Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Replika, narodni poslanik Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe, na osnovu pomena DS.

Dobro, samo polako. Hteo sam ovde da vas bolje vidim.
Prvo, ti dopisi i dokumentacija, uvaženi kolega, ne mogu biti debeli. Debele mogu biti svinje. Znači, može biti samo opširno.
Drugo, od 2008. do 2010. godine „Lasta“ je kako tako funkcionisala. Kada ste vi u nju ušli, tog momenta je otišla dođavola.
Treće, ako već imate tu, kako vi zovete, debelu dokumentaciju, dostavite je gde treba, u tužilaštvo ili ko je već nadležan.
Na kraju, samo mi objasnite kakve to veze ima sa činjenicom da predlažete izmene zakona koji ste sami doneli i opet ste probili sve rokove. Dakle, dovedite mi u vezu rokove za angažovanje autobusa 2008. godine za miting DS sa činjenicom da ponovo sami probijate sopstvene rokove i ponovo sami sebi namećete jedan loš zakon koji guši lokalne medije u Srbiji i ostavlja ljude bez posla. Evo, samo mi tu vezu nekako dovedite, pošto vi izgleda, bez ikakve uvrede, sa velikim poštovanjem vam ovo kažem, niste programirani, nemate kod da kažete bilo šta drugo što je u prezentu, jer pričate ili o onome što je u prošlosti ili u futuru.
Znači, ništa živo niste uradili, samo pričate o tome šta je bilo onda. Kažite nam zašto niste bili u stanju da poštujete sopstveni nametnuti rok? Šta će biti sa zaposlenima u tim medijima? Koji drugari Napredne stranke će da ih kupe? Za koliko para će otići na doboš Studio B i ostale lokalne televizije? Gde će ti ljudi da rade? Kako će se informisati građani Kragujevca, Kruševca, Trstenika itd? Šta će biti sa Radio-Jugoslavijom? Ima li jedna stvar da je niste upropastili, koju ste dodirnuli?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Verujem da ta blizina sedenja blizu izlaznih vrata simboliše izlazak, a ne da bi se bolje videli.

Gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Kolegi pričam.)

Gospođice Jerkov, to rešavajte sa vašim stranačkim kolegom. Nemojte da prekidate poslanika koji govori.

Pa, raduju se tim izlaznim vratima. Pustite, neka se raduju deca.
Na isti taj način mogao bih da upozorim kolegu da se ljudi ne programiraju, da se programiraju CNC mašine, ako znate šta je to, da se programiraju roboti, računari, ali se ljudi ne programiraju.

Gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Kome dobacujem?)
(Borislav Stefanović, s mesta: Meni priča.)
Gospodine Stefanoviću, dozvolite, gospodin Babić je vas saslušao. Dozvolite da gospodin Babić završi izlaganje.

Kada ste tako osetljivi na produženje rokova, neke kolege nisu bili narodni poslanici u Osmom sazivu, ali neki jesu. Neke kolege su se i informisale. Pa, šta ćemo onda sa Zakonom o osiguranju, koji je, poštovane koleginice i kolege, DS ravno četiri puta produžavala rokove, četiri puta sve za godinu dana? Tačno znam, evo ga decembar mesec, evo ga kraj decembra meseca, evo ga zakon o produženju rokova. Četiri puta ste produžili. Mogu da razumem da se jednom produži rok, kao što je došao ministar Tasovac na četiri meseca, ali četiri godine na po četiri godine, e, to ne mogu da razumem.
S druge strane, ni od jednog predstavnika bivšeg režima nisam rekao – a šta su rešenja? A, šta bi vi to spektakularno uradili, zadržali medije na državnom budžetu, na opštinskom budžetu? Šta ćemo sa onima koji nisu, neravnopravni uslovi na tržištu, ili ćemo opet nekim levičarskim idejama u Pradinim cipelama, pa da kažemo – ne, sve na budžet, a budžet ispražnjen, očišćen nekim akcijama očistimo Srbiju? Koja je ideja, da se ovo ne uradi, da ti ljudi ostanu bez posla odmah ili za četiri meseca? Koja su rešenja koja vi predlažete?

Vreme. Zahvaljujem.
Gospodine Stefanoviću, imate pravo na repliku, mada, da znate, ako bih poštovao Poslovnik, ne bih mogao da vam dam pravo na repliku zato što je gospođa Marjanović u sali kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.