Uvažena predsednice, gospodine ministre, gosti iz ministarstva, drage koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su izmene Zakona o javnom informisanju koje, pre svega, treba da daju dodatno vreme, umesto 1. jula 31. oktobar 2015. godine, da se, kako ministar kaže, završi privatizacija, odnosno da se država povuče iz 74 medija gde je kao država, odnosno kao lokalna samouprava prisutna.
Uvaženi ministre, ono što moram na samom početku da vam napomenem kao predstavnik poslaničkog kluba Nova Srbija i narodni poslanik, kada sam govorio u avgustu mesecu, kada je ovaj zakon donošen, rekao sam da je problem vreme. Ono što, ako mogu da kažem, ne volim kao narodni poslanik jeste da glasam za zakone koji daju određen dodatni rok, a na vreme smo ukazivali šta može da se desi.
Pitam vas sada i kao ministra – da li je trebalo gospodine ministre da vi dođete u Narodnu skupštinu danas, u petak, kada već u utorak ističe ovaj zakon i kada mi treba čak i da glasamo da pre osmog dana po usvajanju i po objavljivanju u „Službenom glasniku RS“ stupa na snagu Predlog zakona, a sada zbog kašnjenja samog ministarstva treba da glasamo ovde da to bude čak i pre tog osmog dana, nego će verovatno biti u subotu?
Pitam vas još jednu stvar, gospodine ministre, sami ste rekli da su u pitanju 74 medija. Iz sredstava javnog informisanja, pre svega od gospodina Šubare, direktora Agencije za privatizaciju, dobili smo informaciju da je nekih 14 medija ranije ušlo u samu proceduru prodaje, da će verovatno do 1. jula ukupno 34 medija steći to pravo, a za ostale videćemo šta će biti.
Sada vas pitam – zašto tih 14 medija nije objavljeno ranije? Iz dopisa koji imamo, npr. Sindikata novinara Srbije, koji je potpisala gospođa predsednica, mislim da se zove Dragana Čabarkapa, vidi se da je u pitanju greška ministarstva, odnosno nekakav protokol koji je bio važeći, nije bio važeći, pa bih voleo da od vas dobijem to objašnjenje.
Ono što je interesantno, uvaženi ministre, moja koleginica koja je govorila pre mene takođe je to pomenula, razumem, 34 medija biće objavljeno do 1. jula i mi ćemo njih štititi do 31. oktobra 2015. godine. Među tim medijima je i Novinska agencija Tanjug. Čak kažete da će za funkcionisanje Tanjuga biti potrebno do 31. oktobra dodatnih oko 80 miliona dinara u budžetu.
Pitam vas – da li treba u ovom zakonu napraviti izuzetak, uvaženi ministre, i da li mi ako hoćemo da budemo ozbiljna zemlja, da li trebamo da se odreknemo novinske agencije i koliko zemalja još ima u okruženju Srbije koje nemaju svoju državnu agenciju, koje trebaju sutra da se oslanjaju na neke privatne novinske agencije koje su prepuštene samo tržištu i da li sve na određen način treba da se posmatra kroz taj dinar?
Slično je pitanje i za Radio Jugoslaviju, ali ipak smo mi svi vezani za Tanjug i, naravno, za ono što se zvalo „Tanjug javlja“ i smatralo se da su te informacije koje Tanjug javlja proverene. Smatram da bi država trebalo da razmisli da se ovakvih servisa kao što je Tanjug napravi određen izuzetak.
Ono što je tako važno, uvaženi ministre, imaćemo medije koji će već od 1. jula prestati da postoje ili će akcije biti prenete na zaposlene. Sada bi trebali iskreno da nam kažete koliko je zaposlenih u ovih 74 medija dobilo socijalni program. Nezvanično imamo informaciju da je više od 16 medija već prošlo i dobilo saglasnost za socijalni program, da je negde već oko 300 ljudi dobilo socijalni program. Ko ostaje u tim medijima? Zašto niste napravili izuzetak da ljudi koji su u medijima i koji su uzeli te Dinkićeve besplatne akcije, a ništa nisu dobili, to je bila opšta prevara, to svi dobro znamo, zašto se na njih ne mogu preneti akcije, jer ćemo doći do toga da samo jedan zaposleni iz jedne medijske kuće u Srbiji dobije pravo upravljanja, bar na deset dana, celom tom medijskom kućom?
