.
Ono što je dobra vest iz Kolubare je da će Kolubara ove godine doći do jedne istorijski velike proizvodnje uglja od 29 miliona tona i ja sam siguran da će se ta proizvodnja odraziti i na BDP i da će se odraziti na budžet Republike Srbije.
Čuli smo sve. Čuli smo i uvrede i nije dovoljno reći – da, povećana je cena struje …

Vreme. Potrošili ste vreme za repliku. Prekoračili ste.