Izvolite.

Ja sam rekao upravo ono što treba da radi poslanik koji se javi po povredi Poslovnika, koji član i sada ću da kažem zašto. Vi ste odredili pauzu pet minuta. Nastavili ste raspravu posle dva minuta. Gospodin ministar nije bio u sali, on je čuo vaših pet minuta, izašao je napolje verovatno da se osveži, ne znam ni ja, i nismo mogli da započnemo raspravu zato što ministar nije bio tu. A u prethodnoj pauzi isto ste odredili pauzu tri minuta i nastavili posle minut. Znači, isto je ministar bio izašao i nismo mogli da nastavimo zato što vi ne poštujete sami ono što odredite. Znači, vi kažete tri minuta, pet minuta, to traje jedan, dva, nekad ne počnemo na vreme, pa čekamo, pa umesto da počnemo u deset počnemo u deset i petnaest, deset i dvadeset.
Znači, molim vas da poštujete Poslovnik. Ono što ste vi rekli i ispoštuje do kraja, ništa više, ništa manje. I, ne znam po kom to članu Poslovnika, ja sad moram da kažem, vi tumačite da posle pauze ne može neko da se javi na povredu Poslovnika predsedavajućeg? Gde piše da određivanje pauze to eliminiše? Ja bih stvarno voleo da vi posle 18 godina vaših godina boravka u ovom parlamentu pronađete taj član koji govori o tome da poslanik ne može da se javi posle pauze.

Gospodine Đurišiću, kao što ste rekli ne piše u Poslovniku da poslanik ne može da se javi posle pauze, ne piše ni da može, tako da ja kao predsedavajući radi rasprave u Narodnoj skupštini o zakonima koji su na dnevnom redu, o demokratskoj raspravi, o raspravi gde poslanici, gde ostali poslanici čekaju da se jave da govore o dnevnom redu, ja moram da uspostavim red u Narodnoj skupštini.
Ako vi gospodine Đurišiću i gospođice Jerkov ne dozvoljavate da se nastavi rad i da poslanici imaju svoje pravo da izlažu i da govore u Narodnoj skupštini, ja moram kao predsedavajući na ovakav način to da radim, da pribegavam pauzama dok se ne uspostavi red i dok nemam mogućnost da nastavim raspravu.
(Marko Đurišić, s mesta: Niste me pitali da li želim da se izjasnim?)
Izvolite.
Ne znam šta vam znači tako podignuta ruka gospođice Marjanović.
Izvinite, da li želite da se Skupština izjasni.
(Marko Đurišić, s mesta: Da, želim da se izjasni.)
Naravno, izjasniće se.
Izvolite gospođice Marjanović.

Smatram da ste upravo povredili opet član 107. dostojanstvo Narodne skupštine  jer ste vi smatrali da mi sprečavamo redovan rad, a vi ste upravo, gospodine Bečiću izgovorili što nikada nijedan predsedavajući u istoriji nije izgovorio, vi ste ocenili moju koleginicu i rekli da neće dobiti pravo da govori po redosledu govornika, što je njeno neotuđivo pravo, ukoliko ne bude poslušala vaš zahtev. To se nikada nije desilo do sada. Nikada.
Zaista ću inicirati da razgovaramo i sa evropskim institucijama o tome kako danas u Srbiji izgleda parlament i kako vi tretirate opoziciju. Ozbiljno vam kažem, zaista je ne čuveno na koji način vi uskraćujete nama pravo da govorimo. Hvala vam i tražim da se o tome izjasnimo.

Pa, gospođice Marjanović ja sam dužan da vam dam objašnjenje, upravo je nečuveno da vi ne govorite istinu. Ja nijednog trenutka nisam rekao, slobodno možete da govorite gde god želite i šta god želite, vi ste ionako navikli da govorite ono što nije istina. Ja nijednog trenutka nisam rekao da ću uskratiti pravo gospođici Jerkov, ja sam samo dao reč, pitao da li želi da govori. Ona je rekla da ne želi da govori i ja sam prešao na sledećeg diskutanta.
Gospođice Jerkov, da li želite da govorite po dnevnom redu?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Naravno da želim da govorim po dnevnom redu.)
Pa zašto ne govorite kad sam vam dao reč?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Želim prvo da reklamiram Poslovnik.)
Želite da reklamirate Poslovnik? Izvolite, reklamirajte.