Mislim da je moglo da se nađe rešenje, da ne dolazimo u ovakvu situaciju kao što smo danas.
Ovde su i kolege pre mene postavile pitanje informisanja nacionalnih manjina. Moram da pomenem, iako dolazim iz Šumadije, iz Topole, dobio sam pismo građana iz Bujanovca, gde ljudi kažu - imamo Radio-televiziju Bujanovac koja će prestati da postoji. Dakle, imaćete na albanskom program koji će organizovati Savet nacionalne albanske manjine, ali će se ugasiti program na srpskom jeziku. Da li se može tu, gospodine ministre, stvarno napraviti određeni izuzeci, da npr. u specifičnim sredinama, kao što je Bujanovac, gde je više nacionalna sredina, da ne dođemo u situaciju da mi za mesec dana nećemo imati program na srpskom jeziku, nego ćemo imati samo program, a ne mislim ništa loše o programu na albanskom jeziku, ali je potrebno, mi živimo u državi Srbiji, da ti ljudi koji žive dole imaju program na srpskom jeziku.
Ono što je takođe specifično i što moram da vas pitam, uvaženi ministre, jeste da mi na lokalnim samoupravama imamo ogromnih problema koji se tiču implementacije samog Zakona o javnom informisanju. Dešava se da mi sada raspisujemo, odnosno raspisali smo javne nabavke, najpre za projekte koji će se finansirati iz lokalnih budžeta, a zatim za članove Komisije koja će određivati koji će se projekti finansirati. Sada imamo stvarno jednu, moram da kažem, netipičnu situaciju, da su članovi Komisije, evo kod mene u Topoli predsednica Komisije iz Kruševca, a dva člana su, jedan iz Gornjeg Milanovca, a drugi je iz Kragujevca. Sada mi njima plaćamo putne troškove da oni dolaze i da oni određuju koji su projekti potrebni jednoj Topoli da bi se to finansiralo iz lokalnog budžeta. Da li se tu može na adekvatan način onda zadovoljiti potreba ljudi koji žive u tim lokalnim sredinama, da se na taj način ta, da tako kažem, potreba zadovolji da imaju servisne informacije, da imaju te informacije koje nisu od komercijalnog sadržaja, a dolaze iz sredine koja je 150 kilometara udaljena npr. od Topole?
Ovo su sve specifični primeri, uvaženi ministre, koji govore o tome da se na ovome stvarno mora raditi i da je ovo nešto što je potrebno dorađivati. Sam ovaj dopis uvažene predsednice Sindikata novinara Srbije, gospođe Čabarkape, nam govori da su oni podneli amandmane, to su članovi 24. i 32, ako se ne varam, gde se na primer sa pravom traži da se u budućnosti u Srbiji spreči da osnivači javnih glasila budu firme iz tih tzv. „of šor“ zona. To je nešto što je, takođe smatram, veoma potrebno zbog transparentnosti, da se na jednostavan način vidi ko su osnivači javnih glasila u Srbiji i da više nemamo te, da tako kažem, takozvane skrivene osnivače. Imate javna glasila, da li su u pitanju pisana ili elektronska, a da mi ni dan danas uopšte ne znamo ko su stvarni vlasnici.
Na još jednu stvar moram da vam skrenem pažnju, uvaženi ministre. Ovde u obrazloženju ovog zakona dali ste da je, naravno, potrebno oko 100 miliona dodatnih sredstava iz budžeta, pre svega za Tanjug i Radio Jugoslaviju, što sam već pomenuo, ali samo ovde objašnjenje koje pišu ovi vaši saradnici u tački 6. koja kaže – troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede posebno malih i srednjih preduzeća, pa se kaže onda, da ne citiram, da neće izazvati dodatne troškove kod malih i srednjih preduzeća. Ja vas pitam – ko puni budžet? Pa, pune upravo ta mala i srednja preduzeća. Mi sad iz budžeta treba da izdvajamo 100 miliona dodatnih para, a vi kažete da se neće uopšte ovaj deo zakona, da kažem, preslikati na funkcionisanje privrede.
Dakle, neko puni budžet i taj neko automatski ima dodatne troškove, ako se ovakve stvari donose, iako ja smatram, a takođe i poslanička grupa Nove Srbije smatra da bi trebalo razmisliti da državna agencija Tanjug ostane u državnom vlasništvu i da ovaj period od 31. oktobra treba iskoristi da se jednostavno Tanjug ne ugasi, jer će to ostati, da kažem, upisano generacijama koje dolaze posle nas da smo mi neko ko je ugasio državnu novinsku agenciju.
Ovo su stvari koje sam hteo, uvaženi ministre, da vam napomenem. Mislim da ste trebali danas izaći sa presekom šta je sa medijima koji su ranije privatizovani. Pored vas sedi gospodin Mirković koji je bio osnivač ANEM-a i ja moram da pomene Radio-televiziju Čačak, koja je ranije privatizovana. Znate li vi da te televizije, koja je bila jedna od osnivača ANEM-a, jedna od najboljih u Srbiji, posle privatizacije, nažalost, televizije više nema.
Da li će se tako desiti sa svim ostalim regionalnim centrima? Moram da pomenem ovde Radio-televiziju Kragujevac, koji je odličan javni servis, Radio-televiziju Šumadija iz Aranđelovca, koja ima tradiciju preko 40 godina, gde smo mi svi koji živimo u Šumadiji navikli da se budimo i da spavamo sa njihovim vestima. Šta će se desiti? Zašto mi u Srbiji ne možemo da imamo regionalne radio-televizije? Ako jedna Austrija ima devet regionalnih javnih servisa, ako jedna Švedska ima 19, Velika Britanija 11, ili već koliko ima, zašto onda Srbija ne može da ima regionalne javne servise, a već od 01. januara 2016. godine mi ćemo imati ponovo uvođenje pretplate? Mislim da bi bilo na pravi način ravnomernije da se taj kolač rasporedi kako na javni servis, tako na pokrajinski javni servis, ali i na regionalne javne centre.
Ovo je vrlo važno, jer bojim se, još jednom, da će pre svega građani koji žive u manjim sredinama ostati bez pravovremenih informacija, bez pravovremenih vesti, a naročito iz te, da tako kažem, komunalne infrastrukture koje su ljudima potrebne i to nasušno potrebne. Zbog toga se bojim da ćemo, naročito posle 31. oktobra, imati vrlo malo medija u Srbiji. To što bude privatizovano, a procena koju sam čuo od Agencije za privatizaciju je da će se realno od tih 35 medijskih kuća, koje će biti ponuđene posle 01. jula na prodaju, privatizovati između 15 i 20 najviše.
Znači, očekuje nas jedna vrlo teška situacija. Neće mi biti problem da ponovo glasam o ovom zakonu, ali ako mogu da se određene stvari poprave, a tu vas pre svega molim da razmislite oko Tanjuga i pre svega da se zaposlenima u ovim medijskim kućama, koji su uzeli te besplatne Dinkićeve akcije, omogući da može na njih da se prenese, oni koji nisu uzeli socijalni program na njih da se prenesu akcije i da oni mogu upravljati tim medijskim kućama. Jer, ako se to ne desi, uvaženi ministre, 80% ovih medijskih kuća neće postojati posle 01. oktobra 2015. godine.
Dakle, ja vam se zahvaljujem. Nova Srbija, naravno, snažno podržava Vladu Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića i mi ćemo podržati u načelu ove predloge zakona, ali vas najiskrenije molim da jednostavno uzmete za ozbiljno ove zamerke i primedbe koje smo uputili i da ćete po njima reagovati. Nadam se da ćemo bar u hodu u narednom periodu nešto od ovoga moći da popravimo. Hvala puno.