Gospodine Bečiću, član 100.
Vi ste upravo koleginici Marjanović rekli da je ona ionako navikla da ne govori istinu.
Molim vas, objasnite smesta, šta potpredsednik Narodne skupštine misli kada kaže da je neki poslanik navikao da ne govori istinu, ili ako ste to rekli kao poslanik SNS, javite se za reč, siđite sa mesta na kom sedite, prepustite nekom od potpredsednika predsedavanje, pa da kao narodni poslanici raspravimo ko je navikao da govori istinu, a ko je navikao da obmanjuje građane, ali nemojte sa mesta potpredsednika da se uključujete u raspravu, jer vam to Poslovnik ne dozvoljava.
Drugo, nije tačno da sam ja rekla da ne želim da govorim. Naravno da želim da govorim, zato sam se i prijavila, ali ne želim da govorim u uslovima u kojima su tri poslanika pre mene prijavljena da reklamiraju povredu Poslovnika, i po pravilima ovog Poslovnika treba da dobiju reč, a vi me ucenjujete pitajući me da li ću odustati od svog prava da ukažem vama na to da ste povredili Poslovnik ili ću odustati od svog prava da govorim po dnevnom redu za koji sam se prijavila da govorim.
Ni od jednog od ta dva prava neću da odustanem, niti vi imate pravo da tražite od mene da izaberem koja ću od dva prava da imam, zato što oba meni pripadaju po ovom Poslovniku, ili možemo da organizujemo raspravu tako da samo poslanici vladajuće koalicije govore a mi da ćutimo, jer je to očigledno vaša namera ovde, ali to da znate neće moći da bude tako.

Gospođice Jerkov, javnost Srbije ovo vidi i vidi na koji način pokušavate opstrukciju rada Narodne skupštine. Ja ne želim više u tome da učestvujem. Slobodno se javljajte po kom god želite osnovu, govorite koliko god želite, šta god želite.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: To je moje pravo.)
Ako mislite da vam je to pravo, da mi ne govorimo o dnevnom redu, da ne govorimo o pitanjima koja su važna za građane Srbije, nego da se javljate po nepostojećim povredama Poslovnika, izvolite javljajte se. Nemam ništa protiv.
A što se tiče onoga što sam rekao gospođi Marjanović, mislio sam ne na nju lično nego na vašu poslaničku grupu. Danima to govorite, nije uopšte problem, ja ću se javiti gospođice Jerkov, čim budem imao kolegu da me zameni. Javiću se, ali mislim da vam se neće svideti ono što ću vam reći. Izvolite.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Javite se za raspravu, pa to recite.)
Zato i ne govorim sada. Javiću se kada budem imao mogućnost da se javim.
Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da)
Hvala.
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Ja se zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 107. stav 1. dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da je tema koja je danas na dnevnom redu u srpskom parlamentu izuzetno bitna i zbog vrednosti medija i zbog vrednosti javnog informisanja, ali i zbog 2.000 ljudi koji verujem, veoma pažljivo prate današnji tok diskusije. Dve hiljade ljudi čija radna budućnost zavisi baš od ovog zakona i od ove naše rasprave.
Ja apelujem u ime SNS, koja danas vrlo strpljivo čeka na red da govori, veoma strpljivo trpimo uvrede, i nije ovo ni prvi, sigurno neće biti ni poslednji dan, ali apelujem na kolege da se uzdržimo i da danas amputiramo sujetu i da razmišljamo o onim ljudima koji današnju raspravu prate, o onim ljudima koji od nas očekuju rešenja i da u današnjim diskusijama zajednički probamo da neke ljude koji su se uspavali, a rade u sredstvima javnog informisanja, probudimo ovom diskusijom, da iskoriste naredno vreme, naredne mesece, narednih četiri meseca, kako bi iznašli i bili spremni i za privatizaciju i za dokapitulaciju i kako bi, što je još važnije, svim medijima u Srbiji obezbedili iste i podjednake uslove za funkcionisanje.
Mislim da je put ovaj zakon. Neko će reći da je dobar, neko će reći da je loš, ali ono što je neminovno je da se taj proces završi. Ovakvim diskusijama samo ćemo zbuniti ljude. Samo ćemo ih dodatno uspavati i mislim da je to loše.
Zbog toga vas, gospodine predsedavajući…

Vreme gospodine Babiću.

Završavam, još jedna rečenica.
Zbog toga vas molim, kao i što apelujem na ostale koleginice i kolege, da raspravljamo o zakonu, da raspravljamo o rešenjima a ne o nekim našim sujetama i onome od čega niko u Srbiji neće imati koristi.